Штајнерова Три степена живота човјечанства – Влад Кхараја

//Штајнерова Три степена живота човјечанства – Влад Кхараја

Штајнерова Три степена живота човјечанства – Влад Кхараја

Штајнерова Три степена живота човјечанства

 

НТ 369

 

Autor: Влад Кхараjа

–      А                   Л                   Ф                    А   

Поводом Штајнеровог предавања “Љубав, Вјера, Нада – Три степена живота човечанства”, (Нирнберг, децембар 1911, превео М.Галовић, приредио Ђ.Савић)

Дијелим вам своје лично сагледавање проистекло из знања. Моје запажање, па и властита филозофија на пољу опште креативне енергије, која код хуманоида није само репродуктивни дар од Творца, произлази на основу Теслине експерименталне науке на пољу етарске физике, затим Мендељејева, Маха, Килија и др, плус савремених експерименталних истраживања и анализа Ла Виолетеа, Вилкока, Винтера, Букминстера и других етарских физичара, чији су радови у сагласју с Теслиним експерименталним доказима. Из свега тога проистекла је данас и моја властита спознаја коју дијелим са вама, а која би по свему спадала у ранг тајног знања. При томе, ово што ћете читати ни у једном сегменту не пркоси антропозофији, него јој чак и помаже допуном, проширује за схватање дубине бића било које материје у Свемиру, а не само човјека обдареним свиме оним  што га не чини ни животињом, нити робом и роботом. Наопаким га направи једино систем путем злоупотребе бихејвиоризма (случај данашњице и читавог претходног вијека)

“Случајност” и “независност” не постоје. То су само не/намјерно вјештачки термини убачени у друштвене науке. У квантној физици су увели дуалитет честица-талас, јер честица настаје кратким таласом (валом). Дакле, прелази из једног стања у друго, баш као што у физици важи за појам материје.

Зато, ако имамо у виду чињеницу да су наше мисли и осјећања таласне природе а не само наше физичко кретање, и ако знамо да једна честица помјери другу, друга трећу, трећа четврту итд, све до планета, звијезда, галаксија, таласа наших срца и мозгова, који се врте око неких центара помјерајући једни друге стварајући тако оно што зовемо догађај, како онда можемо говорити о независности и случајности?! Нема их. Све је повезано, и то стационарним таласима бржим од свјетлости и без квадрата удаљености

Како горе, тако доље! То што све има своју атмосферу, не чини га изолованим од свеопште хармоније, како сматра званична наука. Може само направити дисхармонију својим властитим егоистичним космосом на свој “сужени” простор.

Штајнер у поменутом предавању говори о дјетету, његовом проживљавању свијета око себе у себи. Осврнуо сам се на властито искуство, фреквентно, враћајући себе сјећањем до времена друге године живота. Сјетио сам се да је мој глас у себи и у мојој петој години одговарао мојој данашњој формираној боји гласа.

Шта то значи? Значи да је тај наш глас у нама, а којег смо заборавили, заправо пројекција наше “зрелости” у будућности. Дакле, то је наше будуће “зрело Ја”. То је могуће преко фреквенција, јер у њима је однос времена:  прошлост–константна садашњост–будућност. Ту су Вјера, Нада, Љубав. Ту је и одговор о прошлим животима и Карми. Јер, кратка таласна дужина даје високу фреквенцију и енергију, што је временски прошлост. Дуга таласна дужина даје ниску фреквенцију, што је временски будућност. Све заједно дају неограничен низ почетака алтернативних садашњости. Константна садашњост би била нелокални почетак у филозофији Лајбница и Р. Бошковића, како је В.Абрамовић изложио на свом предавању о онтологији времена у Москви, на Ломоносову новембра 2011.

Зар се онда не чини да су сва три степена човјечанства по Штајнеру (па и у Исусовом учењу) заиста у фреквентном односу времена?! Свјетлосни етар их носи (луминоферозни, Теслин). Етар се као медијум космолошки најбоље описује преко примјера воде, а материја преко примјера мјехура (Теслин примјер).

Све фреквенције изнад 200 Хз су добре за човјека. Љубав је изнад 500 Хз, тачније на 528 Хз, што је фреквенција којом се вода чисти од нафте и зато је зову “фреквенцијом љубави”. Ми себе чистимо том фреквенцијом лијепих осјећања. Не заборавимо да је наш организам између 70-75 % вода. Доказано је да је памћење у води. Путем водених таласа које направи неки брод, може се чак одредити тонажа тог брода.

Уклоњени ген вида мувама кроз неколико генерација се обнови, што због принципа воде, што због етра као медијума преносника честица-таласа и јоносфере као информационог поља наше планете.

Интуиција је на 714 Хз, што показује да што се више духовно и умно уздижемо то више енергетски растемо. Тако да ако имамо у виду да је Љубав на 528 Хз, Интуиција на 714 Хз, онда су Вјера и Нада фреквентно негдје у близини ових скала.

Ако још дубље размислимо, чак и трансцедентално логички сагледано константна садашњост се очигледно налази у језгру атома. Атом је бесмртан. Све је од атома, па тако и ми. Под Сунцем и осталим звијездама ми смо као опиљци гвожђа под магнетом. Атом иде у Вјечни принцип након етарске вибраторне математичке дезинтеграције материје, чим у њој нестане електрични потенцијал који даје Живот, а који пркоси густини етра (по Тесли, примјером воде као медијума етра и мјехура у њој као материји, након нестанка електричног потенцијала у материји као притиску који пркоси етру да се врати у првобитно стање, етар густином мрви материју јер нема више електричног набоја у њој који даје животну “силу”). Уколико ово примјенимо на човјека са својим електричним потенцијалом кроз живот, онда ту можемо наћи одговор уједно и на обезбоживање у њему).

Дакле, атом се враће одакле је дошао у вријеме настанка првог човјека на земљи. Тај електромагнетни талас бивше материје на Земљи иде у етар и јоносферу, информационо поље Земље. Јоносфера је од јона, један од слојева Земљине атмосфере и наелектрисава се од Сунца, а потпуно фреквентно одговара биосистему на Земљи. Преко јоносфере функционишу телекомуникације, а будући да је атмосфера у езотерији симбол спиритуализације онда можемо лако схватити оно што је Тесла рекао да је Исус знао – да ни један човјек који је некад постојао није умро, већ се претворио у свјетлост, и тако постоји и даље. “Смрт не постоји, а самим тим сазнањем, нестаје и страх од исте… Тајна је у томе да се свјетлосне честице врате у првобитно стање…

Ја сам трагао за тиме како да се очува људска енергија. Она је један од видова, свјетлост у души, понекад равна врхунском небеском свјетлу…”, говорио је Тесла.

Нема сумње да је и Рудолф Штајнер знао ову тајну. Зато свјетлосне честице могу да се врате у првобитно стање. У томе је и тајна времена и свих хроника Акаше у историји, коју Ајнштајн није разумио (већ је само теоретски свео на штап који путује свјетлосном брзином, правећи дилатацију времена и контракцију простора; а простор се не криви, већ се криви свјетлост по Златном резу, магнетним привлачењем Земље).

Као што видимо с правом можемо вјеровати да се с генетиком преплићу наше прошлости и будућности кармички у језгру атома. Послије физичке, математичке дезинтеграције етарским вибрацијама, ни један атом нам не пропада. Етарске вибрације уписују валове на површини Земље и унутра, и из ње вертикално иду назад. И све тако. Вибрације скупљају, спајају, али и шире, раздвајају, интегришу и дезинтегришу. Сви смо у свјетлости космолошког медијума, етра, илити Теслиног луминоферозног етра. Свјетлост на неки начин носи и вријеме – носи Љубав, Вјеру, Наду, уколико се сјетимо поменутог односа фреквенција. “Ми смо искра у смртну прашину, ми смо луча тамом обузета”, рече Његош у “Лучи микрокозми”.

Експерименти у Москви и Новосибирску 90-их година XX вијека које наводи Владимир Шчербаков у књизи ,,Атланти”, доказали су да се бјеланчевине, протеини и све битно за ДНК и РНК могу путем свјетлосног снопа преносити, транслатовати на бескрајне даљине. Тако је могуће учествовати у расту ћелија (које носе информације) и мијењању у току процеса формирања материје. Онда нам је јасно како Космос таласно константно размјењује, ма гдје у бесконачност, све што је везано за Живот

Отуда се не морамо чудити зашто се на Земљи исте године када се неки материјално математички дезинтегришу, разграде таласно-честично етарским вибрацијама (“умру”), на другом крају планете роде други који касније физички личе на ове претходне. У тој размјени неко понесе физичке обрисе, неко умне, неко духовне, искуствене, све зависи јер случајност и независност не постоје.

У вези „тјелесног човјечанства“ у Штајнеровом предавању, додао бих да ако кренемо од баба, дједова, прабаба и прадједова све до 33 генерације уназад, у прошлост, долазимо математички у сродству са до 8,5 милијарди покојних на Земљи. То је већи број од броја људи који данас живе на планети. Тако долазимо до сродства са свим живим и већ умрлим људима. Само се сјетимо да свако има 2 родитеља, 4 баба и дједова, 8 прабаба и прадједова, тако да по Ридигеру Далкеу у књизи “Закони судбине”, након четири генерације већ имамо 16 сродника, а након пет 32, затим у 33 генерацији уназад: 128 – 256 – 512 – 1024 – 2048 – 4096 – 8192 – 16384 – 32768 – 65536 – 131072 – 262144 – 524288 – 1 048 576 – 2 097 152 – 4 194 304 – 8 388 608 – 16 777 216 – 33 554 432 – 67 108 864 – 132 217 728 – 268 435 456 – 536 870 912 – 1 073 741 824 – 2 147 483 648 – 4 294 967 296 – 8 589 934 592, што је више од данашње популације живих на Земљи. Дакле, наши преци живе у нама. Уписани у свјетлост они круже у информационом пољу Земље, и етарским преносом учествују у новој генетици кроз спирални вртлог уписан у пупчаној врпци неког новог брачног пара. Тако долазимо до Акаше – до поимања Штајнерове “Акаша хронике”. А тако схватамо и најстарију крвну групу – нулту, јер и први Мендељејев елемент у оригиналној таблици Периодног система био је Њутонијум, и број му је био нула. Сваки елемент има своју гравитацију. То је још Галилеј наслутио у свом дјелу “Дијалог о два главна система свијета”. С обзиром да смо сви од елемената, Г “сила” (заправо је енергија, јер је гравитација константна и не троши се) јесте спирално циркуларни ток енергије који изгледа утиче на наше старење.

Када сам филозофски размишљао о полном односу и проширењу врсте, закључио сам да је сперма заправо свјетлост у течном агрегатном стању. На неки начин она је језгро човјека, као што је Земљино језгро одговорно за гравитацију и електромагнетизам, јер све материјално настало је из свјетлосног етра и у њега се враћа.

Бијела боја је скуп свих боја дуге, боја свјетла. Црна је недостатак. Како је сперма необичне бијеле боје онда има свих седам примарних боја електромагнетног спектра (свјетла, дуге). Те боје одговарају 48 и 49 октави на бијелим типкама клавира. Ноте у бојама, и боје у нотама. У 48 октави нота Ф даје инфра-црвену боју; нота Г црвену; А наранчасто-жуту; нота Б жута-зелена и нота Ц зелену. У 49 октави; нота Д зелена-плава боја; до Ф плаво-љубичаста; нота Ф љубичасту боју и нота Г ултра-љубичасту. Зато наши органи обилују бојама, а наш ДНК музиком, као што је има и свјетлост, биљке, планете (види, youtube: planet sounds), галаксије и звијезде. Зато и ми волимо музику, цртање, сликање, играње, јер смо вибрација – искра, луча, како би рекао Његош.

Фотон је честица без масе и наелектрисања, покретач догађаја званог фотоелектрични ефекат, носиоц звука и слике. Он долази до нашег уха, долази до наше жуте мрље у оку, избацuјући вишак електрона на ретину ради остваривања вида и задржавајући вишак електрона за вољне психичке слике.

Онај печат у нама који не одговара нашим родитељима и познатим прецима може бити наш из претходног живота, уписан свјетлом кроз стационарни талас у тренутку највећег фреквентног пражњења (сношаја) у полном односу, мијешајући се са новим феномом и геномом (бивајући магнентно привучен срчаним и можданим таласним импулсима неког брачног пара). Сва тајна је у вибрацијама. Полни однос је вибрација.

Ми, као дубоко несвјесна бића, електромагнетна смо бића, вибрација која и не зна зашто воли вибрацију. Ни биологија не зна шта примарно доводи до тог процеса. Ни психологија са социологијом не зна шта је примарни чинилац покретања, чак и кад крећу процеси догађаја од човјека. Вибрације етра развијају плод, гледањем уносимо фотоне да бисмо остварили вид, очи су нам налик неким галаксијама, свирањем и говорм покрећемо свјетлост, а све идеје које вибрирамо удишемо преко кисеоника.

Вибрација даје највећи прилив енергије, бесконачан, а не нуклеарна енергија. То је Тесла доказао у Колорадо Спрингсу 1899/1900. Спознати језик вибрација медијума који нас окружује, Етра, јесте можда највеће откровење. Тај забрањени језик вибрација сви разумијемо, без икаквих школа, јер смо сви прошли кроз то настанком и пролазимо постојањем, као и одласком у чисту свјетлост.

И све тако кроз Вријеме. Напријед-назад. У бескрај. Ми смо вибрација, и то константна. Ми не/свјесно шаљемо и примамо импулсе. Вибрације скупљају, али и раздвајају. Одашиљање и примопредаја. Као теле-визијски пренос. Као што висок сопран неке оперске пјевачице може да ломи стаклену чашу, тако вибрацијом од удара ваше руке по тегли можете да сабијете кафу и направите још простора.

Мисли и емоције су нам стационарни талас, бржи од свјетлости – прелазећи квадрат удаљености. Наш ЕЕГ и ЕКГ таласи се скраћују у све мање таласне дужине велике енергије, испоручујући се станицама у спирали ДНК.

С обзиром да поменух више од једног пута спиралу, онда је битно осврнути се на све спирале око нас, на нама и у нама. Она нам је унутар уха, на пупку, бубрезима, на тјемену главе, полним органима, мозгу итд, а савијања по Златном резу имамо и на отисцима прстију, води, па и ваздуху према Маховим експерименталним етарским резултатима. Она је и у биљном и животињском свијету, јер вибрације због ротација праве савијања и однос макро-микро космоса.

По Златном резу савија се свјетлост магнетно привучена Земљом, па се на небу упише слово “S”, јер је њен смјер супротан на Југу од онога на Сјеверу. То Мајклсон и Морли нису схватили 1887.

Међутим, од свих ових манифестација спирале око нас, на нама и у нама, главно мјесто припада јој у градњи нас, нашој конструкцији – спиралном вртлогу ДНК. Тесла је након експерименталних доказа 1900. године да свјетлост није најбржа сила у природи (иако ће 1905. Ајнштајн у својој Теорији релативитета узети за други постулат да је свјетлост најбржа сила), приказао не-херцијанске, стационарне илити суперлуминалне (торзионе и морфогенетске касније) као спирални вртлог који пролази кроз све материјално и излази из свега материјалног у Космосу. Ту је одговор на питање из самог назива “Космос” – ко смо?!

Стационарни таласи који су бржи од свјетлости, не само да су унапријед прије званичне науке обарале тезу о свјетлости као најбржој сили у природи, него су још обарали и обарају Њутнов закон квадрата удаљености. Дакле, никакав квадрат удаљености не удаљава нас од Творца, од Апсолута. Једно је гравитација, друго херцијански талас свјетлосне брзине, а треће не-херцијански стационарни талас бржи од свјетлости. То су као гранања “хијерархијски” из поретка макро и микро космоса – већег ка мањем, као што имамо и у Златном резу.

Апсолут у/дише кроз енергију и густину Етра, стварајући материјалне манифестације у том односу брзина, густине и вибрација (Света геометрија). Тај однос видимо и експериментално вибрацијом колоидних честица у течности чије нулте тачке савију стране по Златном резу, уписујући стојним таласом неки од симбола – питегорејску Пентаду (пентаграм), или Хексаграм (Давидову звијезду). Доказ имамо у центру торнада којег гледамо сателитом, јер све вибрације таласа скраћују се у све краће таласне дужине у једну тачку, оку торнада, у који је уписан један од два симбола.

Иза сваке ствари налази се Идеја”, говорио је Платон. Спирални вртлог и спирала су вертикални однос на нивоу Идеја – веза с Универзалном свијешћу из Етра. Вертикални однос на нивоу Идеја је прилив бесконачне етарске енергије, чак и у микро-космосу када умјетник створи нешто из тзв. ”слободног стила” (“frystile”). Спиралном динамиком ми честично-таласно и генетички “силазимо” на Земљу вортекс спином, спиралом се уздижемо за живота, и физичком дезинтеграцијом (“смрћу”) долазимо у додир са прасупстанцом. Стационарним таласом свјетлост (електромагнетни спектар) улази у све материјално у Космосу, јер кружни пресјек гура околни електромагнетни потенцијал у будуће језгро материје које је увијек течног агрегатног стања (Земљино језгро нпр).

Планете, звијезде, галаксије, такође одашиљу стационарне таласе у спирали. Стационарни таласи (торзиони по Козирјеву) праве небеским тијелима путању којом се крећу у одређени “круг”.

Свјетло формира стационарни (стојни) талас, вал. Материја је стојни талас, и он, поређења ради, може да буде велик нпр. попут једне звијезде, али и мали колико један човјек итд.

Ако се спустимо у микро космос схватићемо да материца геометријски гравитира као лопта, која по Златном резу прелази у јаје, а наша глава бива окренута на доље када долазимо на овај свијет.

Тачно као јаје врхом на доље на староегипатском крсту, Анк-у. Струк нам одговара Земљином екватору, а у тренутку оплодње оплођена јајна ћелија има облик лопте, која са својим мјерљивим линијама поља даје исти модел као и Земља са својим електромагнетним пољем.

Смијештањем микрофона близу фетусове главе откривено је да је материца (утерус) прилично бучно мјесто. Од свих звукова највише се издваја звук откуцаја мајчиног срца и мајчин глас, који може да се чује у антенаталном периоду. Наше ухо веома је важно. Ако упоредимо нас у фетусној фази са нашим ухом, видјећемо велику сличност. Спољни руб уха одговара кичменом стубу. Ушна ресица одговара нашој глави. У ресици је сво наше здравље. Притиском уха, као масажом, долазимо до читавог тијела, тако да одговарајућим ставом долазимо и до наше душе.

Да нема етарских вибрација и свјетла који покреће ковитлаце, вртлоге у атому, не би било кретње електрона око атомског језгра, не би било оплодње, не би тиме било материје, не би било окретања планета око звијезда, радијације елемената, не би било откуцаја нашег срца, им/пулса – једном ријечју не би било Живота – не би било Љубави, Вјере, Наде. Да се не лажемо, не би било ни математичке разградње материје. Сва материја у Свемиру (све миру, свом миру) посједује Свијест. То схватамо преко наше планете. Земља је својом свијешћу преко Универзалне, након сваког свјетског рата убрзо обновила мушко потомство. То ради размјеном таласа улаз-излаз на површини, на својим половима путем ротације око своје осе и око Сунца, и на половима људског рода. Интерференција, тј. судар таласа улазних и излазних, аналогно се може повезати са X И Y хромозомима, као и са Јин и Јанг. Један талас иде Апсолуту, други иде материји преко медијума Етра. Улази излаз као у књиговодству, мом занату. Исти случај је и са животом човјечанства.

Материја је батерија која се на половима пуни бесконачном енергијом из Етра. Ми се пунимо преко тјемена главе енергијом из етра, а преко стопала из енергије Земље. Скуп ове енергије са генетиком центриран је у полном органу који садржи људски стационарни талас, тј. спиралу ДНК.

Слажем се са антропозофском тврдњом да све науке треба довести на тај ниво да имају наставак “зофија” – да свака има своју филозофију. На крају крајева, све науке произашле су из филозофије, само што су се оне одвојиле од филозофског сагледавања, одвојиле од Духа, одвојиле од Творца а засновале, како бих рекао – геоегоцентризам.

Зато сматрам, као историчар, да историја у будућности, из духовног принципа као примарне супстанце а дубоким знањем продуховљена, треба да се зове историозофија. У будућности, надам се истински и искрено просвећенијој, ма колико близу или далека била, исто треба да важи за остале – да јавна, егзотерна социологија постане виши ступањ тј. социозофија, генетика генеозофија, космологија космозофија, биологија биозофија итд. Да исто важи за сав мултидисциплинаран и интердисциплинаран приступ.

Сматрам и да сексологија треба да се зове сексозофија, јер преносник стационарног таласа високом фреквенцијом, велике енергије а кратког таласа (свјетлости у течном агрегатном стању) јесте пенисвагина је као питагорејска Дијада и временски портал, док је материца заправо прави микро космос жене, јер доноси на свијет људски род кроз однос етарских макро-космичких вибрација, микро-космичких вибрација и густине. А сперматозоиди су свјетлост у течном агрегатном стању, налик фотонима и налик кометама које носе воду, иду магнетно привучени центрацијом у једну тачку – у женин властити микро космос – савијају се у материци по Златном резу као свјетлост привучена Земљиним магнетизмом. То је суштина Свете геометрије.

У тренутку физичке “смрти” нечија прошлост, карма, уписана преко етра у јоносферу, из кратке таласно-честичне дужине у већу (будућност), спирално силази магнетно пивучена полним односом неког, разумије се, хетеросексуалног пара. Тако се уже гледано, нечија назовимо је условно “константна садашњост”, из прошлости уписује у Вјечност, у медијум, Етар, на путу ка Апсолуту, постајући већа таласно-честична дужина – постајући дио пројекције будућности која носи нечију прошлост. Уписује се у нову оплођену јајну ћелију, мијешајући се са новом генетиком.

Тако прошлост и будућност пониру у константно сада, очигледно кроз језгро атома. Из кратке таласне дужине у већу, и из веће таласне дужине у мању фреквентно иде пројекција прошлости у Вјечни принцип. Дакле, као што видимо треба засновати филозофију сексуалне енергије, јер и ту су Вјера, Нада, Љубав које носи симбол хексаграма. Горњи троугао хексаграма представља мушки принцип, Ватру и Ваздух (Јод и Хе кабалистички), а сумпор алхемијски. Сумпор је елемент у бјеланчевинама без којих нема ДНК. Доњи троугао хексаграма представља женски принцип, филозофски и херметички Вода и Земља (кабалистички Вау и Хе), а алхемијски жива.

За крај ове писаније истичем, да би ово спадало у ниво тајног знања. Настало је из споја јавне и тајне науке , као “властита” спознаја аутора добијена бесконачном енергијом из Етра, магнетно привучена вибрацијом на микро нивоу, умом и духом – спојем Знања, Интуиције и – рационалног размишљања (аналогно Љубав, Вјера, Нада).

Као прво, несебично је дијелим са вама у нади да одуховите општу стваралачку енергију, бесконачну, “пан/спермијску” која је одговорна за сва наша стваралачка дјела.

Као друго, несебично је дијелим са вама у вјери да је провучете кроз вашу свијест, доживите, провучете кроз унутрашњост вашег бића за срце, како би постало искуство и тиме освијестило за мождане матрице у будућности.

И као треће, несебично дијелим са вама из љубави према човјечанству.

    –    О                   М                   Е                   Г                   А         –

 

ПРИЛОГ

             Бели анђео, црквена фреска српског манастира Милешеве из XIII вијека, близу Пријепоља. Рад непознатих сликара Средњег вијека. У XVI вијеку била је сакривена другом фреском преко ње све до XX вијека. Манастир је био у плану НАТО бомбардовања СРЈ 1999. Спада у најљепше домете европског и свјетског сликарства. На фресци анђео обучен у бијели хитон сједи на камену квадратног облика. Квадрат симболично представља Земљу и Човјека – изражава оријентацију човјека у простору, али и оријентацију животног окружења у односу на свијет и његове натприродне чуваре у смислу “четвороструког реда”. Као и у примјеру крста, који “сијече” круг, и у симболици квадрата стоји жеља да се увођењем правца и кордината снађемо у свијету који нам се чини хаотичним – доноси принцип реда који као да је урођен човјеку. Зато није случајно Бели анђео на квадратном камену.

Ријеч оријентисан је проистекла од ријечи оријент, која потиче од латинског ориенс у значењу исток, и користи се за описивање Источног свијета. Отуда оријентисати се значи окренути се ка Истоку. Док сједи на квадратном камену, ванвременском смиреношћу небеског бића и гласника (лика сличног Мона Лизи), раширених крила, обучен у бијели хитон, Бели анђео руком показује мироносицама (носитељке добре вијести, десно) мјесто Христовог васкрснућа, тј. његов празан гроб гдје се види и бијели спирални вртлог. Први сателитски пренос видео сигнала 1962. између Европе и САД-а садржао је слику Белог анђела. Када су нешто касније послали исти сигнал могућим ванземаљским облицима живота, слика Белог анђела опет је била међу изабраним. Тиме је Бели анђео постао симбол Вјере у спасење, истинске Наде, љепоте и Љубави, људског рода и мира.

 

 

 

 

 

 

2018-08-30T12:50:13+00:00август 24th, 2018|Духовне науке - теорија и пракса|

Остави коментар

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.