КОД ОШИШАНЕ ОВЦЕ

Home/романи/КОД ОШИШАНЕ ОВЦЕ

КОД ОШИШАНЕ ОВЦЕ

$10.00

роман

© Лука Јоксимовић Барбат
Језик: српски (ћирилично)

Издавач: АРТЕ – 2013.

Србија, Београд.
Штампа: No Kači, Београд.  – 193 стр. – 24 cm

CIP – Каталогизација у публикацији – Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-31
ISBN 978-86-87133-83-9

COBISS.SR-ID 202070028

Категорија:

Опис

Из предговора Миљурка Вукадиновића:
“ …хуморно-сатирично бојење у функцији је хронотипа политичког несналажења и тихог страдања. … Штит сатире је поприлично прилагодљив и кад затреба пропустљив, што ово штиво удаљава од карикатуралних и неодмерених сатиричних насртаја на социјалну визију или перспективу приповедача. Прича се креће између благог хумора и дозиране помирености и критике постојећих режима.

Главни јунак се бави сатиром – а чиме би?! Његови радови пресецају и боје причу, тако да није реч о моделу „пронађеног рукописа“ или уметнуте приче. Укрштање текстова (и прича) део је прозног умрежавања и витални је покретач главне идеје романа. Фон приче и фон сатиричних текстова (од афоризама, прича-есеја и лингвистички илустративних текстова и личних посланица), нуди нам препознатљив и упечатљив миље Милошевићеве епохе.”

Из поговора Бисерке Рајчић:

“ Роман Код ошишане овце један је од ретких у српској књижевности који на посебан начин говори о данашњем уметнику, тзв. слободном уметнику, интелектуалцу у свету невиђеног процента неписмености и аморала. О уметничком делу као роби за коју, нажалост, не постоји тржиште, о коме се у времену транзиције толико говори. О роби која се не може рекламирати ни продавати, без обзира на напоре које њен произвођач чини. Разоткривајући и произвођача робе, и робу, и тржиште. Разоткривајући или показујући на крају кроз однос са Сузаном, типичном српском девојком и женом, да је то разоткривање не баш наивна игра која приказује екстремне ситуације из живота епохе у којој живи и властитог.

У том разоткривању занимљиво је приказан однос мушкарац-жена. На личном и пословном плану…. При чему је, на прилично изненађење читалаца, мушкарац већи губитник. …”