У августу смо ишли мало у Нови Сад и Петроварадин, туристички, јер је био школски распуст. Због великих врућина и редовног заливања баште нисмо могли да идемо на дуже путовање, па смо ишли на једнодневне излете. Тако смо паркирали ауто у Петроварадину код овог места које видите на првој слици
двојезични натпис улица у Петроварадину
где су имена улица означена на истој кући тако да је једно име на ћирилици а друго на латиници.

Одмах мање од 50 метара одатле има једна црквица, па решисмо да је посетимо. Испред цркве
(види слику)
православна црква у Петроварадину
има нека мала продавница где се продају свеће и црквене ствари али одмах ту има и једна табла са натписом на српском и азербејџанском језику
(види слику)
Илхам Алијев
на којој пише да је председник Азербејџана, Илхам Алијев, даровао новац за градњу те цркве. Мало чудно да један муслиман помаже у градњи српске православне цркве али данас у време екуменизма то можда и није тако апсурдно.

Кад сам ушао у продавницу, упитао сам жену која тамо ради и она ми је рекла да је у том делу града недостајала православна црква и решено је да се сазида, само није било довољно средстава да се она и заврши. У помоћ је прискочио Илхам Алијев, али у своје име а не у име своје државе што је налик на корупцију.

Нисам сазнао о којој суми је реч али није ни важно. Мене би више интересовало како је дошло до ове сарадње и ко је кога контактирао јер то није аматерски потез. Жена је била вољна и да ми покаже како црква изгледа изнутра али није могла да нађе кључеве и остало је на томе.

На крају још једно изненађење унутар продавнице. Сликао сам урамљену слику једног српског младог борца који је погинуо у борбама у Новорусији.
(види слику)
српски борац у Новорусији
Нисам ништа више сазнао о том случају, али знам да он није једини који је дао свој живот за Русију, а и они су давали своје за нас у нашем задњем рату.