О овој књизи Луке Јоксимовића Барбата ће се тек говорити, моје је да кажем да је она свеобухватна са снажним порукама, и својим садржајима, формом и богатим метафорама свакако доноси нешто ново. Бити нов и оргиналан у поплави књижевних јављања данас значи издвајање које је својеврсни морални и уметнички животни путоказ.

Ова књига јесте отпор судбини и она је оваплоћење оног тврђења Андре Марлоа да је уметност антисудбина, односно да се она опире судбинском ограничењу човека, и оног просторног и временског које је све.

Отпори те врсте, племенити и подвижни квалификују овог писца као изузетног ствараоца који својом појавом, овом првом књигом, дакле, с правом мора да усталаса. И поред наизглед мирних и сабраних тонова његових прича.

А те приче су добрим делом проткане замамним хумором како би он, тај хумор, био помоћ за усиљени оптимизам и одшкринуо врата живота и позвао нас да не клонемо. Писац јемчи тим необичним хумором и богатим метафорама да вреди. Шта вреди? Вреди све, ако се изузме остало… Писац Лука Јоксимовић Барбат је изузетна, рекосмо већ, појава овом својом првом књигом. Останимо му верни! Верним овом супериорном литерарном подвижнику који с лакоћом барата чудесима и новотаријама књижевног израза и исказа.

 

У Београду, 7. ВИИ 2011.