(Напомена уредника: Писмо господина Слободана Јарчевића нам је стигло као коментар на чланак историчара Илије Петровића, „Ко то тамо разбија Србију“, од 3. децембра 2019, објављеног у нашем часопису. Због важности података које износи г. Јарчевић, његов коментар објављујемо овде као засебан чланак. Слободан Јарчевић је дипломата у пензији, аутор већег броја књига из историје Срба.)

Комунисти јесу настојали да Војводину што више државно уздижу, чиме су разбијали Србију. Али, није јасно зашто су комунисти осиромашивали Војводину.

Ето, неколико година после Другог светског рата искрчени су многи виногради и воћњаци у Војводини, с образложењем „не треба сваштарити у привређивањеу“, па је тумачено да ће се сејати пшеница, кукуруз, репа, кромпир, поврће… тамо где су искрчени виногради и воћњаци. У исто време, исечене су све смокве, којих је у Војводини било, можда, више него у Далмацији. Затим, посечени су дудови, који су били с обе стране путева између насеље, а било их је на улицама, у двориштима, итд. Тада је престала производња свиле у Војводини, јер се свилена буба хранила лишћем белог дуда.

А живина се хранила плодовима дудова два-три месеца и власници нису морали да тада троше кукуруз, овас и друго за живину. Становништво је јело дудове, од дудова правило пекмез и ракију, а онда је то све нестало. Војводина је била претрпана посеченим стаблима дудова и… Словенци су се снашли, предложили су да бесплатно уклоне та стабла. Војвођани им то одобре, а Словенци сва стабла превезу у Словенију, те и данас од њих праве намештај, врата, таванице и прозоре на зградама…

1969. дође наредба из Београда и Војвођани поруше све своје кудељаре, у којима је радило и по 200 радника. И ти радници остану без посла и велика већина се пресели у западноевропске земље, Канаду, Америку и Аустралију.

Те 1969, објавио сам чланак о томе у једном дневном листу и говорио сам на скупу у селу где је био потпредседник Савезног извршног већа, те су запослени у служби за безбедност испитивали ко сам и шта сам.
А у једном чланку сам уклонио хвалисање аутономаша из Војводине, који су увек наглашавали – да је Војводина најбогатија у пољопривреди и сточарству. Ја тада утврдим – да је више ораница у Шумадији него у Војводини. Јер један квадратни километар ораница у Војводини је с мање површине за обраду него квадратни километар у Шумадији. Јер на том простору у Шумадији је брдо, на пример, до 400 метара и оно се цело обрађивало са све четири узвишене стране, те је бар три пута већа ораница него ораница квадратног километра у Војводини. А тада унесем и тачан податак о броју оваца. У Шумадији их је било много више него у Војводини – на шумадијских 100 оваца долазила је само једна из Војводине, итд.

У Војводини, у многим насељима је тада забрањенно да се живина пушта на улице и ливаде поред села. Тако се, скоро у свим породицама, престало с гајењем гусака, ћурки и патака, па су се гајиле само кокошке. А у Кикинди, рецимо, у две улице поред главне – с обе стране – било је забрањено гајење свиња и друге стоке. Тако је смањена производња за хиљаде грла, итд, итд.

Више пута сам уверавао руководиоце у Војводини, да не дозволе сушу, која врло често уништи велики проценат житарица и поврћа. Скретао сам им пажњу да не наводњавају њиве из река и канала Дунав-Тиса-Дунав, јер свака њива у Војводини има воду на дубини до 30 метара, те се до ње може доћи обичном забоденом цеви, а онда малим моторчићем и дугим цревом се може залити цела њива. Онима који ми нису веровали, говорио сам да свака кућа у војвођанском селу има бунар с водом – на тој дубини је и вода испод сваке њиве. Даље, нико није хтео да слуша, да Војводина има слој воде и на 200 метара дубине. То је она вода која се користи за пиће и у сваком селу има неколико чесама с том водом. А даље, Војводина има и трећи слој воде – на дубини од 600 до 800 метара и понегде је та вода и топла.

Скретао сам пажњу руководиоцима Војводине, да Грци у северној Грчкој наводњавају њиве, а воду добављају с дубине до 1000 метара. Највећи заливни систем на свету има Западна Индија, где некад не пада киша и по три године. Индуси добављају воду с 2000 метара дубине, а Кувајт и Саудијска Арабија с 5000 метара.