ДА НЕ УМРЕ И НАУКА ОДЛАСКОМ ВЕЛИКАНА

 

На овогодишњој 27 по реду научној конференцији посвећеној великом руском научнику Никити Николајевичу Моисејеву која се одржава као међууниверзитетски семинар под називом «Ноосферно мишљење Владимира Ивановича Вернадског у теорији – универзалног еволуционизма Никите Николаевича Моисејева», која се овог 4. марта 2019. године одржава у организацији и згради Руске академије наука, дозволите да укажем да је пре пар месеци Руска академија наука примила у академике РАН великог српског професора и научника Слободана Перовића.

Нажалост професор Перовић се упокојио 17. фебруара 2019. године. Управо су ми саопштили да је у тексту који је у најпознатијој дневној новини у Србији – листу «Политика» објављен мој коментар у коме сам истакао да је «Слободан Перовић био велики научник, професор и учитељ. Перовић је био оличење науке. У уџбенику „Облигационо право“ по сваком важнијем питању  износи је неколико различитих погледа и чак теорија које су тим појмом обухватале различите елементе који га чине. А онда је износио и своје мишљење и своје виђење који све елементи чине тај појам. То је наука. То је оно што су многи заборавили.

 

Могуће да због тога никад није постао академик Српске академије науке и уметности која се руководи догмом јер је и Француску академију наука основао кардинал Ришеље а тамо где су догме Слобдан Перовић велики човек и велики научник – није био. Због тога  неће бити претеривање да је наш велики учитељ не само симбол науке већ и сама наука. Он се упокојио али многи са универзитета се морају подсетити да наука подразумева различита мишљења и научне школе.» Но пре него што укажем на компарацију професора Перовића са значајем Никите Николаевича Моисејева допустите да предложим да се ми као учесници овог научног скупа и организатори који реализују овај скуп у оквиру Међународног научно практичног форума «Русија у XX веку:

 

Глобални изазови, ризици и решења» обратимо:

  1. Писмом Председнику Руске академије наука и изразимо благодарност што је велики српски научник и професор Слободан Перовић примљен у редове академика Руске академије наука, јер је он то несумњиво заслужио,
  2. Писмом Удружењу правника Србије, Универзитету у Београду и РАН да удруженим снагама ангажују неког руског преводиоца који би превео уџбеник «Облигационо право» на руски језик, јер оцењујем да је он крајње неопходан у образовном процесу у Русији, те то треба да има у виду и Асоцијација правних факултета Русије јер су моји ранији покушаји са тим предлогом на конкретним руским унивезитетима остали без резултата.

 

Пре него што укажем на поуку о значају Моисеева кроз ове чињенице везане за професора Перовића дозволите да скренем вашу пажњу и на чињеницу да су СлоВени најбројни етнос у Европи, даклем физичка појава огромних размера и простора, а ни Руска академија наука нити Српска академија наука не познају нити признају у научним радовима било какво спомињање СлоВена пре V века. «Људи па јели то могуће!» Свет тражи живот на Марсу и у другим деловима космоса, док са друге стране највећи етнос у Европи Словени, Руска академија наука и Српска академија наука чак и не покушавају да нађу трагове постојања  СлоВена до V века нове ере.

Сада можете схватити величину Никите Николајевича Моисеева и каква је величина био он када је прихватио просто невероватну идеју Владимира Ивановича Вернадског о «ноосфери» и развио је у «теорију – универзалног еволуционизма» и ми о томе данас говоримо на овој научној конференцији у Руској академији наука.

За РАН и САНУ СлоВени не постоје до V века и о томе не може и не сме да се говори, невероватно прецизни и разнообразни несумњиви научник СлоБодан Перовић, за кога сам оправдано рекао «да не само да је симбол науке, него га можемо схватити као саму, суштаствену науку његовом методологијом излагања различитих теорија по разним питањима из области права», није постојао за САНУ, а благодарећи невероватној енергији и снази ума и личности Моисејева данас говоримо о невероватној теми као што је «ноосфера». Чак и на данашњој конференцији само два или три рада су се дотакла ове теме. Само два – три рада су покушала да осветле ову тему. Она је толико велика и толико невероватна и дан данас.

Желео бих да скренем пажњу учесника ове конференције на још неколико чињеница. Писао сам о фресци на којој је представљен у Архангелском саборном храму у Московском Кремљу Свети Сава Сербскиј, састављач Законоправила (Кормчеј књиге), која се од XIII века примењивала у Србији, Бугарској, Русији, простору који данас називамо Румунија, Молдавија, ВенГрија, а да ја то нисам знао док нисам дошао у Русију, где је Свети Сава био један од најпоштованијих светаца до XX века. Мислио сам да ће то бити мала књижица али је испала књига од 756 станица историје СлоВена/Руса до V века.

Овде бих навео да ме је из Холандије назвао српски уметник који је тамо имао галерију Миша Огњановић. Презиме му је од речи Огањ па је на Западу користи уметнички псеудоним Миша Игнис. Преко телефона ми је говорио да је убеђен да сам открио како је настала реч СлоВени из речи КолоВени и како је настала реч култура из реч Коло, што су парадигме за разумевање древне историје, само благодарећи томе, што сам по његовом мишљењу ментално закорачио у онострано, где се та знања налазе. Ја сам се само грохотом смејао на те тврдње тог мог сада пријатеља који је имао снаге да ту моју књигу «КолоВени (СлоВени) и непрекидност културе и права» која тежи 4,5 килограма однесе и поклони Библиотеци у Шангају, где је излагао своје уметничке радове од стакла, а која је изграђена у облику Александријске библиотеке!

За мене је то његово размишљање ван опсега мог размишљања јер се трудим да излажем и разматрам проблеме рационално.

Овде морам да подсетим присутне колеге да сам у мојим радовима показао непрекидност слоВенске културе и православље, па и руски православни храм као сједињење дохришћанског мировозрења древних СлоВена и хришћанског учења, чиме сам одбацио подметачине да је хришћанство страна, окупациона идеологија којом су СлоВени покорени.

Подсетио бих да сам на једној од претходник конференција на универзитету МНЕПУ која је била посвећена екологији одбранио хришћанство од најцрњих оптужби најпознатијег совјетског математичара Стеклова (у институту са чијим именом је радио велики Моисејев) да је хришћанство криво што до средњег века у Европи није било људи способних да схвате «нулу», «цифре» и сложеније математичке операције. Доказао сам и демонстрирао и на недавном форуму РАН и УНЕСКО у Москви да су древни СлоВени управо у најстаријем археолошком налазишту у Европи осознали «нулу», и осмислили «цифре» и «азбучне знаке» тиме што су резами и чертами обележавали привидно кретање Сунца у односу на брдо Трескавац над којим већ више од 12200 година Сунце формира 21. јуна у 6 часова слово «А» односно «Аз», које је представљено и у облику централне куполе Покровског саборног храма на преКрасном тргу у Москви, док остале куполе објашњавају шта је  «Аз» тиме што четири велике куполе формирају крст Сунца а четири мале куполе крст Мајке Земље. Такво схватање Кола као узајамног цикличног кретања Земље око Сунца осазнали су древни СлоВени (КолоВени) те када су видели да се то Коло одражава на пресеку дрвета у виду ГОДова и када су открили колико траје цикличност када се додаје Нови Год на пресеку дрвета – могли су да пређу са номадског на седелачки облик живота те да од Божанског дрвета граде куће у Винчи.

Доказао сам на тој конференцији о екологији на МНЕПУ да није хришћанство криво за то што до средњег века у Европи није било људи способних да схвате «нулу», «цифре» и сложеније математичке операције. Идеју круга као извора свега и «нуле» као Божанске (ГОДишње) цикличности одбацили су грчки атомисти. Они су тврдили да не постоји круг као ништа (нула) и да је све у простору попуњено честицама које су назвали атоми, те је та Грчка идеја потиснула древно КолоВенско/слоВенско циклично колоДарно знање о «нули», «цифрама» и «Аз (АзБуки)»  зачето у Лепенском Виру.

И подсећам Вас на велика достигнућа Моисеева који је «био руководилац истраживања којима су разрађени математички модели еколошких последица атомског ратовања («атомске зиме»)»[1]. Заиста му можемо веровати да ће нас атомисти уништити ако не покажемо здрави рАзУм и не схватимо да нас мора атом штитити у тој нашој слоВенској непрекидности од Лепенског Вира и Винче.

Зато не говорите ником да сам био на скупу где се разговарало о тако невероватној теми као што је «ноосфера». Иако знате много више од мене о томе ја ћу подсетити да су на основу предавања Владимира Ивановича Вернадског 1922/1923 године на Сорбони у Паризу професор математике са Сорбоне Едвард Леруа заједно са геологом, палеонтологом-еволуционистом и философом Пјером Тејаром Де Шарденом «ноосферу» определио као «мислећу» сферу која се формира човечијим знањем.

Тако да иако сам се ја смејао уметнику Миши Игнису ипак и моја открића не могу се објаснити само добром, објективно постављеном методологијом и исправљањем неких очигледних заблуда и јавних нелогичности. Морам признати да је дубина и значај тих открића толики да се обнова тих знања и факата може објаснити само метафизички и као резултат дубоке духовне  силе фреске «Српски чудотворци» на којој је приказан Св. Сава Сербскиј и његов отац Преподобни Симеон  – књаз Сербскиј (о чему сам писао) и чак том укупном нама ипак доступном енергијом знања, које се могуће очувало не само у књигама и предањима, већ и у ноосфери. Треба имати у виду мобилне (безпроводне) телефоније да је Никола Тесла тврдио да ће доћи време да можемо да снимимо – ухватимо фотоне онога што се давно збило у прошлости јер се ти фотони онога « што се збило и што јесте»  – налазе, могуће не само у космосу, како је наводио Тесла, него и ту око нас управо у ноосфери.

До тада ми ћемо и даље живети у необичном свету где није важно шта се заиста десило него шта су неке од «званичних институција» и средстава јавног (дез)информисања признале да се десило.

После завшетка конференције пришли су ми многи учесници да ми изразе
благодарност за речено и да замоле да напишем чланке за часопис «Моја Москва» и о професору Слободану Перовићу чланак на шест – седам страница за научни часопис «Право и практика» Научно-истраживачког института историје, економије и права. Надам се да ће такав чланак о Професору Перовићу написати колеге који су у Београду јер сам ја последње примерке уџбеника «Облигационо право» професора Перовића дао универзитетским редакторима а ваља у таквом тексту навести конкретне примере о којима сам говорио истичући величину професора Перовића као симбола науке и различитих мишљења на којима се наука заснива.

То пре свега због тога, што иако се професор Перовић упокојио, наука ће добити нову снагу ако се определи за његов принцип научног излагања на основу којег је увек износио различита мишљења, теорија па и различитих научних школа.

Нисам стигао да укажем на драстичне примере где неки језуити не само са ФилоЗофског факултета Унивезитета у Београду него и неке колеге са Правног факултета у Београду спречавају изношење различитих научних мишљења. Нисам имао времена да укажем да сам после скоро сто година обновио на универзитету МНЕПУ дисциплину «СлоВенско право» што је скоро уникалан пример поред Правног факултета Универзитета у граду Нишу (Србија), што је срамота за све слоВенске народе и све земље у којима су СлоВени већина али су очували и 192 друга народа како је то случај у Русији, која је несумњиво настављач најстарије цивилизације Руске цивилизације у Европи, у шта многи и данас не верују.

 

 

 

профессор Божидар Митровић, доктор правних наука,

руководилац Катедре Московског финансијско правног факултета МФЈУА, Москва

директор Музеја НЕПРЕКИДНОСТИ СЛОВЕНСКОГ ПРАВА И КУЛТУРЕ ОД ЕПОХА ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ, Москва, МФЈУА

Председник Савета за статусна питања дијаспоре Србије,

члан Савета националности при Влади града Москве

члан Комисије за науку и образовање Савета националности

адвокат Адвокатске коморе града Москве до 2017. године,

председник Регионалне друштвене организацијије ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА, Москва до 2017. Године

 

[1] Руководитель исследований по разработке математической модели экологических последствий ядерной войны (т. н. «ядерная зима») https://ru.wikipedia.org/wiki/Моисеев,_Никита_Николаевич