Влада републике Србије донела је решење којим се тројици српских спортиста додељује државна пензија због успеха који су имали на великим такмичењима носећи дрес са националним грбом.

Решења су донета пре неколико дана и објављена су у Службеном гласнику Републике Србије, према којем су овог јануара пензионери постали одбојкаш Драган Станковић, веслач Марко Марјановић и кајакаш Стјепан Јанић.

Станковићу је пензија додељена због бронзе на Европском првенству у Риму 2005. године, Јанић је награђен доживотним националним примањем због сребра на Светском првенству у Кајаку одржаном у Сегедину 1998. године, а Марко Марјановић је добио пензију због сребра на Светском првенству, које је одржано у Минхену 2007. године.

Овде свакако најинтересантније име представља Стјепан Јанић, иако је можда јавности у Србији и најмање познат. Разлог је то што је Јанић од 2004. године одлучио да промени дрес и да уместо грба Србије и Црне Горе на грудима има грб Хрватске.

Са Хрватском је касније такође освајао медаље, а наступао је и на Олимпијским играма у Пекингу за ову репрезентацију, када му је мало фалило да освоји медаљу.

У решењу се наводи да ће Јанић добијати доживотни месечни приход од Србије у износу од две просечне нето зараде у земљи за месец децембар претходне године.

– Додељује се национално спортско признање спортисти Стјепану Јанићу, за освојену сребрну медаљу на Светском првенству, у олимпијском спорту – кајак, одржаном у Сегедину, Мађарска, 1998. године, у виду доживотног месечног новчаног примања у висини две просечне нето зараде у Републици Србији за месец децембар претходне године, према подацима органа надлежног за послове статистике – наводи се у саопштењу

Према последњим подацима, просечна плата у Србији износила је 60.926 динара, тако да Јанић може да очекује износ од око 120.000 динара месечно.

Интересантно је да и Мићо Јанић, брат Стјепана Јанића, добија национално спортско признање још од августа 2019. године.

Спортска кајакашка породица, сестра двострука олимпијска шампионка

Стјепан Јанић је син легендарног југословенског кајакаша Милана Јанића из Бачке Паланке. Његов брат Мићо, који је такође освојио сребро у Сегедину 1998. године за нашу земљу, такође је од 2004. наступао за Хрватску.

Интересантно је да им је сестра такође прослављена кајакашица Наташа Јанић.

Она је прво наступала за Југославију од 1996. до 2001. године, потом за Мађарску, за коју је освојила и три златне и једну сребрну медаљу на Олимпијским играма у Атини и Пекингу.

Наташа је до 2012. наступала за Мађарску, а од 2013. се вратила у Србију и поново наступала за нашу земљу, али након тога није више остваривала велике резултате као што је то био случај у прошлости.

Шта су национална спортска признања позната као спортска пензија?

Национална спортска признања која се у народу називају спортским пензијама уведена су 2007. године и упркос Терзићевим речима стичу се са освојеном медаљом, без обзира на број наступа у репрезентацији, као и то да ли је после спортиста одбио да игра за своју земљу.

Закон каже да се национална спортска признања у виду доживотних месечних примања додељују освајачима медаља на Олимпијским и Параолимпијским играма, Шаховској олимпијади, светским и европским првенствима, као и носиоцима светских рекорда у олимпијским и параолимпијским дисциплинама и освајачима Дејвис или Фед купа међународне тениске федерације.

Некада су спортисти већ са 35 година живота стицали право на почетак месечне исплате националног признања, док је пре неколико година старосна граница за почетак примања померена на 40 година, колико је Јанић напунио у новембру 2020. године.

У јавности се у прошлости у више наврата повела полемика да ли закон треба да се ревидира, како би „спортску пензију“ добијали они који су заиста и задужили Србију у спорту, а једно од питања је управо и то што могу да је добију и они који су касније прешли да наступају за другу земљу.