Аутор: Љубомир С. Стевовић

Орден Светог Апостола Андреје Првозваног

Свети Андреја, брат Светог Петра, био је први апостол кога је Јован Крститељ упознао са Исусом Христом.[1] Проповедао је Хришћанство у околини Црног Мора, Дњепру, Руској земљи и Кијеву.[2] Распет је у Патри, близу Цариграда, између 60-70 године, на крст облика слова Х, који је по њему добио име „Свето-Андрејски крст“ (сл. 1).

1. Свети Апостол Андреја Првозвани

У спомен на првог словенског мисионара, Романови (династија, владали Русијом 1613—1917) су за заштитника Русије узели Светог Андреју Првозваног. И први руски орден је добио име по њему. Основао га је Петар Велики (цар Русије 1682-1725) 30. новембра 1698. године после победе у династичкој борби за престо над великом кнегињом Софијом. Од оснивања па све до 1917. године орден Светог Андреје био први у рангу Руских царских одликовања и имао је само један степен.

На слици 2. је приказан Петар Велики са првом варијантом ордена Светог Андреје Првозваног. Око врата носи „кирас“[1] са великом руском царском круном изнад златног плаво емајлираног Свето-Андрејског крста са распетим Светитељем. Преко десног рамена носи светло-плаву ленту ордена Светог Андреје.

  1. Петар Велики са Орденом Светог Андреје Првозваног на кирасу

Пол Деларош, 1838

Крајем XVIII века орден Светог Андреје Првозваног је добио свој стандардну конфигурацију. Орденски комплет се састојао од четири елемента; ордена, ланца, звезде и ленте (слика 3.). Могао је да се носи на два начина; о ланцу или о светло-плавој ленти. Ако се носио о ланцу, звезда није била неопходна. У другој варијанти орден се са ланца премештао на ленту, која се преко десног рамена спуштала на леви бок, а звезда се носила на левој страни прсију.

Аверс ордена (слика 4 А); црни царски двоглави орао повезан плаво емајлираним златним тракама са руском царском круном у надвишењу. На грудима орла златан, плаво емајлиран СветоАндрејски крст са распетим Светитељем. На крајевима греда слова „S. А. Р. R“. (Sanctus Andreas Patronus Russiae = Свети Андреја Заштитник Русије.) Димензије 9,0-9,5 х 6,5-7,0 сантиметара.

Реверс ордена (слика 4 Б); црни царски двоглави орао повезан плавим тракама са руском царском круном у надвишењу. Око врата орла светло-плаво емајлиранаа трака са девизом ордена на руском: „ЗА ВЕРУ И ВЕРНОСТЬ“.

 

3. Орден Светог Андреје Првозваног; ланац са орденом, звезда и лента

Лента од светло-плаве моариране свиле, ширине 110 милиметара

 

4. Орден Светог Андреје Првозваног

Ланац ордена Светог Андреје Првозваног (слика 5) се састоји од седамнаест сегмената који сачињавају А. седам руских грбова; крунисани двоглави црни орао са скиптром и глобом у канџама, на грудима медаљон са Светим Ђорђем на коњу како убија аждају, Б. шест црвених медаљона са СветоАндрејским крстом и словима S A P R између кракова и В. четири крунисана плава медаљoна са монограмом Петра Великог, около ратни стегови и војна знамења.

 

5. Медаљони са ланца ордена Светог АНдреје Првозваног

 Звезда ордена (слика 6); осмокрака звезда са глатким крацима пречника 110 милиметара. У центру округли плаво емајлиран медаљон са девизом ордена на руском „ЗА ВЕРУ И ВЕРНОСТЬ“. У центру црвено емајлираног медаљона минијатура ордена.

 

6. Звезда ордена Светог Андреје Првозваног

Одликовани орденом Светог Андреје Првозваног су уз њега добијали и све остале руске ордене I степена,[1] сем ратних ордена Светога Ђорђа и Светога Владимира који су могли да се заслуже само на бојном пољу. Краљ Александар Обреновић је 1891. приликом посете Русији, добио од Цара Александра III (цар 1881—1894.) орден Светог Андреје Првозваног. На слици 8. је приказан Александар Обреновић за време посете Француској 1893. Око врата носи ланац највишег српског ордена Светог Кнеза Лазара; о врату крст руског ордена Светога Александра Невског I степена, са десне стране прсију звезду српског ордена Белога Орла; испод звезду угарског ордена Светог Стефана; са леве стране звезду Легије Части; испод звезду ордена Светог Андреје Првозваног, и крст руског ордена Светог Станислава I степена. Преко левог рамена црвена лента ордена Легије Части.

7. Краљ Александар Обреновић, 1893
  1. Орден Светог Апостола Андреје Првозваног са мачевима

 

8. Цар Александар I

Први и до 1914. једини одликован Орденом Светог Андреје Првозваног са мачевима је био руски цар Александар I (цар 1801-1825, слика 8) за победу над Наполеоном 1812. године у чувеној Бородинској бици.

За време писања овог чланка нисмо успели да дођемо до оригиналних фотографија ордена Светог Андреје Првозваног са мачевима, који је носио цар Александар I. али смо преко Интернета нашли савремене копије (слике 9. и 10.) које могу да се купе преко руског сајта ordenov.net.[1]

9. Орден Светог Андреје Првозваног са мачевима, копија

Орден Светог Андреје Првозваног са мачевима (слика 9): Облик и конфигурација као код ордена Светог Андреје Првозваног без мачева са слике 4. Два златна  укрштена мача уплетена у плаво емајиране златне траке које спајају двоглавог орла са круном. Димензије; орден 9,6 х 6,5 сантиматара; мачеви дужине 6 сантиметара.

Звезда Ордена Светог Андреје Првозваног са мачевима (слика 10); Облик и димензије као код звезде ордена Светог Андреје Првозваног без мачева са слике 6. Једина разлика је што су између звезде и медаљонна додата два мача укрштена под углом од 90о; дужине кракова звезде, 11 сантиметара.

10. Звезда Ордена Светог Андреје Првозваног са мачевима, копија

 

III. Цар Николаодликује Краља Петра;

Месец дана пред рат,[1] Краљ Петар је 24. јуна 1914. препустио власт своме млађем сину престолонаследнику Александру. Тако је Александар постао Регент своме оцу и Врховни заповедник српске војске у Првом светском рату.

После великих победа Српске војске над аустро-угарским агресором у Церској и Колубарској бици,[2] од 15. децембра, 1914. на територији Србије више није било ни једног слободног непријатеља. Начелник штаба Врховне команде Војвода Путник је одликован другим степеном Карађорђеве звезде са мачевима.[3] Прва ратна година се завршила за Србију и за Савезнике са лепим изгледима.[4]

Иако је напустио вршење званичних дужности, краљ Петар је, као крунисана глава, обављао разне функције симболичног и куртоазног карактера. Савезници су у њему симбол отпора, одлучне борбе и тријумфа Србије и почели да шаљу честитке и одликовања члановима краљевског дома, генералима, официрима и војницима.[5]

11. Цар Никола II

12. Краљ Петар I

Руски Цар Никола II Романов (слика 11) је први од савезника послао специјалну војну мисију, са генералом Татишчевим на челу, да свечано уручи краљу Петру (слика 12) највиши руски императорски орден Светог Апостола Андреје Првозваног са мачевима.[1]

Генерал Татишчев је допутовао у Ниш 28. децембра 1914, дан уочи свечане прославе ослобођења Ниша од Турака 29. децембра 1877. Дочек генерала је био свечан јер је Ниш већ био окићен заставама у част сутрашње прославе.

„Царско-руски генерал-мајор у свити Царевој и нарочити изасланик и повереник Његовог Императорског Величанства, Г. Татишчев, у пратњи капетана Г. Михајла Оливе, стигао је у Ниш, да преда Његовом Величанству Краљу Петру I највиши руски орден Великомученика Светог Андреје Првозваног са мачевима, Његовом Височанству Престолонаследнику Александру орден Светог Ђорђа III и Његовом Височанству Краљевићу Ђорђу исти орден IV степена, којим их је благоволео одликовати Његово Величанство Цар Никола II.“[2]

 

13. Орден Светог Ђорђа III и IV степена

„Сем наведених, генерал Татишчев је донео повећи број руских ордена, које ће предати Врховном команданту наше војске да их према показаним заслугама у минулим борбама, подели официрима и војницима. [1] Између осталих ордена, ту су и четири стотине крстова  Св. Ђорђа. По изричној жељи рускога цара половина од тих ордена има да припадне редовима наше војске.[2]

„Сутра увече, 29. децембра 1914, после свечане прославе дана ослобођења Ниша, у Царско – Руском Посланству била приређена  интимна у част Рускога Изасланства. На вечери су били присутни: Чланови Изасланства, Господин Пашић и Госпођа Пашићка, Господин Радивоје Бојовић, Министар Војни, Господин Јован Јовановић, Изванредни Посланик и Пуномоћни Министар, Господин пуковник Бошковић, Господин Стеван К. Павловић, секретар Министарства Иностраних Дела, Господин капетан Борисављевић и Особље Руског Посланства.“[3]

 

14. Двор краља Петра I се од 24. октобра 1914. до 20. октобра 1915. налазио у кући Јована Попића у Нишу.

„Његово Величанство Краљ Петар је 30. децембра у подне у своме Двору примио изванредне изасланике Његовог Величанства Цара Николе у нарочитој аудијенцији, на којој је извршена свечана предаја ордена у кругу краљевске фамилије. Уручивању одликовања су присуствовали, и царско руски посланик кнез Трубецкој са особљем посланства, председник Министарског Савета, Министар Иностраних Дела, г. Никола Пашић, сва г.г. Министри, изванредни посланик и пуномоћни Министар, г. Јован Јовановић и још неки државни и војни достојанственици који се налазе у Нишу.“[1]

Цео догађај је врло детаљно изнесен у Извештају Прес-бироа у службеним Српским новинама па га због историјског значаја дајемо у целости:[2]

Извештај Прес-бироа

Ниш, 31. децембра

Јучерашњи дан свечане предаје највших руских ордена, којима је Њ.В. Цар Никола II благоволео одликовати Њ. В. Краља Петра I и Његова оба сина, као и наше храбре ратнике без обзира на њихов чин у 

војсци, који су се видно истакли у славном одбијању последње непријатељске навале, на нашу отаџбину, обележава нову сјајну епоху у историји нашег народа. Доносећи ниже говоре, који су држани приликом свечане предаје ордена и здравице које су измењане на гала ручку у двору даватом тим поводом у част Цареве мисије, не можемо пропустити да и овом приликом не истакнемо одважност тог знамениог догађаја, чији велики значај постаје још већи што пада у време кад се победоносна руска војска пробија преко Карпата. Те перспективе на коначну победу савезничког оружја, постају све јасније а ближе. Србија и српски народ остаће вечито благодарни Њ. В. Цару моћне словенске Русије, не само на овоме акту највишег признања нашх успеха него и на благонаклоној потпори, која их је у многоме омогућила.

* * * * * * *

Ниш, 31. децембра

Приликом предаје високих царских одликовања Цара руског Њ. В. Краљу и Њиховим Краљевским Височанствима Престолонаследнику Александру и Краљевићу Ђорђу, поздравио је царско руски посланик (кнез Трубецкој) Њ.В. Краља овом беседом:

Сире, Њ. В. Цар, мој узвишени господар, удостојио ме је да предам у руке Вашег Величанства знаке, орден Св. Андреје са мачевима у знак признања Његовог високог и дубоког поштовања за личпо учешће Вашег Величанства у последњим борбама, које су крунисане тако сјајним успехом. Побуђен осећањем живог дивљења према српској јуначкој војсци, нашој савезници, и њеним храбрим старешинама, Његово Величанство је благоволело одликовати Његово Краљевско Величанство Престолонаследника, команданта војске, крстом ордена св. Ђорђа и Његовог Краљевско Височанство Краљевића официрским крстом истога ордена. У исто време мој узвишени господар моли Ваше Величанство да учини избор између генерала, официра и војника, који су се највише одликовалп на бојном пољу. Њ. В. Цару је задовољство да подара одликовања тим јунацима који су достојни представници војске и народа, којима цар посвећује све своје симпатије и шаље им свое најлепше жеље.“

Њ. В. Краљ благоволео је одговорити:

„Ђенерале, симпатична расположења која ми је Њ. В. Цар и овога пута посведочио, одликујући мене, моје синове и моје војнике, високим војним одликовањима, која сте ми изволели предати, веома су ми драгоцени и ја вас молим, да будете код вашег узвишеног суверена тумач моје најживље благодарности. У тој милостивој манифестацији, ја видим нов доказ пријатељства Његовог Величанства према моме народу и према српској војсци, пријатсљства које у мом срцу налази дубоког одзива.“

* * * * * * *

Ниш, 31. децембра

На гала ручку, који је синоћ приређен у Двору у част мисије Њ. В. Цара Николе били су присутни: Њ. К. В. Престолонаследник Александар и Њ. К. В. Краљевић Ђорђе, господин царски изасланик ђенерал Татишчсв, члан царске мисије капетан Олива, царско руски посланик кнез Трубецкој са секретаром Штрандманом, војни аташе пуковник Артаманов, кнез Јусупов, ђенерал ађутант Њ. В. Цара руског, г.г. посланици белгијски, црногорски, француски и енглески, прсдсед. мив. савета г. Н. Пашић, г.г. министри, изванредни послапик г. Ј. Јовановић, др. Славко Грујић, начелник министарства иностраних дела, др. Милан Шајиновић шеф политичког одељења мин. иностраних дела и официри придодани на службу изванредној мисији Њ. В. Цара, г.г. пуковник Бошковић и капетан Борисављевић.

* * * * * * *

Њ. К. В. Престолонаследник Александар изговорио је о ручку ову здравицу:

Ђенерале, висока царска војна одликовања, којима је Њ В. Цар свих Руса, одликовао српску војску баш у тренутку, када победоносна руска војска пробија кроз Карпате, када савезничке војске напредују на осталим фронтовима и када су наша срца испуњена надом у скору победу наших савезника, за мене, моју војску и мој народ су велика радост и истински понос. Србија, дубоко благодарна, на овоме новом доказу пријатељских осећања Њ. В. Цара, заштитннка свих Словена, који се заједно са Енглескоми и Француском ставио у одбрану правде, слободе и права малих народа поздрављам из дубине своје словенске душе Цара и његов велики и племенити народ, чијом је братском помоћу успела да победи и изгони са свога огњишта, свога правог и неумољивог непријатеља. Драгоцена крв наших најбољих синова, заједнички проливена против општег непријатеља, учиниће, о томе сам уверен, да постану још тешње везе, које већ више од једног столећа и у срећи и несрећи сједињују Србију са великом словенском Русијом и биће најбоља залога за славну будућност словенства. У том уверењу, ја дижем чашу у здравље Њ. В. Цара свих Руса и Његовог узвишеног дома, за величину свете Русије, за напредак и срећу братског народа, и за славу и непобедност руске војске.

Царски изасланик генерал Татишчев одговорио је:

Господару, речи тако надахнуте љубављу према Њ. В Цару и светој Русији, које је Њ. К. Височанство сад изговорило, дирају ме до дна срца. Од како сам у Србији осећам ту струју братских осећања, која сједињују оба словенска народа, чије ће се везе, од увек тесне, још више учврстити у слави њихових непобедних војсака. Знаци срдачне добродошлице, који су указани изасланику Њ. В. Цара дубоко су ме узбудили и ја ћу понети неизгладиву успомену на топли дочек, који ми је прпремљен. Још од почетка рата легендарна храброст српскс узвишене Краљевске породице изазвала је дивљење целог света и неустрашивост српског војника под јуначним егедом Њ. Кр. Височанства, залога је, за нове сјајне успехе. Подижем своју чашу у драгоцено здравље Њ. В. Краља Петра, српског узвишеног краљевског дома као и за срећу храброг српског народа и бесмртну славу његових ратника.“

* * * * * * *

Њ.В. Краљ благоволео је одликовати првога члана мисије Њ. В. Цара Николе, Г. генерала Татишчева орденом Белог Орла првог степена, а другог члана Г. капетана Михаила Оливу, орденом Св. Саве другог степена.

Последње јавно спомињање ордена Светог Апостола Андреје Првозваног са мачевима у савременој штампи објављено је у Правди на Бадње Вече, 6. јануара 1915: [1]

„Њ. В. Краљ упутио је Њ. В. Цару поводом пријема високог одличија телеграм ове садржине:

Примио сам из руку генерала Татишчева знаке ордена Св. Андреје с мачевима, којим ме је Ваше Величанство изволело одликовати. Ја сам дубоко ганут тим новим доказом симпатије В. Велачанства и Ја Вас молим Сире, да примите моју најтоплију захвалност. Мени је много стало до тога да уверим Ваше Величанство, да ће ту сјајну манифестацију наклоности Вашег Величанства према Србији, њеној династији и њеној војсци поздравити са највећом радошћу србски народ у коме је оданост према Русији ухватила веома дубоког корена.“

Петар.

 Додељивањем ордена Светог Апостола Андреје Првозваног са мачевима Краљу Петру, руски цар Никола II је учинио највећу могућу почаст Србији, Српској војсци и Српском народу. Орденом Светог Апостола Андреје Првозваног са мачевима су изједначене Бородинска, Церска и Колубарска битка. У тренутку доделе, орден Светог Андреје са мачевима краља Петра је свакако био највиши орден на свету.

Како се на Српске ратне успехе 1914. гледало у Русији, најбоље сведочи дописник Правде из Петрограда;

„И српска војска оправдала је наде Русије. Срби су херојски и историјски нечувено потукли Аустријанце. То је припомогло руским операцијама.

И зато што Руси схватају, да је ова последња српска победа учинила савезничком успеху огромне, можда и решавајуће услуге, Русија је хтела да то своје признање и манифестује.

Како је стари краљ био узео и личнога учешћа у последњем  српском успеху, Њ. И. В. руски цар одликујући њега одликовао је српски народ и српску државу.

Овакво схватање може служити на част Србији. Српски народ је заузео највидније место у стварању нове европске карте.

У Петрограду се сматра, да је Србија образложила своје националне претензије. И доиста реално схваћена ствар Србија је савезник са свима правима. И без обзира на наше најбоље расположење, без обзира на наше добро словенско осећање, Србија има већег права него други, који очекују заштиту или поклон. Србија је творац своје среће; она је сама себи отворива пут и нико јој тај пут ничим не може закрчити.

Србија је учинила своје и сад је на Русији остала и дужност и обавеза, да свој план што пре оствари, како би Србији најбржим путем омогућила остварење својих нацаоналних и државних тежњи.“[2]

 * * * * * * *

У архивима нисмо успели да нађемо ниједну слику краља Петра са орденом Светог Андреје са мачевима. Једини прецизнији опис овог ордена је дат у Правди; „…Руски цар је одликовао Њ. В. Краља Петра орденом Великомученика Св. Андреје са мачевима и звездом.“[3] То би могло да значи да је Краљ Петар добио само орден на ленти и звезду са мачевима. Ако је тако, може да се предпостави да је Цар Никола Ланац ордена Светог Апостола Андреје Првозваног са мачевима сачувао за себе, да га понесе после победе у Великом Рату, која је 1914. била у изгледу…

РУСКИ ОРДЕН СВЕТОГ АПОСТОЛА АНДРЕЈЕ ПРВОЗВАНОГ СА МАЧЕВИМА КРАЉА ПЕТРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА

Љубомир С. Стевовић

Сарадник Војног музеја, Београд

Сажетак; Орден Светог Апостола Андреје Првозваног је установио руски цар Петар Велики 1698. у почаст Светом Андреји, првом Христовом апостолу и заштитнику Русије. Орден је имао само једну класу, без мачева, и додељивао се изузетне цивилне заслуге до 1917. Једини изузетак је био Цар Александар I који је одликован орденом Светог Апостола Андреје Првозваног са мачевима за велику победу над Наполеоном 1812. Руски цар Никола II је 30. децембра 1914. направио још један изузетак одликујући српског краља Петра I Карађорђевића орденом Светог Апостола Андреје Првозваног са мачевима за велике победе Српске војске над Аустро-угарском у Церској и Колубарској бици, и ослобођење Србије.

Кључне речи: Краљ Петар I Карађорђевић, Орден Светог Апостола Андреје Првозваног са мачевима, 1914.

Кратко саопштење                Љубомир Стевовић

УДК: 725.182.(497.11) Сарадник Војног музеја у Београду

 

 

KING PETER I KARAGEORGEVIC’S RUSSIAN ORDRE OF ST. ANDREW THE APOSTOSTLE THE FIRST-CALLED WITH SWORDS

 Ljubomir Stevović

Contributor of Military Museum, Belgrade

 

 

Abstract; Order of St. Andrew the Apostle the First-Called was established in 1698. by Russian Tsar Peter The Great, in honour of Saint Andrew, the first apostle of Jesus and patron saint of Russia. It was bestowed in a single class, without swords, and was only awarded for the most outstanding civilian merit till 1917. The only exception was Tsar Alexander I. who got Order of St. Andrew the Apostle the First-Called with swords for great victory over Napoleon in 1812. On 30. december 1914. Russian Tsar Nikola II made antother exception giving Order of St. Andrew the Apostle the First-Called with swords to Serbian King Peter I Karageorgević for great victories of Serbian Army over Austro/Hungarians in Cer and Kolubara battles and liberation of Serbia.

 

Key words; King Peter I Karageorgević, Order of St. Andrew the Apostle the First-Called with swords, 1914.

 

 

Short report                             Ljubomir Stevović

UDK: 725.182.(497.11) Contributor of Military Museum, Belgrade

 

SUMMARY

 

KING PETER I KARAGEORGEVIĆ’S RUSSIAN ORDRE OF ST. ANDREW THE APOSTOSTLE THE FIRST-CALLED WITH SWORDS

Ljubomir Stevović

A month before the begining of Great War (july 28th, 1914) king Peter I Karageorgević transfered ruling rights to his younger son Alexander, and he became Regent and Suprime commander of Serbian Army.

After great Serbian victories over Austro/Hungarians in Cer and Kolubara battles from august 15. till 15. december 1914. Serbia was completely liberated.

Even out of regular king’s duties Peter was still crowned head and continued to perform symbolic and courteous functions. For Allies he became symbol of resistance, decisive struggle and victory, and they started to send him congreculations and decorations.

Russian Tsar Nikola II was first Allies’ ruler who decorated king Peter. He sent special mission leading by general Tatishev in Nish, Serbian war capital city, to award the Order of St. Andrew the Apostle the First-Called with swords to king Peter. Awarding ceremony took place held on December 30, 1914. in king Peter’s Court. Togather with king-father both sons were decorated with order of St. George; Regent Alexander got III class ang Prince George got IV class.

Ordre of St. Andrew the Apostle the First-Called was established in 1698. by Russian Tsar Peter The Great, in honour of Saint Andrew, the first apostle of Jesus and patron saint of Russia. It was bestowed in a single class, without swords, and was only awarded for the most outstanding civilian merits till 1917. Only Tsar Alexander I. was decorated with Ordre of St. Andrew the Apostle the First-Called with swords for great victory over Napoleon in Borodino battle 1812. Second carrier of this decoration was Serbian King Peter I Karageorgević. Giving him the Order of St. Andrew the Apostle the First-Called with swords, Tsar Nikola II. equlised glory and world importance of Borodino, Cer and Kolubara battles. In the delivery moment, Order of St. Andrew the Apostle the First-Called with swords was really highest ordre in the World.

 

 

 

 

 

 

[1] Правда, среда 7. јануар 1915, бр 7

[2] Правда, субота 3. јануар 1915, бр 3

[3]Правда, уторак 30.децембар 1914, бр 316

[1] Српске новине, уторак 30. децембар 1914, бр 316

[2] Српске новине, четвртак 1. јануара 1915, бр 1, стр 6

[1] Српске новине, уторак 30. децембар 1914, бр 316; према усменој породичној традицији Министар Војни Радивоје Бојовић  је том приликом одликован орденом Светог Станислава I степена.

[2] Правда, уторак 30. децембар 1914, бр 316

[3] Српске новине, уторак 30. децембар 1914, бр 316

[1] Кнез Григорије Николајевич Трубецки; Рат на Балкану 1914-1917. и Руска политика, Просвета, Београд 1994, стр 86

[2] Српске новине, уторак 30. децембар 1914, бр 316

[1] Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула 1914

[2] Церска битка се водила од 15. – 24. августа 1914. и Колубарска битка  од 16. новембра – 15. децембра, 1914.

[3] Српске новине,  уторак, 16. децембар 1914, бр 303

[4] Панта М. Драшкић; Моји мемоари, СКЗ, Београд 1990, стр 106-107

[5] Драгољуб Живојиновић; Краљ Петар I Карађорђевић, Београд, 1994, стр 60-61

[1] http://ordenov.net/shop/ordena_rossijskoj_imperii/orden_andreja_pervozvannogo/

[1] Сузана Рајић; Александар Обреновић, владар на прелазу векова, сукобљени светови, Београд 2011, стр 63

[1] Симболички рудимент средњевековних оклопа

[1] Јованово Еванђеље, глава 1, 40-42

[2] Јустин Сп. Поповић; Житија Светих, за новембар, Београд 1977, 825-837