УЛОГЕ (гласови):

Зоран Зорић

Први женски глас (шалтерска службеница у пошти)

Други женски глас (шалтерска службеница у пошти)

Контролорка на пријему и слању поште

Зорићева љубавница

Безимени мушкарац

уводна музичка кулиса. Музика се утишава, чује се јака шкрипа врата, музика престане, чује се жамор који постаје тиши. Чује се неколико удараца печатом

 

Први ж. глас: Изволите.

Зорић: Хтео бих нешто да проверим. Да ли се вратила једна пошиљка од пре пет дана? Ако се вратила, требало би да буде на име Марко Марковић.

Први ж. глас: Каква је пошиљка у питању? Писмо? Пакет?

Зорић: То је један пакетић.

Први ж. глас: Пакети су шалтер преко пута. Даље, молим!

Опет жамор, па утишавање

Други ж. глас: Изволите.

Зорић: Добар дан. Хтео сам да проверим да ли је један пакетић случајно враћен. Није уручен примаоцу иако сам га послао још пре пет дана.

Други ж. глас: Имате ли потврду о слању?

Зорић: Да, да, ево је.

Други ж. глас: Добро. Дајте ми Вашу личну карту. Ммммм, па име се не слаже. Пошиљалац је Марко Марковић, а Ви се зовете Зоран Зорић. Не могу да Вам дам чак ни информацију да ли је пакет враћен или не, а камо ли да Вам га издам.

Зорић: Молим Вас, само да објасним. Ја јесам послао тај пакетић, али сам навео лажно име у потврди препоручене пошиљке, као и на самом пакету, јер нисам желео да ми се пакет, у случају да залута, врати на кућну адресу. Зато сам назначио „пост рестант“ и број ваше поште као повратну адресу.

Други ж. глас: Жао ми је, али ја не могу да Вам дам никакву информацију, јер је пропис јасан. Приватност загарантована. Ви нисте Марко Марковић и за мене је ту прича завршена.

Зорић: Али, молим Вас! Како бих ја знао да постоји тај пакетић и још да дођем баш у пошту у који ће се он вратити ако не буде уручен, када не бих ја био тај који га је послао?

Други ж. глас: Ја нисам полицајка, па да утврђјем како је то могуће. То се мене не тиче. Име на потврди о послатој пошиљци се не слаже са именом у личној карти и за мене је ствар завршена. Молим Вас, већ се створио ред иза Вас. Дозволите ми да даље радим, а Ви сачекајте контролорку, позваћу је па са њом расправите ако има шта да се расправи. Хало! Ти си? Хајде, молим те сиђи доле. Овде један клијент прави проблеме. Хоће да му издам један пакет који се вратио, а име на потврди о препорученој пошиљци и име у његовој личној карти се не слажу. Аха, добро, значи за 5-6 минута.

Зорић: Ипак се пакетић вратио.

Други ж. глас: То није била информација за Вас већ за контролорку. Молим Вас, Склоните се од шалтера и сачекајте је. Стићи ће за 5-6 минута.

Инструментална музика кратко, онда се стишава и чује се звук телефонског звона у слушалици позиваоца. Следи разговор који је дат тонски у неком благом халу. То се Зоран Зорић присећа разговора са својом љубавницом.

 

Љубавница: Хало!

Зорић: Хало! Ти си?

Љубавница: Ја сам, ааа, то си ти?

Зорић: Ја сам. Честитам ти Осми март.

Љубавница: Хвала, хвала!
Зорић: Је ли ти стигао поклон.

Љубавница: Не, није. Љубави, ти си ми нешто послао за Осми март? Како си ти диван и пажљив. Не, до сада ми ништа није стигло. А шта је у пакету?

Зорић: Е, па није штос да ти кажем. Стрпи се да видиш када стигне. Нека то буде мало изненађење за тебе.

Љубавница: Баш си немилосрдан, реци ми, не могу да чекам.

Зорић: Стрпи се, стрпи, срце.

Његово размишљање прекину један женски глас.

 

Контролорка: Господине, господине Зорићу, пређите код мене на шалтер.

Безимени мушкарац: Ма, не гурај се човече?

Зорић: Не гурам се, већ мене гурају. Видите и сами да је гужва.

Контролорка: Реците, шта је Ваш проблем.

Зорић: Не знам како то да Вам најбоље објасним, а да ме правилно схватите и дате ми враћени пакетић.

Контролорка, прилично љубазно, са извесном наклоношћу: Па, покушајте.

Зорић: Ја сам послао тај пакет што се види…

Контролорка: То се, из папира које имамо, не види.

Зорић: Хоћу да кажем, јасно је већ због тога што нико не зна да је тај пакетић послат изузев мене.

Контролорка: Како то мислите “Нико не зна”. Ми у пошти знамо да је тај пакет послат.

Зорић: Ма нисам хтео то да кажем.

Контролорка: Али то сте рекли.

Зорић (већ мало нервозно и нестрпљиво): Хтео сам да кажем да нико изузев поште и мене не зна да је пакет послат. Према томе, ако сам ја дошао да се распитам да ли је пакет враћен, то је доказ да сам га ја и послао.

Контролорка: То је слаб доказ, мада, морам признати, има ту нечега што иде у прилог Вашој тврдњи. Добро. Хајде да не играте жмурке са мном. Лепо ми објасните зашто сте послали пакет под лажним именом, па ако објашњење буде убедљиво и ако успешно одговорите на нека моја додатна питања, повероваћу Вам и даћемо Вам спорни пакет.

Зорић: Не знам баш одакле да почнем.

Контролорка: Почните од онога што је најважније.

Зорић: Добро. Рецимо да сам ја ожењен.

Контролорка: Како то “рецимо”? Јесте ли ожењени или нисте?

Зорић: Јесам. Ожењен сам, а пакет нисам послао, разумете, својој жени већ љубавници…

Контролорка: Која има исто презиме као и Ви; мислим на презиме из личне карте.

Зорић: Тако је. То је чиста случајност.

Контролорка: И пошто је пакет упућен љубавници, нисте могли да напишете своје право име и презиме и своју праву адресу, јер би се пакет, у случају неуручења, вратио Вама на кућну адресу, а у том случају би могао да падне у руке Ваше супруге. Морам признати да сте то добро смислили. Има човек шта да научи од Вас господине Марковићу, пардон, господине Зорићу.

Зорић: Мени није баш до шале. Драго ми је да сте ме разумели. Хоћу ли сада добити пакет назад?

Контролорка: Не још. За сада имамо само разјашњење зашто је пакет одаслат под лажним именом, али још то није коначни доказ да је пакет Ваш и да сте га Ви послали.

Зорић (јако нервозно): Како није доказ? Шта још треба да кажем, па да Вас убедим?

Контролорка: Још само да нам кажете шта је у пакету и онда смо готови. Свако креће својим путем: Ви са пакетом, а ја у своју канцеларију.

Зорић: Ту су неке стварчице за жене.

Контролорка: Зар стварно мислите да сте сада нешто рекли?

Зорић: Рекао сам, наравно, неке стварчице за жене. То је сасвим довољно. Када отворите пакет, видећете у њему неке стварчице за жене.

Контролорка (очито забављајући се): То није довољно. Пошто је пакет отишао некој жени, логично је да су унутра неке ствари за жене. Тако нешто би закључио сваки имало промућуран мушкарац. Али, само пошиљалац зна прецизно шта је унутра. Ето, само ми још то реците и пакет је Ваш.

Зорић (врло узрујано, на ивици снага): Овде је претопло, немам ваздуха. Морам да изађем на ваздух. Ако није проблем, вратићу се за десетак минута, па ћу Вам рећи шта је у пакету.

Контролорка: Нема проблема. Бићу ја овде када се вратите.

Чује се жамор, мало музике, шкрипа великих врата, Зорић је напољу, телефонира.

Зорић: Ти си душо? Аха, да, да, ма нема везе. Значи допао ти се пакетић, аха. Нарочито су ти се свидели парфем и шеширић? А шта је са оним другим стварчицама? Ааа, већ си имала раније добар комплет прибора за нокте. Добро, добро, љубим те. Сада морам да журим на један састанак. Бај-бај.

Поново телефонира.

Зорић: Срце, ти си? Ма, не треба да ми се захваљујеш. Један поклончић мање-више. То је ваљда нормално да поклоним својој драгој нешто лепо због чега ће ме памтити барем наредних месец дана. Шта кажеш? Брусхалтер ти је баш пас`е. Па, наравно, ја макар знам како лепе груди ти имаш. Значи, само ти се брусхалтер допао? Аха, допале су ти се и огрлица и минђуше. Љубим те. Сада журим на важан састанак. Телефонираћу ти касније.


Музичка кулиса, шкрипа врата, жамор. Жамор се утишава, чује се ситан смех женских гласова. То се смеју Контролорка, Прва и Друга шалтерска службеница.

Зорић у себи: Баш се лепо забављају ове поштанске рибетине. Да су на мом месту, не би им толико било забавно.

Зорић одлучно и наглас: Ево и мене. Да завршимо са комедијом. У пакету су небески плави дводелни купаћи костим, велики пешкир за плажу са угравираним мушкарцем, папуче за плажу, сламнати шешир, фротирски мантил и…

Контролорка: Довољно, довољно! О, хо, хо, па то је пакетчина, а не пакетић како Ви малочас рекосте.

Да видимо. Дођите и вас две овамо, морамо комисијски да отворимо пакет.

Шушкање папира и картона и шкљоцање маказа при распакивању

Контролорка: Један небески плави дводелни купаћи костим.

Први ж. глас: Један велики пешкир за плажу са угравираним мушкарцем.

Други женски глас: Папуче за плажу и један сламнати шешир.

Контролорка: И један фротирски мантил. Баш лепо! Ићи ћете и на море. Чекај, чекај! Напипала сам нешто тврдо у џепу фротирског мантила.
Она извлачи из џепа то што је напипала.
О, хо! Предиван женски парфем, хммм, врло скуп. И све друго је од високо квалитетног материјала. Господине Марковићу, пардон, Зорићу, изгледа да вреди бити Ваша љубавница. Ја сада одох, а ви спакујте назад ове љупке стварчице и дајте господину његов пакет. Надам се да се нећемо поново видети неким сличним поводом. Збогом.

Шушкање папира, шкљоцање маказа, паковање у току, жамор, ударци печата, шкрипа врата, музичка кулиса; све утихне

Зорић: Збогом.