Ја сам се оженио науком. (Никола Тесла)

Све до данашњег дана права потенцијална енергија Николе Тесле није схваћена, чак ни у академском свијету. На примјер, иако изузетни савремени биограф Тесле, професор В. Бернард Карлсон, није баш потпуно схватио Теслину енергију – схватио га је као могућег „љубитеља мушког свијета1“ који се „љути2“ када му се асистенти ожене па га напусте у раду. Заправо, Тесла је жртвујући себе за више идеале, за човјечанство, очекивао исто и од својих асистената. Очекивао је да и они схвате историјску улогу коју имају са њим у раду. Значи у томе суштина, а не у „љутњи“ или „љубитељству“ према мушком свијету.

Постоји и поглед стар скоро 20 година – да се Тесла „сам кастрирао“ како би могао радити. Још старији поглед потекао је из хомосексуалног лобија још у другој половини прошлог вијека – да је Тесла био „настран“. Има и других погледа потеклих из углова неких жена из свијета „шоу бизниса“ – Тесла као „женомрзац“. Сви погледи потекли су из незнања и сексуалног оптерећења, те као такви сви до једног су погрешни. Ради се о веома посебној теми, која у себи носи древну тајну која има директну везу са жртвовањем за више идеале, за човјечанство. Тема има скривену везу и са ендокриним системом, електромагнетном и електростатичком индукцијом3. Надам се да ћу овим текстом утицати на људе да схвате Теслину природу кроз генетику као повећање микрокосмичке енергије, али и начин рада његове „умне лабораторије4“.

Тесла је сматрао да проналазач „поседује тако ватрену нарав, с толико дивљег и страсног у себи5“. По њему, како биограф В. Б. Карлсон добро запажа, загрижена и дивља нарав проналазача значи „загрижену у смислу да захтева строго расуђивање потребно за брушење идеала, а дивљу у смислу да је човек способан да слободно истражује унутар властите имагинације. Обе те делатности захтевају самоћу, и зато изумитељу Теслиног кова брак баш и не би одговарао – изумитељу је самоћа неопходна. Бити отворен за логос6 значи бити вољан усавршавати све своје способности – менталне, физичке и духовне – како би постао најсавршенији могући инструмент за доживљавање божанског поретка7“.

Тесла није робовао простотом сексуалне жеље, јер је одавно схватио да то нису његове жеље већ туђе пројекције. Његова жеља била је да уједно добије „круну бесмртности8“ уписом у историју. На тај начин превазишао је жељу за потомством. Међутим, то није потискивање сексуалне енергије као опште креативне, стваралачке енергије, већ усмјерење за свијетле идеале. Јер, потиснута сексуална енергија не може дати преусмјерење ка вишим енергетским центрима у човјековом тијелу (чакрама).

Енергија изгубљена кроз полно општење не може се сасвим надокнадити, што трасира пут ка старењу, отупљивању осјећања и осјећаја, патњи, депресији и сл. „Брижљиво чување енергије је пут ка миру, моћи и дугом животу који тече ка Јединству с Богом9“, каже доктор медицинских наука Владо Позновија.

Тесла је одлучио да живи у целибату схвативши да је то неопходно за духовни и умни напредак како би се постигла тотална свијест која је јединство са вишим сферама. Овладати прана10 енергијом, етарском енергијом у себи значи овладати умом и духом, овладати собом изнад земаљских страсти, овладати енергијом уздржавања (као вјечним постом) кроз преданост и посвећеност раду. Свијетлим осјећањима и мислима себе повезујемо са бесконачним извором слободне енергије, јер сви смо ми по један материјализовани стационарни талас ма колико мали или велики био, од галаксија па до најситнијих бића у васељени као доказ савршене креативности Творца.

Никола Тесла је на овај свијет дошао због великог потенцијала својих родитеља и других предака. „Поларност човека и Земље потпуно је истоветна на почетку људског живота, јер у том тренутку оплођена јајна ћелија такође има облик лопте, а са својим мерљивим линијама поља даје исти модел као и Земља са својим електромагнетним пољем, што је науци дуго познато11“, каже Ридигер Далке. На основу овога можемо закључити да енергетски потенцијал за више стање свијести, духовност и јаче мождане матрице код одређених појединаца као у примјеру Милутина Тесле и Георгине Мандић (оца и мајке Николе Тесле), доноси људе битне за цивилизацију. Треба имати у виду да је и Теслин ујак био свештено лице. Дакле, Тесла је имао генетски и духовни потенцијал од предака и родитеља. Све остало је била његова надоградња снагом воље, жеље и љубави према раду надилазећи материјалистичке пориве за себе зарад „великог дјела12“.

„У лабораторији сам у пола седам, сваког јутра. Радим до подне, а онда једем. За доручак не једем много, управо толико колико ми је довољно да осјећам да сам јео. Затим настављам да радим. Радим до осам увече. Онда напуштам лабораторију и одлазим на вечеру, када једем много. Уживам у јелу и радо попијем чашу доброг вина13 и поједем једну јабуку. Некад се у лабораторију вратим у десет увече и радим до један послије пола ноћи, тада пјешице пођем према хотелу у којем станујем. Када дођем у собу на програму је мало гимнастике. Затим прочитам шта је свијет написао и шта су други умови постигли у науци. Тек тада идем у кревет, то је око два послије пола ноћи. Спавам око три сата. Устајем и почињем изнова14“, каже Тесла новинару у једном интервјуу.

Тесла је 1893. у Њујорку упознао Свамија Вивекананду, хиндуистичког монаха, јогина и ученика индијског мистика Шри Рамакришне. Све до Вивеканандине смрти Тесла је са њим био у преписци, јер су постали пријатељи. Да ли га је Вивекананда упознао са физичким техникама у примјени целибата и убрзање ликвора на епифизу за подизање такозваног „кундалинија“, није познато и може само да се нагађа баш као и то да је упражњавао јогу. А што се тиче јоги теме о „кундалинију“, Кенет Грант је сматрао да никакве специјалне вјежбе за то нису потребне, већ су довољне и обичне физичке вјежбе. Што се тиче Теслиног случаја, мишљења сам да су само биле шетње, физичке вјежбе истезања почев од ножних прстију које је упражњавао и оне које су се убрајале у „гимнастичке“, затим активно размишљање уз љубав, вољу и жељу ка посвећеном раду.

Да би се схватила природа људи попут Николе Тесле у историји људског рода, било да су духовници или научници само, или обоје као Тесла, потребно је осврнути се на три дијела људског мозга и енергетске центре у људском тијелу. На тај начин схватићемо и Теслину изузетну здравствену слику у шестој деценији живота, о чему је говорио у аутобиографији Моји изуми.

Први мозак је ретикуларни или рептилски, и најстарији је. Величине је као код великих рептила, па је тако и добио назив. Смјештен је скроз у унутрашњост мозга. Главна функција му је да брине о безбједности тијела, тј. да брине о пуком преживљавању материје (тијела). Његова реакција на страх је таква да се он одмах активира тако да човјек из страха крене у бијег, у борбу, у рат, убиство, афективне вербалне акције-реакције, завист, зависност, непромишљене потезе, лукавство, задовољење страсних жеља, осветољубивост, похлепу, жељу за влашћу и контролом. Он је тај који у садејству са другим, емоционалним мозгом спутава човјека на личне промјене и духовни напредак, те нема сумње да преко њега претежно доминира негативни поларитет у историји човјечанства. Зато на иконопису Св. Арх Михаила и Св. Ђорђа пробијање аждаје копљем можемо аналогно повезати са сузбијањем рептилског мозга у нама – побједом најнижих порива; скривена порука – „Убиј зло у себи духовним и умним уздизањем“.

Други мозак у нама  је лимбички или емоционални који не размишља о будућности и дугорочним посљедицама, већ само у терминима црно-бијело, не/компромисима, страховима од непознатог, страховима од промјена, одржавање научених образаца знања и навика, јер је приоритет опстанак ега и заједнице. Када ова два мозга преовладају у нама за посљедицу имамо страдања и трауме. Ова два мозга и данас највише владају свјетском популацијом. Стање је видљиво свугдје око нас.

Трећи мозак је церебрални, и он заузима већи дио мождане масе, јер га чине лијева и десна хемисфера мозга. Има моћ прикупљања података, флексибилности, визуелизације, покретачку визију, промјене, иновативност, креативност, аналитичност, логику, али и буђење јаче емпатије, осјећаја, осјећања, повезаности и сл. Он је најмлађи мозак у нама. Нормалност живљења носи само склад ова три мозга уз царевање церебралног. Да би се нормалност живљења остварила потребан је баланс лијеве и десне хемисфере мозга. „Ако не контролишете свој ум, неко други хоће15“. На основу овога лако нам је схватити који је мозак Никола Тесла имао изражен.

С друге стране, потребно је осврнути се и на наш ендокрини систем, који се састоји од скупа жлијезда: хипоталамуса, хипофизе, штитне жлијезде, грудне жлијезде, надбубрежне жлијезде, панкреаса и полних жлијезда. Зато у нама постоје и енергетски центри познати од древних имена као чакре, и у вези су са централним нервним системом.

Првом енергетском средишту припада подручје полних органа са перинеумом (код мушкараца) и цервиксом (код жена), дно карлице, жлијезде повезане са полним органима, затим простата, бешика, доњи дио цријева, мезентеријски нервни сплет и анус. Са њима су повезани хормони естроген код жена и тестостерон код мушкараца. Ово енергетско средиште даје огромну количину опште креативне енергије, а не само за стварање живота и омогућавање развоја дјетета у утроби.16

Након овог енергетског средишта које припада уземљењу и полном идентитету, друго17 енергетско средиште налази се иза а мало испод пупка, те управља материцом, јајницима, дебелим цријевом, панкреасом (гуштерачом) и доњим дијелом леђа.

У трбушној шупљини налази се треће18 енергетско средиште, које се још назива целијачни  сплет и повезано је са соларним плексусом. Са ова прва три енергетска средишта у тијелу заокружује се усредсређивање на систем преживљавања, одржава се наша људскост али и наше слабости на страсти, жеље, стрес, трауме и сл.

У простору грудне кости налази се четврто19 енергетско средиште које управља срцем, грудном жлијездом и плућима. Зато је четврти енергетски центар средиште којим из себичности прелазимо у несебичност, и повезује се са емоцијама љубави, брижности, емпатије, његовања, уважавања, захвалности, надахнућа, љубазности, потпуности и повјерења. Познато је и као средиште душе још у Старом Египту, јер је ту божанска природа човјека. Када смо уравнотежени у овом средишту онда нам је стало до других. Тада желимо да сарађујемо за опште и највише добро заједнице, јер имамо потребу да унутрашњу испуњеност, задовољство и саосјећајност подијелимо са заједницом.20

Срце је дом наших осјећања и емоција. Магнетно поље срца је за 5000х јаче од можданог, и може се мјерити магнетометром у пречнику 2-3 метра. Зато пулс срца осјећамо на разним мјестима нашег тијела. За медицинске и истраживачке сврхе срчаних таласа користи се ЕКГ (електрокардиограм), а за мождане таласе ЕЕГ (електроенцефалограм). Од почетка овог вијека мјере се и људске емоције, а од 2013-2017. године урађена су истраживања и у Институту Heart Math. Оба уређаја за срчане и мождане таласе утврђују и то да ли између срца и мозга, осјећања и мисли постоји кохеренција (усклађеност). На примјер, код јогина ЕКГ и ЕЕГ су кохерентни. Етарски физичар Даниел Винтер објаснио је како механизам можданих и срчаних таласа служи за испоруку енергије ума и срца властитом ДНК, тако што онда када срце изражава љубавну емоцију или било коју другу позитивну емоцију и мисао срце тада креира каскаду електромагнетских таласа златног пресјека, односно креира привлачну гравитациону силу. Исто то чини и атом при привлачењу испреплетених електромагнетских таласа у нулту тачку „мировања“. Јер, сви таласи праве вортекс у језгру атома. Дакле, ради се о мјери златног реза – усклађивање скале таласне дужине срца и мозга с кратким таласним дужинама ДНК. Усклађене мисли и емоције са осјећањима љубави, захвалности, испуњености и сл, креирају каскаду Фибоначијевог низа бројева златног пресјека који повезује енергију срца и ума са властитим ДНК. Тако су емоције чиста енергија која се преноси. Емоције преносе емоционалну енергију од срца свакој станици тијела све до станица ДНК. То значи да се енергија наших емоција креће између тих скала – мјерила дугих и кратких таласних дужина, како би се коначно испоручила ДНК ланцу.21

Петом22 енергетском средишту припада средина грла, и оно управља штитном жлијездом, параштитастим жлијездама као и ткивом врата. Када је пето средиште уравнотежено тада дијелимо своје мисли и осјећања са другима.

Изнад овог средишта, у простору између задњег дијела грла и задњег дијела главе налази се простор шестог енергетског центра које управља епифизом. Када су мождани таласи кохерентни они су фазно усклађени, тј. уређенији и моћнији јер слиједе исти ритам, дијеле исту фреквенцију пошто како су на истој таласној дужини комуникација између њих је лакша. Тада се високе тачке (кресте) и ниске тачке (долине) поклапају на ЕЕГ снимку. Зато смирен ум узрокује успоравање можданих таласа и улазак у етарско (квантно) поље када бета таласи мозга пређу у кохерентне алфа и тета23 мождане таласе.24

Након овог налази се седмо средиште у предјелу главе које обухвата и другу мождану жлијезду – хипофизу25, која је главна јер успоставља и одржава склад у силазној каскади из овог средишта мозга ка епифизи, штитној и грудној жлијезди, надбубрежним жлијездама, панкреасу и полним жлијездама. Када је хипофиза са епифизом у равнотежи онда је особа у равнотежи са свимe. По неким истраживањима постоји и осмо средиште које се налази 40 cm изнад главе26, чинећи човјекову повезаност са слојевима атмосфере и космосом као цјелином.

Ако аналогно упоредимо Теслину Варденклиф лабораторију27 са торњем на Лонг Ајленду са ендокриним системом и древним индијским чакрама, добијамо јасно слику енергетске тајне човјека, као што је Тесла открио енергетску тајну Земље. Купола торња лабораторије била је, гледано анатомски због полусфере, аналогна великом мозгу човјека. Бунар на 40 m испод торња био је аналоган ликвору. Шипка пободена од торња до дна бунара била је аналогна кичменој мождини. А компримовани ваздух из динамичких компресора упумпаван преко шеснаест шипки био је аналоган плућима и дисајним органима. Тесла док је прије тога радио у лабораторији у Колораду Спрингсу читао је од Херберта Спенсера Принципе психологије, па је извео аналогију нервних влакана као подесних кола који реагују на вишеструке комбинације надражаја за могућност да би се исто могло учинити  са одашиљачем и пријемником. Међутим, да ли је анатомски сагледао комплетно све за будући торањ (антену, подигнути терминал), то већ није познато. Али, занимљива је аналогија која може да се изведе и анатомски гледано примјени на људско тијело. То само показује да је Тесла из унутрашњости свог бића изнио велико дјело у томе да се високонапонска високофреквентна струја шаље у подземни дио торња, како би онда дошло до драстичног повећања количине енергије у уздигнутом изводу – полусфери пречника 20, 7 m окруженој малим сферама како би се енергија слала на даљину.

Но, треба се осврнути на мождане жлијезде. Хипоталамус преко очију прима свјетлосни енергију, а затим кординира и регулише највећи дио функције које нас одржавају у животу. Он иницира и управља нашим реакцијама и адаптацијама на стрес, прослеђујући наредбе из мозга до остатка тијела преко кичмене мождине како би се извршиле. Састоји се из два дијела. Један дио контролише симпатички нервни систем. Он уједно стимулише производњу хормона. Други дио хипоталамуса контролише парасимпатички нервни систем, и такође инхибира производњу хормона. Он чини велики центар за скупљање информација, јер прима све спољашње информације које наши чулни органи приме, али и све сигнале од аутономног нервног система.28

Иако хипофиза са таламусом  игра кључну улогу у функционисању ендокриног система, она сама не може да одлучи који хормони треба да се луче и у којој количини у одређеним тренуцима. Ту улогу преузима епифиза. Све одлуке високог нивоа, које се односе на хипофизине секреције хормона доноси прво хипоталамус и прослеђује их епифизи директним анатомским конекцијама. Таламус има улогу разводне кутије и усмјерава енергију епифизи.29

Епифизи30 је задњих деценија дато доста пажње. Утврђено је да она контролише највећи дио хормонских секреција и усклађује их са потребама организма. Зато је наука данас сматра главном жлијездом. Њен други назив је пинеална жлијезда. Називају је и „трећим оком“ и „регулатором“, јер је „мјерач“ свјетлости у тијелу пошто преко хипоталамуса прима свјетлосне информације, лучи хормоне значајне за утицај на ум и тијело и остатак ендокриног система уопште. Њен рад је регулисан промјенама свјетлости у простору и времену електромагнетним пољем Земље. Она шаље информације организму које се односе на дужину трајања дневне свјетлости. Пошто је дужина трајања дневне свјетлости повезана са годишњим добом, тако ми преко епифизе знамо оријентацију да ли је напољу дан или ноћ, али и које је годишње доба.

Када свјетлост прими очни вид, рецептори оптичког нерва тада шаљу сигнал у дијелу мозга званом супрахијазматично језгро, које онда шаље сигнал епифизи, која тада производи неуротрансмитер зван серотонин31 (хормон који стимулише мождане таласе из делта фреквентног стања у тета, алфа и бета стање. Овај природни дневни образац будности (радне активности) и спавања (мировања) зове се циркадијални ритам.32

Наше свакодневно понашање утиче на укупни квалитет нашег здравља управо због неуротрансмитера (хормона). Све је повезано не само са исхраном, него и са физичким и емотивним проблемом, утичући на све жлијезде ендокриног система у којем је хипоталамус први контролор.

Задњу деценију овога вијека проучава се нови облик биоминерализације у људској  епифизи. Ријеч је о малим кристалима калцита, краћих од двадесет микрона. Они су одговорни за електромеханички биолошки механизам трансдукције у епифизи. Уовом процесу дешава се пиезоелектрични ефекат и трансдуктор. Пиезоелектрични извор енергије је када се примјени механички притисак на одређене материјале и добије електрични набој. А ефекат трансдуктора је на основу уређаја који један тип енергије конвертује у други. Тако је уређај трансдуктор у случају епифизе као појам за све што прима сигнал у облику једне врсте енергије претварајући га у сигнал и други облик енергије. Пошто епифиза садржи кристале калцита који се састоје од калцијума, угљеника и кисеоника остварују се управо такви ефекти. Епифиза је попут антене, а не само трансдуктора. Зато ју је могуће додатно електрично активирати тако да ствара електромагнетна поља, како би се свака фреквенција која носи информацију дешифровала и сигнал претворио у смислену поруку. То је исто као рад телевизора или радио апарата повезивањем на одређену радио станицу – усклађивање антене епифизе са специфичном електромагнетном фреквенцијом у медијуму, времену и простору. Зато се епифиза по активирању може ускладити са вишим димензијама из медијума у свијести, претварајући до тада по ум непознате фреквенције у живе слике све до луцидних, трансценденталних искустава и појачаних мултисензорних визија.33

Како се ликвор (цереброспинална течност) уз кичмен стуб потискује ка мозгу онда се епифиза механички притиска и енергија ликвора додиром епифизе ствара електрични набој (пиезоелекрични ефекат). Ликвор се састоји од бјеланчевина и соли растопљених у раствору, које својим електрично набијеним а убрзаним молекулима ствара поље индуктивности34. Невидљиво поље електромагнетне енергије се креће кружно у смјеру у којем се крећу електрично набијени молекули соли и бјеланчевина растворених у ликвору. Што се више поље електрично набијених молекула убрза то је поље индуктивности веће и нервни систем се доводи у резонанцу са вишим слојевима атмосфере. Електромагнетно поље које излази из епифизе узрокује истезање кристала у њој дајући проширење поља. Чим кристали досегну критичну границу ширења почну се стезати, скупљати, па се смјер струје наизмјенично мијења и креће унутра према епифизи. Тако електромагнетно поље које је стигло до кристала епифизе поново их притиска стварајући тако још једно електромагнетно поље. То је процес којим се наизмјеничим циклусом ширења-скупљања поља одржава пулсација тог електромагнетног поља. И што се више убразава процес, епифиза постаје осцилатор и пулсирајућа антена способна да прими све брже електромагнетне фреквенције, претварајући једносмјерну биоелектричну струју у наизмјеничну, из нижих напона у више. На тај начин цереброспинална течност (ликвор) у који се налази кичмена мождина и мозак, продире већом брзином кроз простор између кичменог стуба и кичмене мождине, из четврте у трећу мождану комору гдје у задњем дијелу треће коморе наилази на епифизу. Увођењем више ликвора у трећу комору повећањем интратекалног притиска, уводи се уједно и вишак око малог мозга. Кристали епифизе тако се притискају у оба смјера.35 Тако долази до пиезоелектричног ефекта, а уједно се ствара и стационарни талас визија.

Оно што у том тренутку надражује епифизу јесу њене цилије – малене длачице. Епифиза тада ејакулира врло посебне, побољшане метаболите мелатонина битне за трансцедентална искуства. Дакле, процес покретања додатне енергије из доњих средишта нашег тијела није лак, јер је попут ракетног савладавања гравитације при лансирању у свемир. Кичмени стуб је дакле, механизам испоруке те енергије за спајање са етарском, а тјеме главе је одредиште. Пошто је тако онда набијене честице се подижу уз кичмени стуб и повећавају брзину и убрзање стварајући поље магнетне индукције, које мијења смјер двосмјерне информације – од мозга према тијелу и обратно (централни и периферни нервни систем). Енергија се испоручује спиралним током – успиње се тако кроз сваки пршљен, затим пролази кроз све нерве, од кичмене мождине до осталих дјелова тијела. Дио енергије се преноси кроз периферне нерве битне за утицај на ткива и органе тијела. Та струја кроз нервне канале активира меридијански систем тијела.36 На тај начин сви други тјелесни системи добијају више енергије – не губимо нашу виталну енергију него добијамо више енергије ослобођене у тијелу. Тако посвећујемо више пажње ономе што се догађа у нашем уму. Ово одговара не само Теслиној „умној лабораторији“, како је називао свој креативни мисаони процес.

Кретњом енергије из тијела ка мозгу ствара се електромагнетни торус37 око тијела. Преко јоносфере и осталих нижих слојева атмосфере слободна енергија из етра улази кроз тјеме главе. Пошто свака фреквенција носи своју енергију и информацију, онда епифиза у мозгу прима информације из невидљивог дијела електромагнетног спектра претварајући их у живе слике – на тренутке губимо занимање за спољни свијет око нас и у садашњем тренутку дубоко утонемо у унутрашњи свијет идеја. Свако енергетско унапређивање мелатонина до класе пинолина даје хемикалију коју налазимо у електричним јегуљама – фосфоресцентну биолуминисцентну хемикалију која појачава енергију нервног система.  Зато се може измјенити молекуларна структура мелатонина, претварајући га у моћне еликсире у нашем мозгу управо преко хипофизе и епифизе.38

Кичмена мождина у нама је попут оптичког кабла са струјом у оба правца наизмјенично. Настало поље индуктивности преокреће струју информација и повлачи енергију из три доња средишта – од кости сакрума у доњем делу кичме, па, уздуж кичме, све до епифизе у мозгу. Енергетски ток кроз тијело и око тијела је торусни, а торус је облик електромагнетног поља присутан широм космоса. Енергија тада пролази до самог таламуса који има улогу разводне кутије усмјеравајући енергију у епифизу. Оно што прилагођава знакове мислима, ствара облике и слике, јесте интелигенција. Својом имагинацијом човјек дјелује на свјетло привлачећи га у довољној количини. Тако се мислима даје одговарајући облик.39

Када је кичмена мождина у питању, њу аналогно можемо повезати не само са Теслиним трансформатором и Варденклиф торњем него и са утицајем статичког електрицитета40 на њу. На тај начин још боље схватамо моћ Теслине креативности у „умној лабораторији“. У чланку Утицај статичког електрицитета на бежични пренос41 Тесла је описао како је у лабораторији у Колорадо Спрингсу радио са два кола. Једно коло било је спојено са земљом, а друго уздигнуто постављено. Осциловали су тако да су давали два посебна и одвојена ефекта. На почетку се зраче херцијански таласи у смјеру који заклапа прав угао са осом симетрије проводника, док се с друге стране истовремено кроз земљу пропушта струја и то брзином која је пропорционална косекансу угла који се од полазне тачке па до супротне тачке на Земљи мијења 0-180°. Почетна брзина је бесконачна и смањује се брзо, а онда полако, док се не пређе један квадрант. Тада се струја простире свјетлосном брзином. Затим, од те границе па даље брзина постепено расте, а на супротној тачки Земљине кугле брзина постаје бесконачна. Закон простирања таласа једнак је пројекцији свих таласа на осу симетрије правца кретања. То је значило да сви полуталаси редом, иако различитих дужина, покривају тачно исту површину, пошто је Земља извор стојећих таласа.

Сав успјех са својим трансформатором Тесла је постизао захваљујући електростатичкој сили. „То је сила која управља кретањима атома, а под чијим дејствима се атоми сударају и развијају енергију за одржавање живота-топлоте и светлости, и под чијим дејством се, према маштовитим замислима природе, сједињују на безброј разноврсних начина и граде све ове чудесне структуре око нас; то је, у ствари, ако су наша садашња схватања тачна, најважнија сила коју треба да размотримо у природи. Пошто термин електростатички може да подразумева непроменљиво електрично стање, треба приметити да у овим експериментима, сила није константна, већ се мења брзином која се може сматрати умереном, око милион пута у секунди, или отприлике толико. Ово ми омогућава да произведем многе ефекте које не може произвести непроменљива сила. Када су два проводна тела изолована и наелектрисана, кажемо да између њих делује електростатичка сила. Ова сила манифестује се привлачењима, одбијањима и напорима између проводних тела и спољнег простора или средине42“, каже Тесла.

Високоумне и високодуховне идеје које је Тесла имао, аналогно можемо поредити са зрачењем високофреквентних импулса у тијелу због ношења велике енергије. Јер, сва материја у космосу произашла је из етра. Управо је Тесла 1898. године у предавању Високофреквентни осцилатори за електротерапеутске и друге намјене, рекао како високофреквентни импулси производе снажна индуктивна дејства, те како се с једне стране електростатички ефекти смањују много брже са квадратом раздаљине, а електродинамички сразмјерно раздаљини, док с друге стране електростатички расту са квадратом јачине извора, док се електродинамички повећавају у простој сразмјери са јачином43.

Слике одашиље у етар цијели нервни систем. Нервни систем човјека бива привучен сликама, јер оне одговарају нашој узнемирености и природи нашег ума. Исто тако „ће магнет, крећући се низ уломке различитих метала, себи привући само и искључиво гвоздене опиљке44“.

Моћ која ствара облике јесте свјетлост. Честица фотон као носиоц свјетлости долази до жуте мрље у нашем оку. „У нашем оку се не ствара слика. Она се ствара у мозгу. Жута мрља у оку представља пријемник и бинарни детектор електромагнетских валова. С обзиром да фреквенција и вална дужина фотона одређује боју рефлектираног фотона, то нас упућује на закључак да је то једна врста бинарног кода импулса. На други начин се не може пренијети информација од ока до мозга. Према томе, права слика гледаног предмета приспјелог фотона у наше око формира се у нашем оку. Од ока до мозга слика може бити пренесена само помоћу импулса у облику једне врсте бинарног кода који одређује облик и боју предмета од куда је фотон ушао у наше око45“, пише инжењер Јово Павловић. Када у овим бомбардовањима фотона као носиоца свјетлости наш мозак вољно задржи вишак електрона, тада настају унутрашње психичке слике. Ово такође објашњава Теслину „умну лабораторију“.

Свјетлост покреће вртлоге атома, ствара облик према законима вјечне математике – према златном пресјеку. Она ствара путем универзалне равнотеже свјетлости и сијенке. Мисли остављају свој траг у свјетлу, а она представља материјални инструмент мисли кроз етар. Божанственост душа свјетлости је универзална и бесконачна. А како Елифас Леви рече: „Сваки човек представља један број: сваки скуп слова даје одређену серију бројева. Бројеви изражавају апсолутне филозофске идеје46“.

 

Владимир Караџић

Подгорица, април 2022. године

 

 

НАПОМЕНЕ

 

1   Види В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 243, 244. 2   Види, В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 291.

3   Што се тиче Теслиног открића електростатичке индукције, погледај мој овдје скоро објављен текст у којем је Тесла цитиран из предавања 1891. године. У истом има и о електромагнетној индукцији. Види, Његошева космологија и пророковање Теслиног трансформатора у Лучи микрокозми, https://www.homoverbum.com/njegoseva-kosmologija-i-prorokovanje-teslinog-transformatora-u-luci-mikrokozmi-pise-vladimir-karadzic/

  Теслин назив за опис свог стваралаштва креативном визуелизацијом.

5    Цитат, В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 244.

6   Логос као вишезначан филозофски и теолошки појам значи свјетски ум, говор, ријеч, објективни закон по којем се све догађа, смисао, начело, наука и сл. Кроз логос се у Новом завјету поистовјећује Исус са божанским логосом, управо јер су хришћански теолози преузели овај појам да би њиме означавали Исуса Христа због тога што ствара и открива. С друге стране, теозофија је логос представљала као вјечно добро које све зна о будућности, који је мудар, свемоћан и који воли људе. Отуда и многе религије су појам Бога повезивали са појмом сунца, у хришћанској мистичној теологији са ангелима серафимима и херувимима, али углавном увијек у смислу просвјетљења и отклањања таме.

7    Цитат, В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 246.

8   Како је написао у једном писму Џ. П. Моргану. Види, писмо Тесле упућено Моргану 02. 04. 1904, Марк Сајфер, Чаробњак – живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 325.

9     Цитат, др мед. В. Позновија, Астроконтрацепција, пдф.

10  Прана потиче од санскритске ријечи, а значи животна сила, али не као физичка него енергетска – вртложна и етерична због енергије у кичми која се константно креће вертикално горе-доље. У вези са реченим је и тзв. кундалини.

11  Цитат, Ридигер Далке, Закони судбине – правила игре живота – резонанца, поларност, свест, Лагуна, Београд, 2015, 206.

12   Алхемијски назив је Веледјело.

13   Теслина љубав према вину видљива је из бројних писама родбини.

14   Цитат, Никола Тесла, Владо Гојнић, Никола Тесла и Црна Гора, Обод, Цетиње, 1995, 72.

15   Цитат, Џон Алстон, https://novasvest.com/vesti?id=169

16   Види, Др Џо Диспенца, Оствари своје неограничене способности – како обични људи постижу чудесно, Leo Commerce, Београд, 2018, 108, 109, 110, 111.

17   Унутар тијела оно регулише све везано за конзумацију хране, ензиме и хормоне за ниво шећера у крви, пробавом, елиминацијом и разградњом хране у енергију, пробавне ензиме и сокове. Повезано је са породицом, културом, међуљудским односима, односима са другима, системима подршке, данас друштвеним мрежама и структурама.

18   Оно управља желуцем, танким цријевом, слезином, жучном кесицом, јетром, надбубрежним жлијездама и бубрезима. Хормони који се ту луче јесу адреналин и кортизол, затим хормони бубрега и материје попут ренина и ангиотензина, али и еритропоетина и свих јетрених ензима укључујући и желудачне као што су

пепсин, трипсин, кимотрипсин и хлороводоничне кисјелине. Ово средиште је и те како важно за укупно здравље човјека и његов однос у друштвеном систему, јер је повезано са вољом, мотивацијом, моћи, самоважности, надзором, доминацијом, агресивношћу, такмичарским духом, самопоштовањем и усмјереном намјером.

19    Ту се лучи хормон раста, али и каскада 1400 различитих хемијских материја које путем грудне жлијезде стимулише здравље имуносистема.

20   Види, Др Џо Диспенца, Оствари своје неограничене способности – како обични људи постижу чудесно, Leo Commerce, Београд, 2018, 108, 109, 110, 111.

21   Види, Јан Вичеринк, Буђење душа дисторзије, хрватски превод Младен Кватерник, пдф, 2004, 77, 78;  и др Џо Диспенца, Оствари своје неограничене способности – како обични људи постижу чудесно, Leo Commerce, Београд, 2018, 251-259.

22   За ово енергетско средиште везују се хормони штитне жлијезде тироксин 3 и тироксин 4, али и материје параштитастих жлијезда за управљање метаболизмом тијела као и калцијума у крви. Изговарање, изражавање, језичност, звучност, акцентовање које се осјете у претходном средишту налазе се у петом.

23   Мождани бета таласи су између 21 и 38 Hz у којем владају грозничавост, стрес и страх. Алфа стање је испод 14 Hz  у којем креативност знатно расте. Испод 7 Hz је тета стање. Види, Ридигер Далке, Закони судбине – правила игре живота – резонанца, поларност, свест, Лагуна, Београд, 2015, 149, 150.

24   Види, Др Џо Диспенца, Оствари своје неограничене способности – како обични људи постижу чудесно, Leo Commerce, Београд, 2018, 251-259.

25   Хипофиза је подијељена на два дијела, а то су предњи и задњи режањ. Њен предњи режањ утиче на штитну жлијезду, кору надбубрежних жлијезда, оваријуме, тестисе, груди, раст дугих костију, мишића и унутрашњих органа. Задњи режањ утиче на бубреге и млијечне жлијезде.

26   Види, Др Џо Диспенца, Оствари своје неограничене способности – како обични људи постижу чудесно, Leo Commerce, Београд, 2018, 251-259.

27   Градња лабораторије и торња почела је новембра 1901, и трајала је све до септембра 1902. године. Кућа-лабораторија била је квадратне основе 30 m. Имала је висок димњак у средини. Средишњи дио лабораторије чинило је десетине експерименталних апаратура. Унутрашњост лабораторије била је подијељена на четири велике просторије: машинску радионицу, котларницу, просторију за моторе и динама и електротехничку радионицу. Остале детаље види у мом раду Мозак и кичмена мождина енергетско- информативни центар у људском тијелу – Аналогија између древних учења, физиологије, анатомије и Теслиног Варденклифа, поглавље „Варденклиф торањ на Лонг Ајленду – Проглас свјетског система за бежични пренос енергије“, https://dzonson.wordpress.com/2020/04/25/vladimir-karadzic-mozak-i-kicmena-mozdina-energetsko-informativni-centar-u-ljudskom-telu/

28    Види, Др Јакоб Либерман, Светлост – лек за будућност, Esotheria, Београд, 2010, 45-52.

29   Види, Др Џо Диспенца, Оствари своје неограничене способности – како обични људи постижу чудесно, Leo Commerce, Београд, 2018, 251-259.

30   Пошто је она регулатор, епифиза је најактивнија у младости јер спречава преран улазак у пубертет, развој сексуалних функција, дневне информације активиране свјетлошћу за управљање свих тјелесних функција и њихово усклађивање са спољним свијетом.

31  И сератонин и мелатонин су као хормони у инверзном односу са надбубрежним жлијездама преко њиховог хормона стреса – кортизола. Када ниво кортизола порасте тада ниво мелатонина падне, а када ниво кортизола бива снижен ниво мелатонина расте. Ту се крије тајна утицаја стреса и ослобађања од стреса. Мелатонин побољшава метаболизам угљених хидрата. У случају стреса тијело одговара тако што похрањује угљене хидрате у облику масноће (складиштење енергије), а снижава мелатонин који помаже и у случајевима депресије, јер повећава ниво ДХЕА – хормона који успорава старење.

32  Види, Др Џо Диспенца, Оствари своје неограничене способности – како обични људи постижу чудесно, Leo Commerce, Београд, 2018, 251-259.

33  Види, Др Џо Диспенца, Оствари своје неограничене способности – како обични људи постижу чудесно, Leo Commerce, Београд, 2018, 251-259.

34   Енглески физичар и хемичар Мајкл Фарадеј је открио појаву електромагнетне индукције и самоиндукције 1831, примјетивши да се у сваком проводнику индукује (побуђује) електромоторна сила (која гони електроне кроз проводник) кретањем проводника кроз магнетно поље тако да сијече линије сила.

35   Види, Др Џо Диспенца, Оствари своје неограничене способности – како обични људи постижу чудесно, Leo Commerce, Београд, 2018, 251-259.

36    Види, исто.

37     Торус и токамак представљају електромагнетне форме затвореног електропроводника.

38    Види, Др Џо Диспенца, Оствари своје неограничене способности – како обични људи постижу чудесно, Leo Commerce, Београд, 2018, 251-259.

39    Види, исто.

40  Електростатика се као грана физике бави појавама и својствима стационарних или спорокрећућих наелектрисаних тијела без убрзања.

41  Види, Никола Тесла, Утицај статичког електрицитета на бежични пренос, Electrical Experimenter, 01.01.1919, Чланци, Изабрана дела Николе Тесле, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, том 2, 2006, 287-290.

42  Цитат, Никола Тесла, О светлости и другим појавама високе фреквенције, Предавање одржано у Франклиновом институту у Филаделфији, 24.02.1893, и у Националном удружењу за електрично осветљење у Ст. Луису 01.03.1893.године, Предавања, Изабрана дела Николе Тесле, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006, 186, 187.

43   Види, Никола Тесла, Високофреквентни осцилатори за електротерапеутске и друге намене, Предавање одржано у Електротерапеутском удружењу у Бафалу, 13.09.1898, Предавања, Изабрана дела Николе Тесле, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006, 243.

44    Цитат, Елифас Леви, Кључ мистерија, Еsotheria, Београд, 2005, 92.

45    Цитат, Јово Павловић, Фотони, https://www.val-znanje.com/index.php/tekstovi/znanost/437-fotoni

46    Цитат, Елифас Леви, Кључ мистерија, Еsotheria, Београд, 2005, 103.