Садржај документа који се чува у Архиву Митрополије црногорско-приморске на Цетињу, а који је објавио Вељко Сјеклоћа у књизи „Пет ексхумација Његошевих кости”, Цетиње, 1995., под насловом „У пауковој мрежи Ватикана”, у коме пише:

„Међу 450 докумената које је митрополит црногорско-приморски Данило Дајковић сакупио о подизању Мештровићевог маузолеја на Ловћену налази се и писмо које је 28. децембра 1969. године стигло на цетињску пошту. Писмо је два дана раније, као препоруку која је носила број 22384, митрополиту Данилу упутио из сарајевске поште специјални изасланик ватиканског папе. Био је то Франческо Паловинети…

Овај изузетно значајни документ, који свједочи о великој заинтересованости Ватикана за пребацивање Његошеве капеле [православне цркве] са Ловћена и правој позадини овог скандалозног чина објављујемо у целини, без икаквих интервенција.

 

„Vaše preosveštenstvo,

 

… Nosim Vam specijalnu poruku Svetog Oca Pape i Njegovu poruku trebam lično da uručim, pa sam rado prihvatio ovaj naporan trud da se uz Njegov blagoslov obezbedi Vaša saglasnost i saučešće što je izričita želja Svetog Oca Pape, pa sam pošao na ovaj istorijski put koji treba da ovjekoveči Vas. No evo u Sarajevu sam pozvan u Nadbiskupiju gde sam obaviješten da momentalno nije pogodan momenat – naime, pala bi u oči moja prisutnost na Cetinju, pa bi mogle nastupiti nemile posledice i mnoge neprijatnosti od nenamjernih zlih ljudi Vaše sredine što bi omelo i mnogo naškodilo postignutim uspjesima u odvajanju Vaše Svete crkve od naturene separatističke jeresi.

Mnogo se postiglo i Sv. Otac Papa je veoma zadovoljan i predložio je da bi bilo najbolje da se skine ona mala kapela [na Lovćenu] i smjesti u muzej ili u Njeguše gde bi odgovarao namjeni, gde istorija toga vremena izumrlog starog naroda još jedino ne može da vidi.

Svima je jasno da sadašnji narod nema više ništa zajedničko sa  nekadašnjim narodom orijentisanim velikosrpskom ideologijom koja je zloupotrebila ovaj narod koji se eto, može se reći, potpuno izumire. Novi narod sa novim navikama i novim životom je narod budućnosti i novih pregnuća, pa je Sv. Otac Papa voljan da ovaj narod svesrdno pomogne i da ga povrati u pravu Hristovu vjeru zašto je voljan i da uloži velika sredstva.

Sv. Otac Papa je voljan da dade 500 miliona lira kao pomoć za izgradnju Mauzoleja koji ti hrabri ljudi tako uporno traže i žele, pa će i Papina pomoć mnogo doprinijeti, pa će se samo tražiti da u Mauzolej budu smještene kosti Lucije – Crnogorke (Ozane Kotorske) koja je još ranije prešla u pravu Hristovu vjeru i do smrti bila izložena svim proganjanjima, ali nikad nije htjela da tu vjeru osramoti i ostavi. Zato će ona biti oglašena sveticom i želja bi bila da se njeni ostaci pohrane u Mauzolej zašto će biti izgrađen veliki i divni sarkofag koji će krasiti unutrašnjost Mauzoleja.

Sv. Otac Papa, cijeneći veoma Vaše napore i veliku duševnu i prosvjetnu vrijednost, cijeneći Vašu odanost svetoj crkvi, a vjerujući da će u Vama naići na saradnika u borbi da se uspostavi u Crnoj Gori prava Hristova vjera [misli se na katoličku veru], i taj narod povrati i osamostali kao novorođenče, Sv. Otac Papa, on je voljan da sve žrtve podnese i sva sredstva za to uloži pa jedva čeka da se osveti divni hram u Titogradu i uspostavi biblioteka, dovedu misionari i otpočne pomaganje tog dobrog naroda u prevođenju pravoj Hristovoj vjeri [katoličkoj].

U tome Sv. Otac Papa računa na Vašu saradnju i voljan je da Vam ponudi položaj među svojim najbližim saradnicima, a da Vi rukovodite svim tim poslovima uz zagarantovanu diskreciju. To je i bila moja misija i to bi bila poruka koju sam imao da uručim sa još mnogim drugim, pa kako sam spriječen i kako su sada zaoštrene mnoge nesigurnosti od pakosti ljudi, to sam obaviješten da prilikom posjete Predsjednika od strane Pačinelija i dodira istog sa izvjesnim hrabrim ljudima Titograda, da se ovo sada izbjegne i zatraži dodir ili sastanak u Zagrebu ili Đakovu, kako bi se izbjeglo da se predaju novčana sredstva i nagrade hrabrim ljudima na mjestima koja bi bila podloga neprijatnosti kako tih hrabrih ljudi, tako i sveg dosadašnjeg uspjeha i rada.

Iznoseći Vam ovo, molim Vas da razumijete veliko interesovanje Sv. Oca Pape za Vaša velika djela u ljubavi prema svojoj pastvi koja treba da se prevede pravoj Hristovoj vjeri zašta biste Vi bili najpogodnija ličnost.

Vjerujem da Vam je poznat udio Sv. Oca Pape kod odvajanja makedonske crkve, no iz specijalnog razloga u današnjoj vjeri, što je bilo uslovljeno od tih hrabrih ljudi u Skoplju, koji su voljni da se u dogledno vrijeme i taj narod prevede u pravu Hristovu vjeru.

Iz želje da se sve to najljepše sredi, molim da donesete Vašu odluku gde biste željeli da se lično sastanemo i primite sve što Vam donosim, a Vi mi dadete Vašu saglasnost ili mogućnost, dostavite Nadbiskupiji Zagreb.

Metkovići

S osobitim poštovanjem, odani i pokorni Vam

Palovineti