https://www.change.org/p/српски-народ-петиција-за-повлачење-проф-владимира-костића-са-позиције-председника-сану/dashboard?download=7e1bbe9d-6158-40d4-aab2-bfe2838f814b

Разлози за покретање ПЕТИЦИЈЕ ЗА ПОВЛАЧЕЊЕ ПРОФ. ВЛАДИМИРА КОСТИЋА СА ПОЗИЦИЈЕ ПРЕДСЕДНИКА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ

Вучење у туђем јарму није само присутно у Србији, него у свим малим државама чији властодршци, да би дошли на власт и одржали се на њој што дуже, издају националне интересе, а спроводе интересе империје која их је довела да владају својим народом не бранећи им да га пљачкају и у своју корист. Најбезочније, уједно најлукавије и најбруталније, извршено је то у току и после разарања Југославије и стварања од ње 5-6 банана држава.
Ту бруталност у Србији спровеле су САД и ЕУ, са својим колонијалним управницима крајем 20. и почетком 21. века. Прво су је дивљачки бомбардовале, отеле јој 15% територије и много више културне баштине, а онда су преузеле сву економију и привреду, али прикривеним инжењерингом и просвету, културу, информисање, науку и уметност. Спроводио је то за кратко Ђинђићев тим док их је слушао, а онда су га убили због непослушности. Дошли су кадрови Унутрашње државне безбедности, на челу са Борисом Тадићем, а потом кадрови из сливника Александра Вучића. Све је опљачкано па је актуелни колонијални управник у Србији прешао на диктаторско узурпирање свега у држави, заснивајући своју апсолутистичку власт на страху и сиромаштву народа. Своју партију је претворио у мафију која дели плен пропорционално и строго поштујући субординацију. Својим подаништвом, корупцијом, лицемерјем и бројем партија председника Србије надмашила је Брозову Комунистичку партију. Колонијални управник пита се за све па и за избор патријарха и председника академије наука и уметности српског народа.
Империје су одредиле главни услов за своју подршку диктатору и његовој власти: признање независности окупираној и отетој колевци српске нације, цркве и државе – самопроглашеном Косову и Метохији, што је противуставно по званичном уставу Србије. Колонијални управник одрађује тај услов, са својим срамотним помагачима, од доласка на власт. Зато је, под лицемерним називом ”унутрашњи дијалог”, расписао ”стални конкурс за издају Косова и Метохије”, како тај процес пунозначно именује проф. Мило Ломпар. Све што је до сада председник Србије урадио на ”решавању косовског питања” противуставно је и велеиздајничко. У свим уређеним државама због тога би био смењен. Што није, нека је на част политичким партијама у Србији и грађанима који живе у њој. Ми, држављани Србије у расејању, не делимо ту част јер не учествујемо у политичком животу Србије нити имамо своје представнике у њеном парламенту. Међутим, учествујемо у науци, уметности, култури, просвети, информисању и неговању слободарске и патриотске традиције српског народа. Зато, с пуним правом, покрећемо петицију за повлачење проф. Владимира Костића са функције председника САНУ јер учествује у велеиздајничкој кампањи отимања свете српске земље Косова и Метохије од своје државе Србије и српског народа. Како се председнику Вучићу нико од угледних, људски и интелектуално поштених, српских интелектуалаца није одазвао на тај дијалог, ево, одазвао се три пута његов верни дужник, проф. Владимир Костић (у првом мандату једном, а у другом два пута!) и изјавио за јавни информативни сервис Србије следеће:
„Неко овом народу мора да каже да Косово више није де факто нити де јуре у нашим рукама. Бојим се да је у овом тренутку једина политичка мудрост на који начин, са елементима достојанства, напустити Косово које де факто и де јуре није више у нашим рукама. И то неко овом народу мора да каже.”
После пет година (када је Вучићу најпотребније!), опет проф. Владимир Костић јавно саопштава српском народу:
„Косово није наше, то треба што пре схватити.”
У провидном маневрисању и разводњавању суштине свог мишљења из претходних јасних изјава да треба признати самопроглашено Косова за самосталну државу, проф. Костић, у трећем јављању, пред Вучићеву посету Француској, износи 6 тачака које све воде његовом главном мотиву и циљу да Србија призна Косово*. Занимљиво је да су сви Вучићеви медији ово пренели, без критичког мишљења.
Оваквим изјавама и поступцима председник САНУ се замерио свим патриотски и национално оријентисаним интелектуалцима Србије, ни мање ни више него њима 93, који су га у отвореном писму позвали да поднесе оставку и организовали протесте пред САНУ. Часни академик Предраг Пипер га је и у јавно позвао да поднесе оставку овим речима:
”Албанске власти и њихови покровитељи сигурно би били спремни много да уложе да неко у Београду буде њихова личност за утицање на српско јавно мњење (impact agent). Неочекивано (за многе), сам председник САНУ рекао је оно што би они највише желели да чују. Разуме се, он то чини бесплатно и често се ограђује да износи само лична уверења (али са функције председника САНУ), која саопштава, очигледно, као представник тзв. нове нормалности, новог патриотизма и новог морала, по којем је морално оно што некоме изгледа корисно, а није неморално бити председник САНУ и говорити против интегритета Републике Србије, и против суштинског дела идентитета и интереса српског народа, што су Косово и Метохија за Србе. Јер Срби су онолико Срби колико поштују свој неокрњени идентитет већински православног народа с великим традицијама, у чијем је средишту и косовски завет. Без тога Срби би били само шодер за попуњавање рупа на путевима злочиначких цивилизација.
Будући да су такве изјаве академика Владимира Костића неспојиве с функцијом председника САНУ и да веома штете угледу САНУ, за САНУ је једино исправно решење његова оставка.
За чланове САНУ изјашњавање о томе није само изјашњавање о председнику САНУ, него се чланови САНУ истовремено изјашњавају и о самима себи – колико су достојни да буду чланови Српске академије наука и уметности. Ако би се склањали у ћутање, у обарање главе или у немушта саопштења, или ако би подржали оно што урушава углед САНУ у српском народу па и Академију као такву, ако би подржавали оно што је у интересу отимача дела српске државе, традиције и културе, онда не би били достојни да буду чланови Српске академије, њен би назив у том случају требало променити или њу укинути, а нас распустити.”
У потпуности се саглашавамо са изјавом и ставовима академика Предрага Пипера. Наше виђење решења косовског питања идентично је са виђењем овог проблема проф. Мила Ломпара који каже:
”Да укажемо да актуелни аспект косовско метохијске кризе не треба изоловати од његове генезе, да је реч о једном проблему који дуго траје и да ови напори да се он медијски и пропагандно сузи на данашњи тренутак нису ништа друго него да се јавност изманипулише, инструментализује као што се она врло често уцењује различитим облицима егзистенцијалних, социјалних и културних условљавања наших грађана.
У том смислу ми смо овде солидарни са нашим сународницима на Косову и Метохији, али смо солидарни са оним што припада укупном идентитету онога што припада нашем народу. Сматрамо да је целисходно да се ово питање постави на одлучујући начин у неком другом времену које би више одговарало укупној историјској ситуацији српског народа, а да је на нама данас да чинимо да таква ситуација у будућности настане.”

Проф. Владимир Костић није се замерио само својим савременицима, него и великим српским покојницима. У својој гордости да баш он мора саопштити српском народу своју и менторову издају, ни он ни његов ментор не хају за вечиту истину да смо ” онолико велики колико је у нама мртвих великих” (Елиот). А ево како су великани српске културе говорили и поступали према темељној српској земљи Косову и Метохији:

”Боља ми би похвала смрти
него ли са поругом живети. (…)
Не поштедимо живот наш,
да живописан пример после свега
другима будемо.”
Данило III у похвали кнезу Лазару

”Свима судбину одређује Косово”
Сима Милутиновић Сарајлија
”Хајде пођи равној Шумадији,
Поздрави ми српске витезове:
Нек не пашу сабље од Јордана,
Већ нек јашу коње од мегдана;
На Косову да се састанемо,
Да ми наше старе покајемо. Његош

”Све мирно. Тајац. Ћути поље равно
Где некада паде за четама чета…
…Из многе крви изникнуо давно,
Црвен и плав, Косовом божур цвета..” Милан Ракић

”И заиста, српски народ се одржао и све издржао благодарећи Косову и Цркви. Црква му је била тумач Косова, а Косово тумач свега што се догодило пре и после пропасти земаљског царства српског. Помоћу та два верна тумача, народ је схватио суштину слободе…”
Св. Николај Српски

”Косово, нити је престало нити је нестало, нити ће икада док је нас. Не почиње оно од кнеза Лазара, него још раније. Немањин брат Тихомир претрпео је пораз на Косову када је, с помоћу Грка покушавао да врати престо који му је Немања преотео био. Од тога Тихомира, од кнеза Лазара и Мурата, преко разних устаника, преко владарских напора Његошевих и његове поезије, преко Куманова, преко Албаније и Кајмакчалана, преко средњовековне наше уметности, преко Мештровића – оно, Косово, живи и живеће и сутра и прекосутра, иако увек као нешто друго и треће, политичко, културно, уметничко, научно. Косово, које је све већа и већа сума истина с којима се ми дружимо и у нечем битном не мењамо. Као што латинске државе још од древног Рима повлаче своје mos, jus, fas, тј. вољу, правицу, и наредбе од људи и по божјем и моралном закону, тако ми носимо наслеђе косовско даље кроз разне савремене догађаје, али увек са везаношћу за нешто што је древно косовски елемент у нашим природама и опредељењу”.
Исидора Секулић

”…Намучене жене које су се одмарале поред бремена дрва на каменој ивици пута говориле су му о Косову као о својој особеној судбини и личној трагедији. ’Наша су права на Косову закопана’, говорили су људи резигнирано и не помишљајући да је траже другим путем до онога који им Косовски завет налаже. Целокупна судбина свих људи била је тим заветом омеђена и управљана. Као у најдревнијим легендама, које су увек и највећа људска стварност, сваки је на себи лично осећао историјску клетву која је „лафе” претворила у „ратаре”, оставивши им у души „страшну мисао Обилића”, да тако живе разапети између своје „ратарске”, рајинске стварности и витешке, обилићевске мисли. Црна Гора и свет који је избегао у њена брда били су квинтесенција тога косовског мистерија. Све што се у тим брдима рађало, долазило је на свет са рефлексом косовске крви у погледу.”
Иво Андрић

”Сматрам да можемо, ако будемо људи као што треба, да се на Косову и Метохији настави живот где је ратом прекинут.”
Патријах Павл
”За нас Косово и Метохија није географија једног простора, већ топографија животног смисла и опредељења.” Митрополит Амфилохиј

”Нема сумње да је Косово и Метохија и у историји српског народа у средњем веку средишња област са највећом концентрацијом српског становништва, са изузетно великим економским потенцијалом у свим гранама привреде, са развијеним градовима и са таквим остварењима у уметности, без којих се култура српског народа не може ни замислити (…) Косово је зато симбол српске државности и културе, нешто као света земља српског народа…”
Димитрије Богдановић

”Његош је учинио Косовски завјет актуелним у вријеме кад је то изгледало немогуће, кад је изгледало да је нововјековна култура (епохално затворена у свој хоризонт) тражила од српске интелигенције да завјет заборави и да се тако коначно ’европеизује’…”
Жарко Видовић

”Завереници ћутања, користећи актуелни терор над Србима, не желе да се свет суочи са чињеницом да европски историчари и европски картографи (Dulcerto 1339; Wavasori 1539; Di Val 1663; Cantelli 1690) никада у територију Албаније нису уписивали област српског Косова и Метохије. Ова регија Старе Србије никада није била посебна територијална јединица, већ у хиљадугодишњој историји саставни део духовног, културног и државотворног српског суверенитета.”
Предраг Р. Драгић Кијук

”Косовски завет је српски културни образац, односно духовна, верска и државотворна свест српске нације” Милан Радуловић

Будући да су председник Србије и његов председник САНУ завађени са свим поштеним интелектуалцима у Србији, који држе до интегритета своје личности, ево, и ми из српског расејања, позивамо да се проф. Владимир Костић повуче са позиције председника САНУ и чланове, чији је он председник, да се јавно изјасне о његовом лобирању за албанско отимање српске свете земље Косово и Метохија. У супротном, српски народ неће сматрати достојним ни професора Костића за председника САНУ, ни њене чланове да буду то што слове, а ни садашњу Српску академију наука да носи име које има.
Проф. Владимир Костић није се замерио само својим савременицима, него и великим српским покојницима. У својој гордости да баш он мора саопштити српском народу своју и менторову издају, ни он ни његов ментор не хају за вечиту истину да смо ”онолико велики колико је у нама мртвих великих” (Елиот). А сви великани српске науке, уметности и културе бранили су и одбранили, државотворност и културу српског народа, и темељну и свету српску земљу Косово и Метохију.
Ако је и даље за српске песнике-академике ”најскупља српска реч Косово”, позивамо их да се ограде од антисрпских изјава свог председника, како нам и даље не би говорили да смо се ми, српски народ, ’јавност која се наљутила на изјаву човека у чију оданост земљи и народу немамо разлога да сумњамо’, како каже један други песник-академик. Е, ево (име рекав), песниче-академиче, ми доле пописани сумњамо. Ако се нисте ушушкали у евро-апанажу, као онај Свети дуд испред Пећке патријаршије, ”у забораву месечине у Божје невидело”, у истоименој песми трећег песник-академика – молим вас, академици САНУ, изјасните се, а ви председниче Владимире Костићи покајте се и поднесите оставку на месту првог човека Академије. Јер, ’човек који је спреман на велику жртву, велику част и заслужује, човек који је спреман на малу жртву, малу част и заслужује, а човек који није спреман ни на најмању жртву никакву част и не заслужује’, каже Митрофан Хиландарац.

Радомир Батуран

( Коментар уредника ел-часописа Човек од речи: Иако знамо да се Владимир Костић неће повући са места председника САНУ све дотле док му то не наложи онај ко га је и поставио на то место, те било каква петиција може изгледати узалудном, ваља је потписати да би се чуо глас и оних Срба који се одлучно противе мешетарима сваке врсте, па и онима у сфери науке и уметности.

Зато још једном ево повезнице преко које можете приступити потписивању Петиције уколико то нисте учинили до сада:

https://www.change.org/p/српски-народ-петиција-за-повлачење-проф-владимира-костића-са-позиције-председника-сану/dashboard?download=7e1bbe9d-6158-40d4-aab2-bfe2838f814b