Да ли је тачно то што пишу Вечерње новости, да ће Брисел сутра уручити Марку Ђурићу текст свеобухватног правно обавезујућег споразума о Косову и Метохији, или није, брзо ћемо сазнати. По свему судећи „дипломатски извори“ на које се Новости позивају су извори из државних структура Србије. Видеће се такође, да ли се ради о припреми српске јавности, или о пробном балону.

У сваком случају време и начин саопштавања не показују много поштовања према тој истој јавности.
Српски званичници су увек до сада тврдили да не постоји никакав предлог споразума, да о томе није било преговора и критиковали су као недобронамерне све коментаре и упозорења да је директно или индиректно признавање једностраног одцепљења штетно и опасно по Србију и српски народ.

Данас, министар спољних послова Ивица Дачић, саопштава да текст и евентуална намера да се уручи српском званичнику, нису били познати нити најављени. Могло би се разумети да је то припремано и планирано иза леђа званичне Србије.
Уколико би стварно дошло до уручивања текста неког споразума, у чијој припреми Србија није учествовала, није знала, нити је унапред обавештена, онда би се чин уручивања могао третирати, не само као уцена, већ и као ултиматум Србији. Пошто се дуго у медијима врти теза о споразуму „по немачком моделу“, онда је очигледно реч о ултиматуму, а не о споразуму, као изразу слободне воље Србије, јер у томе, заиста, више има свега другог него слободне воље.

О чијем је ултиматуму реч? Формално, то је ЕУ, фактички то је ултиматум Немачке. Додуше, поред Меркелове, опет више формално него суштински, то има и подршку Макрона. Суштински, међутим, Макрон данас по питању Косова и Метохије, игра сличну улогу коју је септембра 1938. године одиграофранцуски премијер Даладје приликом одузимања Судета од Чехословачке.

Француска је данас повукла подршку суверенитету и територијалном интегритету Србије, онако како је 1938. године повукла гараниције дате Чехословачкој. Гурнула је у страну своје ставове изражаване у Контакт групи и у СБ УН, све једно да ли због „обуздавања“ или слепог праћења немачке експанзионистичке геополитике.

Уколико би се обистинила најава Новости, то би представљало флагрантно понижавање Србије, које би се тешко могло покрити стандардним „објашњењима“ о реализму, будућности и мудрости српске политике. И Даладје и Чемберлен су 1938. године говорили да је предаја Судета у интересу спасавања мира. Председник Путин, међутим, у свом недавном тексту објављеном у америчком часопису „Национални интереси“ (The National Interest), поводом 75. годишњице победе над фашизмом, тај чин Даладјеа и британског премијера Чемберлена, окарактерисао као издају.

Када се најављује уручивање споразума о Косову и Метохији „по немачком моделу“?
Пре свега, то се дешава непосредно пошто је, после дуже паузе због опструкције Приштине, обновљен дијалог о техничким, економски и питањима спровођења раније потписаних договора, укључујући и тзв. Бриселски, након што је утврђен календар и дневни редови наредних састанака. Како онда објаснити тај заокрет иза леђа Србије, да се уручи свеобухватни правно обавезујући споразум који се суштински своди на признавање једностраног одцепљења Косова и Метохије?! Може ли се такав однос Немачке уз асистенцију Француске сместити у оквире узајамног поштовања, партнерства и „заједничких европских вредности“?

Надајмо се да ће Србија препознати да су њени кључни западни партнери погазили црвену линију толерисања непоштовања Србије и српског народа. Не може Србија због донација, субвенција и обећања да се одрекне самопоштовања, идентитета и историје. Јесте криза, биће још већа, али Србија не може и не жели да изневери себе, своју прошлост, ни своју будућност у слободи и независности.
Ово је време када Србија има техничку владу и када је преокупирана формирањем нове владе, чија ће орјентација и политика зависити од воље народа, независно од притисака „квинте“, запада или појединаца. Покушаји прејудицирања политике нове владе, тако што ће јој се предати у наслеђе један ултиматум, у најмању руку нису принципијелни, још мање партнерски.

Преокупираност пандемијом и знацима економске кризе, ни један истински партнер не би то злоупотребљавао, онако како то чине Немачка уз Сагласност Француске и неке друге земље.

Најзад ово је време када су Европа и свет у епохалним превирањима, а глобални односи се суочавају са растућим тензијама, неповерењем, глобалном светском кризом. Ако је општа карактеристика глобална нестабилност, поделе и криза, да ли је то тренутак када може доћи до одрживог решења за Косово и Метохију и то под ултиматумима. Србија треба чврсто да остане на принципијелним позицијама одбране свог суверенитета и територијалног интегритета, мирног решавања питања Косова и Метохије на основама универзалних принципа међународног права, Повеље УН, Резолуције СБ УН 1244 и Устава Србије.

Таква позиција ће у будућности наилазити на све одлучнију и ширу међународну подршку, јер једино таква позиција одговара миру, стабилности и напретку.

Београд, 29. 07. 2020. године