Закономерности које су изазвале Олују – проф. др Божидар Митровић

//Закономерности које су изазвале Олују – проф. др Божидар Митровић

Закономерности које су изазвале Олују – проф. др Божидар Митровић

  1. август 1995 – 4. август 2018.

 

ЗАКОНОМЕРНОСТИ КОЈЕ СУ ИЗАЗВАЛЕ НЕЗАБЕЛЕЖЕНО У ЉУДСКОЈ ИСТОРИЈИ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ У ОПЕРАЦИЈИ «ОЛУЈА»

Аутор: Професор Божидар Митровић, доктор правних наука,

bozzidar@inbox.ru : www.bozidar.ru

Операција «Олуја» је најстрашније и најефикасније етничко чишћење («принудно пресељавање») целог једног народа у историји човечанства, које се одиграло за свега 4 дана од 4. августа 1995. године када су Хрвати, НАТО и приватне војне организације САД протерале 250 000 Срба из Републике Српска Крајина (која је тог момента била «Зона под заштитом Уједињених нација»). Срби  морају аналитичније да изуче узроке тог прогона.  Хрватска и НАТО су из Брозовско-Ватиканске творевине Хрватске прогнали у тих неколико година преко 650 000 православних Срба и тако створили скоро једнонационалну државу.

 

У најкраћим цртама износим неке закономерности које су узроковале најефикасније етничко чишћење у историји човечанства у операцији «Олуја».

 

«Олуја» је била продужавање етничког чишћења започетог од стране нацистичке творевине «Независна држава Хрватска» у Другом светском рату и продужетак операције «Бљесак»[1].

 

Само изучавањем тих закономерности можемо спречити понављање сличних операција и то под условом да се изборимо (свим законом допуштеним средствима па и средствима самоодбране) да се сви прогнани православни Срби и њихови живи потомци врате на хиљадугодишња огњишта на простор вештачких територијалних граница.

 

  1. Две цивилизације у Европи: територијална и роду верна цивилизација

У Европи и данас постоје две цивилизације:

  • територијална цивилизација (Рима, Римске империје, која је зачета 509. године пре н.е.), тако да је Сенат Римски после неколико векова прогласио «Сви становници на територији Римске империје су – Римљани», који важи и данас у свим земљама на Западу: «Сви становници на територији Италије су – Италијани», «Сви становници на територији Француске су – Французи», «Сви становници на територији САД су – Американци».


цивилизација рода (СлоВена/рАсСена/руских)
, која је најстарија у Европи, а коју данас  називамо Россия/Русије на просторима које се очувало 192 (на)рода, благодарећи томе што у Русији и српским земљама на Балкану не важи принцип «Једна територија – једна нација», пошто, слава Богу «Нису сви становници Русије – Руси», и «Нису сви становници Србије – Србијанци/Срби». што је цивилизацијска вредност од огромног значаја за цео свет, јер је то пут избегавања територијалних конфликата и етничких прогона.

Цивилизација рода, односно цивилизација РАс, зачета је у Лепенском Виру 8500 година пре нове ере па је то очигледно најстарија цивилизација не само у Европи.

 

Али помоћу војног пуча који је у науци познат под називом «Римска револуција» 509/510. године до н.е. војно-трговачка олигархија је сменила родоВерну цивилизацију и  пољопривредну културу, јер је дошло до заиста револуционарних промена. До 509. г.п.н.е. припадност појединца друштву одређивала се кроз род. После тзв. Римске револуције  509. године пре н.е. «међа» постаје једна од највиших вредности те нове цивилизације и битна карактеристика града Рима и касније Римске империје, па се статус појединца од тада одређује преко територије, због чега се и данас држава схвата као «монопол физичке принуде на одређеној територији». Због тога у свим западним језицима реч «држава» потиче од латинске речи «status» (положај, припадност): енгл. state, нем. der Staat, фр. Etat, дан. stat, шп. Estado, итал. stato, хол. staat, порт. Estado. Европа је давно прихватила римски принцип који је прогласио Римски Сенат:  «Сви становници на територији Римске империје су – Римљани», који важи и данас у свим земљама на Западу «Сви становници на територији Италије су – Италијани», «Сви становници на територији Француске су – Французи».

 

Али у Србији тај римски принцип civesa, или грађанског друштва једноставно не важи. И највећи заговорници грађанског друштва у Србији никако не би ни помислили да се то може на њих применити и да би Устав Србије могао да констатује принцип «Сви становници на територији Србије су – Србијанци». или «Сви становници на територији Србије су – Срби». Иако сам ја Србин, кажем: слава Богу да то није тако, јер треба поштовати сваком његово порекло. Али све државе у окружењу Србије су једнонационалне па подела Косова по националној припадности неминовно води смањењу Србије на Шумадију, јер ти глобалисти сматрају да је «Београд био одувек свачији и ничији» те се у њему не може примењивати принцип «Сви становници Србије (Београда) су – Србијанци».

 

  1. Разлика између народа и нације

Народ означава целину у којој је неко неког родио, а нације су везане за територију.

 

Нације у Европи су формиране вештачки, не на принципима рода, већ на принципу територије и то као последица крвавих религиозних ратова,  који су се појавили услед:

 

  1. са једне стране ширења на Север и Исток «Свете» Римске империје у клерикалном облику – Ватикана,
  2. са друге стране: услед војног супротстављања централизму такве религиозне форме Римске империје,

 

Услед таквих вишедеценијских верских ратова многе нације су се појавиле у Европи после Аугсбурског мира, 1555. године, односно после Вестфалског мира 1648. године, у оквиру којих је утврђен принцип «Quius regio, eius religio/Чија регија, његова религија», што је значило: ако је кнез неке регије био католик, онда је целокупна регија постајала католичка, а ако је владар био протестант, онда је сва регија постајала протестантска, те је тиме на тој једној територији стварана једна нова нација. По том Римско-Ватиканском моделу и бољшевици Лењин и Броз су измишљали вештачке унутрашње границе не водећи рачуна да су Срби-православци, Срби-католици, Срби-муслимани – један народ. Они су, изигравајући атеисте, следили Ватиканско-Римски концепт верских граница, иако су истовремено стварали наднацију «совјетски народ» и «југоСлавене, (започет после Првог светског рата)» Продужавање тог Римског концепта не одговара природи српске државе и њеном цивилизацијском карактеру.

 

  • Потискивање као хиљадугодишња стратегија Римске империје и Ватикана

И управо због тога Србија и српски народ нису «Исток на Западу и Запад на Истоку». Србија је део цивилизације Рас, или РасСенске цивилизације, коју данас називамо РасСија. И управо због тога постоји стална потреба Запада да измишља нове називе народа на Балкану и да тиме потискује народ Рас (Србе) у свом «Drang nach Osten – продору на Исток».

 

Да би се ове научне чињенице разумеле, историчари и обични људи морају  схватити да «Рас» није неки град или тврђава, па ни «митски српски град Рас», и да нема никакве везе са територијом (како погрешно намеће чак и Завод за заштиту споменика културе Србије[2]), већ напротив, означава припадност роду који је под појмом «Аз» или «Ас», како су они означавали «Праначало/Прапочетак», подразумевао Коло, као укупност ГОДишњег цикличног кретања Мајке-Земље око свога чеда Сунца/Јарила.

 

Тако РАс означава «род Прапочетка», односно «род Кола», које ствара венац живота на Земљи. Из тог појимања Коло настала је реч «култура» у Лепенском Виру када су КолоВени (СлоВени) видели да се то космичко Коло материјализује на пресеку дрвета у виду ГОДова (једнина је Нови Год/Нова година) када су систематизовали тајно знање КолоДар, које ми данас називамо каленДар.

 

Ако има неко да мени не верује већ поклања поверење Заводу за заштиту споменика културе, САНУ, ФилоЗофском факултету и другим институцијама из којих се шире лажи о «граду РАсу» ево наводим чак и римске изворе. И поред тога што су Рим, Римска империја и њен клерикални наследник Ватика највећи фалсификатори, они су некада поштенији него САНУ, заводи формирани од Броза, па и већина средстава јавног (дез)информисања на Балкану, јер на карти Ђакома Кантелија да Вињоле (Giacomo Cantelli da Vignola), која је сачињена у Риму 1689. године коректно пише назив: «Il regno della Servia detta altrimenti Rascia»[3], где је «РАс» ознака ЦЕЛОКУПНЕ Србије и целокупног Балкана, јер је од искона основ назива за Србе био Рас, како су се сви Срби (посебно у данашњој Војводини) називали себе све до 1848. године, када су у Бечу погрешно убедили патријарха Рајачића да је «Рас/Рац» погрдан угарски надимак за Србе, иако је «РАс» ознака рода сакралног/божанског «Первоначала».

 

Због тих суштинских разлика територијалне цивилизације и цивилизације рода, Римска територијална цивилизација стално ИСТИСКУЈЕ (православне) СлоВене:

  1. хиљадама година, потискујући и асимилујући:
    1. етРуске (или како ми Срби неправилно пишемо: Етрурце) са Апенина,
    2. SорВен/SорБе/СрБе из Крајнске/Крањске, која је била у данашњој Словенији,
  • из Крајине и Далмације (потискивањем АзБуке и покатоличењем),
  1. хел(В)ене (ЗорБе) са Пелопонеза,
  1. у XX-XXI веку:
    1. из Српске Крајине која је у садашњој ХрВатској: 650.000 Срба протерано је из Хрватске (у само четири дана 1995. године у операцији «Олуја» протерано 250000 Срба из Републике Српска Крајина — Хрватска, уз помоћ приватне армије САД),
    2. са Косова и Метохије НАТО је у 1999. године протерао – 250.000 Срба,
  • из Црне Горе – уставним преварама претварају Србе у Црногорце (МилоГорце),
  1. из (У)Крајине у 2014. – 2015. години протерано је – 1 200 000 Руса и сви о томе ћуте.

 

Kада су Србима, притешњеним са Запада Римском империјом, а после тога и  Ромејским царством (тзв. «Византијом») са Истока, успели да наметну територијални модел одређења државности, у време СтеВана Немање, у XII – XIII веку изван граница RasCie/Русије (коју су Ромеји, али и данашњи византолози, односно агенти Ромеје, свели на тзв. Рашку област, односно ромејским језиком речено, СерВију) остало је више припадника «рАс» (рода Првобитнога, или савременим речником речено Срба) него у том простору тзв. Рашке. Због тога је трећи син СтеВана Немање, Растко решио да се саможртвује и одрекне се световног живота примивши монашки чин – у руском манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори/Атосу добивши име Сава, па је успео да:

  1. духовном силом православља обједини све територијално уситњене српске земље (латинском логиком и терминологијом: српске територије) на Хелмском полуострву («БАЛкан»),
  2. «Крмчијом/Кормчјом књигом (Законоправилом) Светог Саве Српског» обједини рАз/рАс (род Первоначала/кола/хороВода) или савременим језиком речено: обједини многе земље Руске цивилизације као што су Рас/Рашка, Хум, заХумље (Србију), Далмацију, Босну, Бугарску, Румунију, Русију, где се примењивало Законоправило, а да се то и данас не учи на правним факултетима (чак ни) у Србији.

 

Руси и Срби су и дан – данас у истој ситуацији у којој је био СтеВан Немања, пошто су милиони Руса, односно Срба остали ван територије данашње РасСије/Русије односно данашње Рашке/Србије, коју византолози и данас у радовима сужавају на Рашку област, јер је технологија ПОТИСКИВАЊА ПРАВОСЛАВНИХ СЛОВЕНА хиљадугодишња стратегија Римске империје и њеног клерикалног наследника Ватикана. Зато МилоГорци и кијевски хазари кидишу на светосавску православну цркву односно Руску православну цркву као снагу обједињења.

 

Језуити из УДБЕ који се представљају као српски националисти наметнули су свест да су максималистички територијални захтеви Срба и такозване «Велике Србије» на западу некакве измишљене границе «Огулин – Карлобаг – Вировитица» које одговарају само Ватикану као облик потискивања православних Срба на исток, јер је чак у XIX веку Српска Крајина била у СлоВенији, а хиљадама година пре тога наши, српски предци РасСени (ЕтРусски) живели су на Апенинима и у покрајинама Венета (Венецији), те су простори Венетија/Венеција и простори етРуских/РасСена били саставни део КолоВеније/SВеније/СклаВоније то јест Rasciе.

 

  1. Комплекси Запада у односу на православне СлоВене

Комплекси Запада у односу на православне СлоВене, чије је станиште било у Лепенском Виру и Винчи, а према томе и извориште културе (па и назива речи «култура» који потиче од српске речи «Коло»), потичу од чињенице да је у родовској заједници чак и назив Рима био «РАс», јер су себе тако звали етРуски (Венеи – избеглице из малоАзИјске Троје) који су били оснивачи града који је касније назван Рим, што се види и из различитих форми писања назива овог града:

  • RVm, Rim, Roma. јер су знаци «V», «i», «o» идеографске трансформације знака «Аз» односно појма «Коло»
  • исто како се мењао и назив «Русија».од: «Раз/Рас» преко «РАзСија», «Роуссија» до «РосСија» иако мудри руски народ и даље чита «РасСија».

 

Западу је тешко да призна да су Рим основали етРуски (вЕнеи) и да су у почетку на простору Апенина управљали претци Срба – ЕтРуски цареви, који су себе звали РасСени или изворно РазСени. Тако комплекси Запада, који своје извориште виде у територијалном концепту Римске империје, и јесу истински извор перманентног геноцида над српским, православним народом, и разлог ПОТИСКИВАЊА ПРАВОСЛАВНИХ СЛОВЕНА, чији су предци у прехришћанско време сматрали да су БогуМили и да су крстјани, јер вертикална линија крста изражава Сунце а хоризонтална је знак Мајке-Земље, што је суштина њиховог дуалног мировозрења које нема никакве везе са хришћанством[4].  .

 

  1. Терминолошки рат против народа РАс

Хиљадама година против СлоВена се води Рат појмовима, који  смо до сада губили само зато што га уопште нисмо примећивали. У том рату СлоВени су изгубили највише територија и милионе сродника, који остадоше ван простора који се данас признају као словенски, јер СлоВени у древна времена нису своју припадност везивали за територију, док Запад од 509. г.п.н.е. своје постојање везује искључиво за територију и правило «Сви грађани територије Рима су Римљани».

 

Глосатори и други представници Римске курије који воде Рат појмовима против СлоВена имали су у Грчкој своје следбенике логографе који су били правници. Они су незнатним променама редоследа слова у речи добијали нове, апстрактне појмове, којима су придавали нови садржај. Тако су од речи «КолоВени» настали не само «ХелВети» него и «Хел(В)ени» који су приписани Грцима иако никакве генетске сличности немају са Грцима.

 

Академици САНУ и Руске академије наука и њихови «сарадници» језуити могу да игноришу чињенице, али не могу да негирају слику или прецизније – слике!

Аз над Трескавцем – поглед                                  Аз у форми централне куполе  Велике куполе – крст Сунца са Лепенског Вира                                                    Покровског  саборног храма      Мале куполе – Мајка-Земља

 

Тако се помоћу Терминолошког рата, који се хиљадама година води против народа «Рас» (Срба и Руса) Римска империја и њен клерикални наследник Ватикан, потискује православни слоВенски народ, покрштавају га у католичанство и асимилују под измишљеним називима народа. Тако се на наше очи стварају измишљени народи ЦрноГорци, Босанци/Бошњаци, Хрвати и слични, које онда Римска империја и клерикална форма окупационог Рима – Ватикан сукобљавају, да би онда оцрњивали и једне и друге као варваре.

 

  1. Напуљски рат на Балкану од 1991. године


Напуљски услови
су као међународна конвенција потписани осамдесетих година у граду Напуљу (Италија) и предвиђали су да земље које преживе грађански рат не враћају значајан део међународних кредита које су добиле до започињања рата. Јосип Броз је још за живота конципирао да Југославија искористи националне сукобе на својој територији уколико Запад не отпише Југославији кредите које је добила на Западу да би подизала фабрике одеће, обуће, кондитораја, грађевинских материјала, намештаја и друге робе широке потрошње, коју је СФРЈ извозила у СССР за шта је од СССР добијала нафту, коју су југословенске фирме испоручивале Западу, који због «Хладног рата» то није хтео сам да купује директно из СССР. Пошто је Хладни рат завршен, ти надувани производни капацитети Југославије постали су сувишни.

 

Очигледно је да су Брозови јаничари изазивали и водили «рат» (и величали његове трагичне последице на рачун српског народа) ради испуњавања Напуљских услова (јер он није имао никакву другу димензију рата, иако су жртве биле реалне и неизбежне и у тако синхронизованом рату «зараћених страна»). Напуљским ратом на Балкану други су остварили далекосежније циљеве, стварањем етнички чистих новодржава,  користећи српски народ као заложника за холивудско оцрњивање.

 

Зато слоган «Ко год да је православног рода не признаје границе Лењина и Броза» није никаква заклетва него природан процес поимања припадности целини, у коме Срби и Руси никад неће пристати да милиони њихове сабраће буду жртве «уставног геноцида» утканог у комунистичке Уставе и измишљене унутрашње границе Лењина и Броза, који су били само инструмент светских центара моћи који сада, путем НАТО силе, бране те бољшевичке границе покрштавања и претапања православаца у новостворене (у Ватикану) нације, што је само једна од форми ПОТИСКИВАЊА православних СлоВена.

 

  • Западу је битно да СлоВенима увек управљају «неСлоВени»

У Србији се и данас не зна да су они који су извршили револуцију (у реалности анти руски пуч) 1917. године и формирали војно-револуционарне комитете били не слоВени и инострани најамници које су финансирали Немачка војна команда, амерички банкари и Ватикан. У тим војно-револуционарним комитетима је било мање од 1% Руса. До пре две године у СССРу и Русији је било забрањено изучавати национално порекло Лењина и истицати да је он био Јеврејин. Та комунистичка интернационала је имала седиште у Москви све док у време Другог светског рата нису схватили да је то инострана, па и ватиканска агентура, због чега је Коминтерна распуштена 1943. године.

 

Нико и данас не зна да су исти ти Троцкисти (Лев Троцки/Лејба Давидович Бронштејн) планирали да такву наднационалну творевину «совјетског народа» формирају на Балкану, због чега је Троцки и долазио на Балкан пре Првог светског рата.

 

Када се на почетку XX века решавало питање јужних граница слоВенског етноса на Пелопонезу, Запад је организовао да се формира Напредна странка и да председници влада Србије буду Цинцари, чиме хоћу и њих да оправдам од различитих напада, јер су очигледно далеко опаснији они који су манипулисали цинцарима и који и данас примењују ту исту технологију против српског народа:

  • Стојан Новаковић је био Председник Државног савета Србије (који је «вршио врховну законодавну, управну и судску власт») од 1892 до 1895. године и председник Владе Србије од 1895 до 1896. године),
  • Димитрије Цинцар-Марковић (Шабац 1849 — Београд, 1903)  председник министарског савета (владе)  Краљевине Србије од новембра 1902 . до маја 1903,
  • Никола П. Пашић, два пута је био Градоначелник Београда (1890—91 и 1897), неколико пута — премијер-министар Владе Србије (1891—92, 1904—05, 1906—08, 1909—11, 1912—18) и премијер-министар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918, 1921-24, 1924-26).

 

Данас, када се наставља даље потискивање православних Срба и отима од Србије Косово и Метохија, у Влади Србије и око Владе Србије има највише људи који су рођени на Косову и Метохији, односно који су:

  • АлбВени (АлБанци слоВенског порекла) а могуће и
  • генетски Албанци ромејског генетског кода, па и изгледа, који не крију да су спремни, ако не да предају целокупно Косово Албанији, а оно да га поделе као да им је то бабовина: Ова чињеница и јесте технологија иностраних центара моћи о којој нам Стојан Новаковић сведочи и отвара очи.

 

Због тога сам  писмом Изл. број  112-5 од 15. августа 2016. године захтевао од тадашњег Премијера Владе Србије Александра Вучића да се сачини ДНК анализа свих чланова Владе Србије и оних који раде у органима и канцеларијама Владе Србије! Одговор нисам добио на ово писмо, нису ме примили у Влади Србије ради разговора о тим питањима, нити је ДНК анализа чланова Владе Србије сачињена, али се са њихових фотографија види њихово албанско порекло, док нова Премијерка не крије да је држављанка Републике Хрватске и да је припадница ЛГБ популације.

 

Запад стимулише Председника Србије да буде аутократа (самовлада) и да присваја пуномоћја која, по Уставу Србије, нема како би потписао отцепљење или поделу Косова и поред јасног опредељења у преамбули Устава Србије да су Косово и Метохија саставни део Србије.

 

Закључци

 

  1. Историчари се морају ослободити наказних теорија сталних нестајања народа и да, као очевидан факт прихвате непрекидност словенске културе, која је постојала на широким просторима Ромеје (Византије) и у Малој Азији и на Балкану хиљадама година до V века, јер су сви називи народа на Балкану изведени од назива «Рас» односно његовог синонима «КолоВени» укључујући и назив Хрвати, СлоВенци, Срби, АлбВени/АлБанци, само као понављање стратегије «Завади па владај/Divide et impera» коју је осмислио Гај Јулије Цезар и описао у «Записима о Галском рату»,
  2. средства јавног информисања, Влада Србије, Организација Уједињених нација и све цивилизоване земље требало би да признају Владу Републике Српска Крајина, која постоји и ради у прогонству, из чијих ће се дипломатских нота протеста учити и историја Срба и историја дипломатије,
  3. свака цивилизована земља и Уједињене нације би требало, штавише би морали, па и Влада Србије,:
    1. осудити бољшевичку стратегију Напуљских (грађанских) ратова који су вођени на уштб српског народа и против српских народних интереса, ради отписа међународних кредита и остваривања идеолошких циљева, жртва чега је српски народ који се потискује и над њим се чини перманентни терор од 1945. године посебно на Косову и Метохији, одакле је прогнано НАТО бомбардовањем и НАТО окупацијом 250 000 Срба,
    2. захтевати повратак прогнаних Срба у Републику Српска Крајина и на територију државе Хрватске, јер без тога чине кривично дело Злочина против човечности, јер подржавају усаглашену акцију бољшевика из Београда и усташа из Загреба – акцију највећег етничког чишћења у историји човечанства које је обављено за само четири дана од 4. августа 1995. године као фаза Напуљског рата на Балкану, који се продужава даљим расељавањем избеглица и њиховим размештајем по српским земљама и свету уз помоћ различитих злочиначких фондација подржаних  од Амбасада Запада чак и финансијски.
  4. Влада Србије мора инсистирати у УНЕСКУ и свим другим научним институцијама да се српски језик користи искључиво под тим називом независно од вештачког формирања граница Јосипа Броза и вештачког формирања новоНарода који немају другог језика до српског језика,
  5. Влада Србије мора и у закону о писму и језику истаћи да је језик Латина (латиница) један облик окупације српских и слоВенских земаља!

 

Ако се ова истраживања не продуже и не развију ето ти за пет година нове «Олује» и нових народа и новог распарчавања и потискивања српског народа.

 

[1] «Операција Бљесак је војно-полицијска акција који су спровеле  хрватске војне, паравојне и полицијске снаге  1. маја 1995 . године под руководством  Фрање Туђмана на територији  Западне Славоније која је била у саставу тадашње  Републике Српске Крајине са намером етничког чишћења простора западне Славоније. У време напада, подручје Западне Славоније било је под заштитом снага  УН. За само 36 сати протерано је око 15.000  Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима 57 жена и 9 деце. Војска Југославије и Војска Републике Српске нису реаговале нити су се укључивале док је „Бљесак“ трајао.»,  https://sr.wikipedia.org/sr /Операција_Бљесак

[2] «Средњовековни град Рас налази се 11 км западно од Новог Пазара, крај ушћа Себечевске реке у Рашку на брду званом Градина».глупост са сајта http://www.spomenici.heritage.gov.rs/cir/nkd/pregled/ras

[3] Божидар Трифунов Митровић «АзБучна математика Винче», КолоВенија, Београд, 2012. год., стр. 142.

[4] хришћанство је каснија компилација тих древних колоВенских (слоВенских) веда/знања о променама у природи које су древни КолоВени систематизовали у облику КолоДара (календара) од 13 месеци по 28 дана (колика је менструална цикличност жене), што је 364 плус НУЛТИ (Аз) дан 21. јуна, кад Сунце над брдом Трескавац код Лепенског Вира формира «А» односно «Аз/Прапочетак».

2018-08-30T13:03:28+00:00август 17th, 2018|Историја и савременост|

Остави коментар

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.