( Чланак је преузет са: https://sahmatlista.wordpress.com/2020/09/25/prof-dr-dragoslav-dukanovic-sahovski-velikani-srbije-nove-postanske-marke-srbije/ )

Јавно предузеће „Пошта Србије“, пустило је 23. септембра 2020. године у промет нове поштанске марке под називом: “Шаховски великани Србије“. Ова серија пригодних марака издата је у табачићу у коме су на пет марака ликови великана шаха Србије, а на шестој је вињета која стилизовано приказује шахисту. Табачић марака налази се у картонским корицама тако да се ово издање води као „свешчица“, међу филателистима позната као „карнет“ или „бооклет“. У штампарији „ФОРУМ, одштампано је 10.000 оваквих свешчица.
Сакупљање поштанских марака на тему ШАХ је веома популарно и у свету је до сада издато близу две хиљаде различитих марака на ову тему. У више држава постоје и посебна друштва која окупљају сакупљаче марака, пригодних поштанских жигова и сличног на тему ШАХ!

Прва поштанска марка Србије издата је 1866, у тадашњој Кнежевини Србији. Од тада до данас, на овој територији издато је око 5.000 различитих поштанских марака. На њима су се појављивали разни мотиви и познате личности као што су: владари, председници, политичари, научници, лекари, књижевници, глумци, спортисти и многе друге особе. Занимљиво је да се све до сада, значи за преко 150 година, на нашим маркама није појавио ни један шахиста из Југославије и поред чињенице да је Југославија, а то значи и шахисти из Србије била један од водећих сила у шаху преко 30 година, нарочито у периоду од 1950. године.

Многе друге државе издале су марке на којима су ликови њихових шахиста, а међу њима и је на пример Словенија ( На једној њиховој марки се налази лик Васје Пирца).

Југославија је издала више марака не тему шах. На пример : поводом три шаховске олимпијаде (1950. у Дубровнику, 1972. у Скопљу и 1990. у Новом Саду). Уз то издате су и марке са ликовима Светских шампиона у шаху ( 1995. и 1996) и Светских шампионки (2001). Можда би ту могле да се уброје и марке поводом прославе спортских друштава „Партизана“ и „Црвене звезде“ 2005, издате од стране Србије и Црне Горе на којима је и по једна шаховска фигура.

Многи шахисти, колекционари и други грађани наше земље, са радошћу су поздравили издавање ових марака са ликовима наших шахиста.
Аутор ових марака је мр. Бобан Савић, академски сликар, које је осмислио и дизајн корица свешчице на чијој се предњој страни налази карикатурално приказан шахиста као и дизајн Коверата првог дана за ово издање.

На првој унутрашњој страни свешчице, на српском и енглеском језику, су наведена имена шахиста који су приказани на маркама. Посебну занимљивост и драж овом карнету даје и то што је на његовој трећој страници дат дијаграм и потези из партије између Роберта Фишера и Светозара Глигорића, са 15. Шаховске олимпијаде у Варни ( Бугарска) 1962. године. Ту партију је добио Глигорић.

На првој марки у табачићу је први српски шаховски велемајстор Бора Костић. Цео његов живот је био шах и путовања. Убрајан је у десет најбољих шахиста тог времена, а у родном Вршцу подигнут му је споменик и једна улица је названа његовим именом и у Београду.

Лик Др Петра Трифуновића, велемајстора и доктора правних наука, мотив је друге марке. Пет пута је био првак Југославије и седам пута члан њеног олимпијског тима, уз велики број других доприноса шаху као педагог, тренер и…

Лик велемајстора Светозара Глигорића, налази се на трећој марки. Овде нема потребе да се набрајају његови небројани успеси који су општепознати, па зато поменимо само да је он најбољи српски шахиста, а један од најбољих у историји шаха уопште. Поменимо и његову новинарску каријеру, као и то да је био полиглота.

И листа победа велемајстора Милана Матуловића је веома дугачка, а број његових наступа на највећим шаховским манифестацијама је заиста импозантан. Побеђивао је највеће шахисте, укључујући и Фишера, Таља, Карпова, Спаског, Смислова и многе друге…

Једина дама којој је у овом издању посвећена марка је Милунка Лазаревић, ГМ. У своје време била је трећа на светској ранг листи шахисткиња, а и најбоља шахисткиња света ван СССР-а! Поменимо само да је, једина од југословенских шахисткиња, два пута играла на мечевима кандидата за првакињу света у шаху. Као председница Комисије ФИДЕ за женски шах, веома га је унапредила и увела низ револуционарних промена. Уз то је била и веома успешна новинарка и шаховски судија.

Марке из табачића, појавиле су се и на три „Коверте првог дана“(„Фирст Даy Цоверс“). То су коверте број 17а, б. в / 2020. Поред стилизованих шаховских табли и фигура, на предњој страни ових ФДЦ-а налазе се марке са шахистима које су жигосане посебним ШАХОВСКИМ ЖИГОМ са датумом: 23. 9. 2020. Уз њега на ковертама се налази и додатни жиг који означава да је то коверат првог дана. На полеђини , налазе се кратке биографије личности који су приказане на овим маркама.

Текстови су дати на српском и енглеском језику, а њихови аутори су: велемајстор Александар Матановић и спортски новинар Мирослав Нешић.
Испод тих текстова дата су и имена особа које су пружила стручну сарадњу. Поред наведених аутора текстова и Боривоја Жарића, међународног шаховског судије, ту је име професора др Драгослава Ђукановића који је идејни покретач издавања ових марака и који је, на више начина, веома допринео њиховом појављивању. Покретање иницијативе за издавање ових марака подржао је и Шаховски савез Србије из Београда.

О АУТОРУ


Професор Ђукановић има импресиван образовни и радни животопис. Било би потребно исписати већи број страница да би се набројале све значајне активности (научне, наставничке, друштвене…) којима се професор успешно бавио. Овде дајемо само један сажетак из биографије коју су написали подносиоци предлога да се др Ђукановићу додели ВЕЛИКИ ПЕЧАТ, највише признање Српског лекарског друштва, које му је и уручено 2016. године.

Profesor dr sci. Dragoslav Đukanović je redovni profesor Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sada u penziji. Rođen je u Beogradu 09. 12. 1935. године. Diplomirao je 1960, među prvima u generaciji, sa prosečnom ocenom 9.65. Po završetku poslediplomskih studija, magistrirao je 1968. To je prva odbranjena magistarska teza iz stomatologije u Jugoslaviji. Doktorsku tezu je odbranio 1974. Na Stomatološkom fakultetu je радио у свим наставно-научним звањима: као асистент, доцент, ванредни и редовни професор.

„ ЗАКЉУЧАК

Истрајним радом током 42 године рада на Стоматолошком факултету Универзитета у Београду, а и данас, мада је у пензији, проф. др сци. Драгослав Ђукановић, афирмисао се како у земљи тако и у иностранству. Његов стваралачки опус чини 25 монографија, уџбеника и књига и 324 радова од којих су 83 штампани у иностранству. Посебно признање његовом научном стваралаштву био је избор за председника Научног комитета Светске стоматолошке федерације. Држао је предавања на свим континентима, учесник је 18 светских конгреса и преко 150 других конгреса и састанака. На Стоматолошком факултету и ван њега повераване су му најодговорније дужности. Био је у два мандата директор Клинике и шеф Катедре у четири мандата.

Зачетник је оснивања школе хируршког лечења пародонтопатија и непрекидно је радио и успешно ради на подизању научног подмлатка. Његов научни допринос огледа се и у осветљавању више нерешених проблема стоматологије, као и на изради новог имплантата за надокнаду коштаних дефеката. Добитник је педесетак разних признања, а међу њима и Октобарске награде града Београда за научно-истраживачки рад, за унапређење здравствене службе 1978 СЛД, Годишње награде СЛД за научно истраживачки рад 1998 и за Животно дело. Члан је или је био члан двадесетак удружења у иностранству и земљи. Посебно истичемо његове активности у СЛД и Академији медицинских наука

Из овог сажетог предлога, као и из поднете документације може се сагледати да је професор др сци. Драгослав Ђукановић једна од најеминентнијих личности наше стоматологије, па га са посебним задовољством предлажемо за добијање НАГРАДЕ ВЕЛИКИ ПЕЧАТ СЛД.

Овај предлог је прихваћен на Седници Научне групе за превентивну и мултидисциплинарну медицину Академије медицинских наука СЛД, одржаној 21. марта 2016. године.

Предлагачи:
—————————————–
(Проф. др сци. Војислав ПОПОВИЋ)
—————————————–
(Проф др сци. Обрад Зелић)
—————————————–
(Проф. Др сци. Драгослав Стаменковић) “