уторак, 22 фебруар, 2022

Posted date: фебруар 22, 2022In:

SPEKTAR | WebTribune

 

 

Одлазећи амбасадор Украјине Олександар Александрович изазвао је прави скандал говором у Скупштини Србије.

Амбасадор је током разговора са посланицима из Сталне делегације Скупштине Србије при НАТО, уочи одласка из Србије, изнео низ тешких оптужби на рачун Русије

и руског председника Владимира Путина.

Ево потпуне забелешке његовог говора као и бруталног одговора српског посланика Милоша Банђура.

 

 

Амбасадор Украјине:

 

Хвала вам најлепше, припремио сам неке ствари о ономе што вас интересује. Украјина је тренутно у жижи светске пажње, на жалост из, знамо којих разлога.

Да би смо боље разуме шта се то дешава тренутно и зашто се тако дешава, требало би да копамо мало дубље и погледамо на узроке рата Русије против Украјине,

а пре него што почнемо да причамо о томе треба да користимо правилне дефиниције, јер није то грађански рат и није због вере и језика и других културних

разлога, него је то рат између Русије и Украјине.

 

(НАПОМЕНА: Овај текст неће бити објављен на мрежама. Биће објављен само на нашем Телеграм каналу)

 

Међународни кривични суд је 2016 усвојио посебан став  да између Руске Федерације и Украјине постоји међународни оружани сукоб. И тај став требало би сви

да користимо. Јер између Руске федерације и Украјине, постоји према међународним одлукама, сукоб и сви би требали да користимо ту дефиницију.

Што се тиче узрока тог рата, рат је почео не 2014, године него 1990, кад смо тек постали независни, кад је Москва поново кренула, да врат себи Украјину,

Али, наравно да не постоји само један узрок и само један разлог, него макар четири. Не знам који је главни.

Један од разлога је и геополитички.

Сам Путин је пре неколико година отворено рекао да је највећа геополитичка катастрофа 20 века била распад Совјетског Савеза. Дакле, не Други светски рат,

не холокауст, не геноцид над Украјинцима, не милион погинулих Срба у Првом светском рату, него распад Совјетског Савеза.

И то указује не на његову намеру да у било ком облику обнови Совјетски Савез. Може и другачије да се то зове и да свака од бивших 15 република буде формално

независна, али са владом као у Белорусији, тј да раде оно ста Москва каже.

Дакле главни геополитички разлог је што Путин жели да Русија буде велика империја, да буде велика сила и да он седи за столом директно са Америком, са

Кином, са Европом и тако влада светом, што је некако мегаломанично. Али бар разумемо одакле „ноге расту“.

 

Други узрок овог рата јесте унутрашњи руски, унутар Руске Федерације.        Ако не рачунамо Москву и Санкт Петербург, остатак земље је у врло тешком

стању, нема развоја и то је било још пре економских санкција, нема развоја, Влада само пљачка, пљачка сопствено становништво, продаје нафту, гас и оружје

и извози новац на запад. То је суштина економије и руске привреде.

Ако изађете 50 километара ван Москве и Петербурга, то је нешто ужасно. Ја сам једном пробао да на гугл мапу ставим малог човека негде у Архангелску, у

Нижњем Тагиру, у Јакутску у Новосибирску. Страшно је како ти градови изгледају, да не причамо о селима. Људи су веома сиромашни.

По први пут ове године, просечна зарада и пензија у Украјини су постали већи од руских. На почетку овог рата, као стимуланс, Руси су људима на Криму рекли,

хајде уђите у Русију и добићете више зараде и више пензије, јер Украјина има дугове. Да не помињем алкохолизам и наркоманију и врло лоше здравље код

Руса.

Ова вакцина коју су направили Спутњик, њу су украли од Астразенеке. Постоји и  друга вакцина за коју су сами званично признали да има негативан ефекат,

тј кад добијте ту вакцину обавезно добијате и корону после тога. „Но цомент“, да тако кажем.

Дакле, зато што је овако врло лоше стање у Русији, за владу у Кремљу много је лакше уместо да решава те проблеме, да направи неку спољнополитичку авантуру

и агресију, да скрене пажњу свог сопственог становништва са сиромаштва и да користи совјетску пропаганду. Као „сви нама прете, ми смо окружени само непријатељима

и не питајте нас да ли имате добру храну, јер није време сад зато што се боримо против НАТО, Америке и Уније“. То је други узрок.

 

Трећи узрок, тиче се европских вредности, онога сто се десило у Украјини 2004 године и у време наранџасте револуције 2014. године, како је ми називамо

„Револуција достојанства“. Само у руским медијима ишла је пропаганда да то што се десило у Украјини је долазак на власт нациста, фашиста.

Али то што се десило код нас много личи на 5. Октобар овде у Србији. То значи да је народ једноставно устао против председника Јануковича који је био под

пуном контролом Руса. Он је био јако корумпиран, имали смо економски раст од 6,7,8 посто, али људи нису имали плате, нису имали пензије и на крају кад

је он побегао у Русију, узео је неколико камиона готовине долара, евра, неколико милијарди.

Наш трезор је остао празан, све је било покрадено. Златне резерве Националне банке је украо, једноставно све. И кад је био „мајдан“, наредио је полицији

да пуца у демонстранте и преко 100 људи је погинуло тамо. Сада се открива да је претходна влада, како би савладали протесте, добијала је средства из Руске

Федерације, шок бомбе, гранате и сузавце које је полиција користила на народ.

Јануковича је логистички помагала читава групација из ФСБ, која је директно радила са њим и још не знамо ко је заправо издавао наредбе да се људи убијају.

Осим председника и министар одбране имао је руски пасош, као и шеф обавештајне службе.

А Путин је план за окупацију Крима и других делова Украјине припремио пре победе револуције. Ту ништа није било спонтано и урађено је док је био хаос у

земљи и док су људи су били дезорјентисани. Украјински председник је побегао на Крим, а затим руским војним бродом у Русију. Дакле он (Путин) искористио

је тај тренутак кад су полиција и војска били веома слаби, да заузме Крим а после и да крене са ратом на Украјину.

Дакле, тај трећи узрок су европске вредности које Украјинци желе да поштују, да би ушли у Европску Унију, па и после у НАТО, али то су вредности које се

уопште не поштују у Русији, јер би за Путина била огромна претња постојање европске словенске православне земље која има владавину права, слободне медије,

заштиту мањина итд., пошто и Руси на то слично гледају па би рекли и ми хоћемо ово исто.

 

И најзад четврти узрок јесте историјски.

И сад ћу нешто рећи о „јединственом источном словенском народу“ који није никад постојао. Чињеница је да је Руска Империја и руска држава настала тек

на почетку 18. века, јер она се до тада у свим мапама звала или Московско Царство или Московија, Московска Кнежевина или Московија Татарија. Само одлуком

Петра Првог 1721. године, кад је Украјина била окупирана од стране Москве, он је променио назив своје државе у Русија или Руска Империја. Дакле, он је

„позајмио“, заправо украо нашу историју и наш идентитет.

Зашто тако? Зато што је главни и једини аргумент Руске Федерације, да је средином 13. века кад су Монголо татари стигли у Кијевску Рус, наводно читаво

становништво, кренуло је на североисток тако да су тамо уместо Угрофина сви постали Словени. Али то је апсурдно зато што су две године пре пада Кијевске

Рус 1240, Татари заузели источну земљу.

То је као да су у Другом светском рату сви Срби побегли у правцу Берлина или у Првом светском, да су Срби побегли у правцу Беча, а не Солуна како је и

било. Наравно да су и Украјинци и Русини побегли на запад, тако да теорија да је читаво словенско становништво побегло на североисток нема никакво утемељење.

Ја нисам расиста да кажем да је неки народ добар а неки лош, ја само кажем да смо ми потпуно другачији. На територији централне Русије, око данашње Москве

некад су живели и још увек живе Угрофинци а источно од Москве, тамо су Татари и тек у средини 18. века, савремени литературни руски језик је створен на

основу украјинске граматике и црквенословенског тј. старобугарског језика, а 60-70% свих речи биле су угрофинског или татарског порекла.

Москва је угрофинска реч и значи „трула вода“ јер је град изграђен на блатном месту. Волга, Урал, Кострома, Перм, Тула, Рјазањ, Суздаљ …све су то  угрофинске

речи.

На територији Украјине је живело једно племе које се звало Рослан на реци Рос, али у сваком случају немају било какве везе са Москвом. Руски историчари

и археолози  Куваров и Богданов, средином 19. века истражили су око 8000 гробова у Москви и околини, и сви људски остаци су били угрофинског порекла,

што антрополошки и антропоморфно може да се докаже. Не кажем да је то нешто лоше, али кажем да су нам другачији корени.

Кад је Петар Први дошао на власт у Москви и Украјини која је била окупирана, он је послао своје екипе у Украјину у сваки манастир, у сваку цркву, у све

библиотеке, академије, школе, универзитете и они су покупили су све ствари, књиге, летописе, рукописе и документе. И после је царица Катарина друга је

оформила комисију, која је током десет година написала историју Руске империје и све оригиналне летописе су „изгубили“ и сад кажу да смо један народ и

да смо истог порекла.

Зашто о овоме причам? Кад би Руска Федерација признала „јавну тајну“ да су они потпуно другачијег порекла то би уништило данашњу руску државу, јер то

је темељ на ком уопште стоји руска историја. Они су хтели да имају неко племенито порекло, које иде од Рима, преко Констатинопоља, преко Кијева, до Москве.

А заправо, они су били под окупацијом „Златне хорде“ а после „Кримског канханата“ све до почетка 18. века плаћали су данак Кримском Кану.

Дакле, њихова историја је потпуно другачија. Русија није самодовољна земља, занимљиво је да они уопште не могу живети без Украјине. Украјинци могу

да преживе без Руса, нас уопште није брига, ми ценимо своју кућу, радимо свој посао, идемо у Европу, имамо добре односе са другим суседима, нас Русија

уопште не занима. Русија не може због својих „фантомских болова“ без нас. Уместо да решавају сопствене проблеме они морају да заузму Украјину, јер без

Украјине Русија нема континуитет и то је главни узрок овог рата.

 

Хајде сад, вратимо се мало на данашњи дан, врло важно је да посматрамо шта Москва ради, а не слушамо шта Москва говори. И треба да добро погледамо редослед

догађаја. Тренутно у овим предлозима, Русија у склопу гаранција безбедности од НАТО захтева да Украјина никад не постане чланица НАТО.

До почетка овог рата 2014. године, Украјина је била потпуно војно неутрална земља. Ми смо хтели да будемо чланица ЕУ и Русија никад није рекла да има

нешто против тога. До тада се само 18 посто грађана су се изјашњавали за улазак у НАТО, а преко 60 до70 посто су били против.

Украјина је имала одличне односе са Русијом, имали смо зону слободне трговине, дозволили смо руској флоти да и у следећих 25 година има своје место на

Криму. Све то нас није спасило. Нисмо хтели у НАТО али нас је Русија ипак напала. Сво нуклеарно оружје на жалост је било делимично уништено, делимично

повучено у Русију.

Русија је нас довела до тога што сад тражимо заштиту и хоћемо да будемо чланица НАТО-а. Данас 70 посто Украјинаца подржава чланство у ЕУ и око 60 посто

чланство у НАТО. И на југу и истоку земље где су већина Руси, подршка чланству у НАТО је иста, изузев наравно окупираних делова.

Дакле, ми се шалимо по неки пут, да је Путин тај човек, који је урадио највише поводом уједињења свих Украјинаца и у корист нашег кретања према НАТО.

и вероватно да није било заузимања Крима и истока Украјине пре 8 година, ми ни данас не би знали где хоћемо. Он је заправо убрзао тај процес.

Дакле, редослед догађаја је важан, јер сада кад имамо гомилу руске војске на границама Украјине, око 150.000, а истовремено нас запад наоружава, јер нећемо

да изгубимо, Русија лако манипулише. Они кажу, ви наоружавате Украјину, а ми смо на својој територији и зато можемо да радимо шта хоћемо.

Зато је врло важна ова хронологија, шта је десило пре тога, после тога, због тога итд. И није важно ко је председник Руске Федерације, данас је то Путин,

па у неком тренутку неће бити, али систем који се заснива на споју обавештајних служби, криминалаца и тајкуна постоји у различитим облицима још из доба

Царске Русије.

Тактика Русије за експанзију и окупацију других земаља је оваква: Они иду малим корацима. Заузели су једну територију 1990 и стали су чекају реакцију.

Ако нема реакције, они крећу даље. Заузели су Абхазију, затим су руски тенкови били у Карабаху у Азерјбејџану, па Јужну Осетију, Крим и тд.

Западни политичари који покушавају да разумеју Русију и воде дијалог тзв „Путин ферштен“ кажу: „Немојмо да провоцирамо Русе, јер ако ништа не радимо, можда

ће се Русија смирити“. Међутим, Кремљ и Путин раде потпуно обрнуто. Ако сте слаби и не штитите се, они ће вас сигурно напасти и обрнуто, ако имате јаку

војску која значи велике жртве са обе стране, он ће се зауставити. Он није храбар, он делује грубо и подло.

 

Сетимо се кад је руски авион био оборен на небу у Турској, и шта, ништа, прогутао је. Кад је ова војска Вагнер, били су убијени око 300 људи негде у Сирији

од стране америчких хеликоптера и опет ништа, нема рата између Русије и Турске или Русије и Америке. Дакле, само јачи отпор, јака одбрана, то је једино

што може да их заустави тренутно.

Много времена сам потрошио, само још да вам кажем, да ли ће бити рат сада, велики рат, нико то не зна, не можемо да улазимо у главу Путина, али украјинска

војска и украјинско становништво је потпуно спремно. Ми не желимо рат, али ако он нападне, ми ћемо се бранити. Ми имамо изреку: „ако Русија престане да

пуца, неће бити рата, ако Украјина престане да пуца, неће бити Украјине“.

Дакле, ми смо на својој земљи, бранимо своју земљу, није Украјинска војска под зидовима Москве. Ако Русија мисли да нешто није у реду на територији Украјине,

наводно да је руски језик угрожен или православље, па уобичајена ствар је да се иде на Савет Европе, УН, да се покрене амбасадорска мисија. Сада је мисија

ОЕБСА у Украјини и није забележила никакво гоњење ни Руске православне цркве ни било кога.

Половина Украјинаца има руски језик за матерњи, на жалост, и причају тим језиком. Велики скандал је избио кад је руска телевизија чула одговор једног

старијег човека у Харкову који је руско језични град. Човек је рекао, да, ја причам руским језиком, мени је руски језик матерњи и ја ћу се борити против

Русије. То је створило неку когнитивну дисонанцу у главама у  Русији, јер како он може да прича руским језиком а хоће да се брани од Москве.

И најзад, нико не зна да ли ће бити тог рата или неће, моје лично мњење је да неће, јер Путин и његови тајкуни држе око један трилион долара или евра

у западним банкама. Они тамо држе своје породице, своје огромне куће,на пример у Лондон ситију, острву…., у Америци. Да не помињем конкретне персоне али

обе Путинове ћерке живе на западу. Ћерка Лаврова живи у Америци и заборавила је руски језик. И ови људи кажу да мрзе Америку и да њима Америка прети,

па то је смешно.

И по мом личном мњењу, главна идеологија у данашњој Русији је идеологија новца и то нама даје наду јер ако покрене рат, зна да ће изгубити тај новац.

 

Што се тиче Србије и српског парламента, ја сам то рекао и председнику Вучићу и другим званичницима, ја сам врло захвалан на изјави државног секретара

спољних послова Немање Старовића, пре недељу дана, да се Србија као релативно мала земља неће се мешати у тај сукоб и ја то потпуно разумем. Имам само

две молбе: да Србија ипак промени свој став током гласања у међународним организацијама, јер овде на жалост, нисте неутрални, јел гласате увек против

Украјине. На дневном реду Генералне скупштине ОУН, 23. Фебруара биће опет украјинска резолуција о Криму и истоку Украјине, и око тога треба да се договорим

са господином Селаковићем, да замолим да се Србија барем уздржи од гласања.

А друга молба је да ако, не дај Боже, дође до великог рата, да Србија и ваша скупштина ипак да неку изјаву, јер је толико јасно шта се дешава.

На ово излагање одговор је дао посланик Милош Банђур без длаке на језику. Било је ово сурово суочавање са истином украјинског амбасадора.

 

 

Милош Банђур:

 

Јел можемо да коментаришемо?

Свако од нас има своје виђење ситуације.

Ја бих на почетку питао председавајућег, без обзира што је ово разговор, трибина са његовом екселенцијом или како се већ зове овај разговор, мислим да

је овај састанак требао да буде службено снимљен јер се одвија у просторијама Скупштине Србије. У Скупштини Србије нема приватних састанака. Записник

је једно, ту свашта може бити написано или испуштено, а службени снимак је нешто сасвим друго. Уосталом овде је инсталирана опрема за снимање.

Оно што имам као утисак после Вашег излагања, је да је мени јако жао што један дипломата говори на такав начин! Уместо да говорите о начину како да се

криза превазиђе, ви сте сат времена потрошили говорећи ружно о Русији, о руском народу, о руском председнику.

Готово сам сигуран, да никада ни један руски амбасадор не би на такав начин говорио о Украјини, о украјинском народу, о украјинском председнику. Ја сам

ко заменик градоначелника Ниша примио већи број амбасадора, разговарао са њима и све су то су били разговори какви и треба да буду.

Ово мени личи, немојте да се увредите, као кад једна комшиница оде на кафу код друге комшинице да оговара трећу комшиницу која није присутна. Дакле, прилично

неозбиљно за ниво састанка у Дому Народне Скупштине Републике Србије.

 

Ми смо у школи учили историју и ми одлично знамо и ко су Руси и ко су Украјинци и ко су Белоруси и ко је све живео на простору Совјетског Савеза и каква

је историја тог региона тамо, знамо све. Ја сам у средњој школи на часовима Руског језика, из уџбеника чији су аутори Срби а не Руси, учио лекције са

обиљем историјских чињеница са насловима „Кијевска Рус“, или „Кијев мат руских гарадов“- „Кијев мајка руских градова“, чији наслови говоре сами за себе,.

Слободно могу да вам кажем да већина Срба размишља на овај начин: Ми са веће дистанце видимо и Русију и Украјину и Белорусију, и цео тај словенски православни

свет много ближе једне другима, него што ви себе видите и ви сте за нас увек били једна целина, са одређеним разликама. Знамо да постоје разлике, али оне

су мале и ми смо желели и надали се да ћете ви увек бити једно тело, да ћете имати исте интересе, исте путеве, исте циљеве и да ће се те разлике које

су мале између Руса, Украјинаца, Белоруса, да ће некако да се превазиђу.

Говорите како је Путин отео неку територију неком???

Ја то не знам, ал знам да је Украјина проширила своје границе на западу на самом почетку Другог светског рата, захваљујући Стаљину. Од Пољске је издвојена

Галиција. Чехословачка, Румунија и Молдавија саме су уступили територију која им не припада, те је велики део западне Украјине ушао у састав Совјетске

Украјинске републике, само зато што је Совјетски Савез који је био моћан стајао иза тадашње Украјине. Никакво припајање територија не би било могуће,

да није било те силе. Ни Крим и југ не би био Украјина да Царска Русија није ратовала са Турском и ослободила своје јужне територије.

 

Можда ће слично Вама говорити неки црногорски амбасадор у Београду, јер од прилике, то је та реторика, то је та логика, слична паралела…

Нису Руси Вама украли део историје јер је то заједничка историја у највећем делу. Касније се путеви мало разилазе, али то што је заједничко треба да вас спаја. Разлика

није тако велика и није тако моћна.

 

А што се тиче кризе, сетите се да сте 2014. противно Уставу свргнули легитимно изабраног председника Украјине. Кажете: „ми смо имали добре односе са Русијом

до тада, до 2014.“. Па наравно, управо су их градили председници који су били, како ви кажете, проруски. Шта сте урадили 2014. године на Евромајдану, који

су организовале западне обавештајне службе?

Свргли сте легитимно изабраног председника Украјине, руски језик избацили као званични и кренули сте на руску, ајде да кажем, националну мањину, тако

да су они морали да устану да се бране. То је иста ситуација као када су у Хрватској кренули на Српску Крајину и на Србе.

Срби су морали да се организују и да се бране. Крим, када је Крим прогласио одвајање? Па после Евромајдана. Када је Донбас устао? После Евромајдана. Све

се десило после Евромајдана, када су на власт дошли они који су Русију видели за главног непријатеља!

Ви имате велики проблем зато што мислите да Украјина може да се врати на Степана Бандеру и његову фашистичку идеологију и да постане етнички чиста земља

Украјинаца у којој неће живети ни Пољаци, ни Руси, ни било ко други. Сви знамо колико је он злочина починио на западу Украјине у току Другог светског

рата, против Јевреја, Пољака, Руса. Једноставно убијао је све који по његовом мишљењу нису били етнички Украјинци и сада се та иконографија Степана

Бандере вратила, исто као иконографија усташтва у Хрватској.

И шта ви очекујете? Јел сте ли погледали мапу како гласа Украјина? Украјина је по једној, не хоризонталној, већ по косој линији подељена земља. Доњи

тј јужни и  источни део земље гласају проруски, а горњи и западни део, гласају прозападно. Тако гласају, тако говоре, тако се осећају.

 

Ви кажете за своје сународнике да „на жалост, половина Украјинаца има за матерњи језик руски и да говоре руски“! А којим језиком треба да говоре? Па свако

говори језиком који му је матерњи, језиком којим ваљда осећа да треба да говори. Па то су најелементарнија људска права, која гарантује повеља УН.

Уместо да говорите о Украјини и односима Србије и Украјине, Ви нама овде сат времена оговарате Русију, председника Русије и подучавате нас историју какву

овде нико од нас не зна. Ми смо учили једну другу историју, ја сам дубоко убеђен да смо учили ону праву.

Совјетским Савезом су владали украјински лидери. Никита Хрушчов, Украјинац, 1954, само годину дана после Стаљинове смрти је Крим издвојио из Русије и

припојио Украјини. А знате зашто? Зато што тада унутрашње границе нису биле битне у СССР, као ни у СФРЈ, кад је Тито делове српских крајева припајао другим

републикама.

Тада, унутрашње границе између република, наводно нису биле важне, јер су биле само административне линије и никада међународне границе. Е, тако је Крим

припао Украјини, по први пут у историји. Једном одлуком, један Украјинац Никита Хрушчов својој матичној републици доделио је Крим! И био је Крим украјински,

све док ви нисте Еуромајданом започели антируску хистерију, која је имала за циљ, да омаловажи Русе, да протера Русе, да протера руски језик.

Уосталом, Русија је сложена држава, Русија је федерација. Што Украјина не би била федерација, што Украјина не би имала аутономне јединице? Што Украјина

не спроведе Минске споразуме? Имате два Минска споразума од 5. Септембра 2014. и од 12. Фебруара 2015. На те споразуме, потпис је ставио и ваш председник.

Обавезали сте се да оснујете аутономије, а нисте их основали. То је исто као што су се косовски Албанци обавезали Бриселским споразумом да формирају Заједницу

српских општина па је нису реализовали до данас.

 

Жао ми је што се Украјина, као једна велика словенска земља коју ја волим и где сам боравио два пута као студент, понаша на овај начин. Волим људе који

живе тамо и сматрам да ми Срби немамо генетски ближе сроднике од људи који живе на територији Украјине , што се то види и по физиономији и по свему осталом.

Уосталом, један део нашег народа је не желећи да живи под Турцима отишао и населио Новорусију, односно, населио баш крајеве у којима су сада сукоби. Били

су то војници Крајишници који су чували границе Руског царства.

Жао ми је што једна тако велика словенска земља, православна, мада не у потпуности, да та земља свесно пристане да буде инструмент НАТО-а у играма против

братске Русије и да мисли да јој се то исплати.

Ја искрено мислим да се Украјини не исплати да буде инструмент НАТО-а у кидању Русије, у слабљењу Русије кроз међусобно сукобљавање, јер ћете у том

сукобу ви и Русија да се исцрпљујете, а неко трећи ће са стране да задовољно „трља руке“. А ја желим да и Украјина буде јака, да Русија буде јака, и

да се проблеми реше уз међусобно поштовање.

Па не може да се занемари чињеница да, како ви сами кажете, пола Украјине говори руски, па вероватно се тако и осећа, а видели смо да тако и гласа. Тако

да, мени је заиста жао због свега што сам од вас чуо, и ја нећу вама да реплицирам на све оно ружно што сте рекли о Русији и о председнику Путину, јер

ви сте у ствари промашили излагање тј тему, мислећи да овде седе људи који не знају ништа о Русији…

 

Ви нама кажете да су Руси украли вакцину Спутњик од Астразенеке. Па то је потпуно неозбиљно! Па вакцина Спутњик је за две генерације квалитетнија од

Астразенеке, што су доказала клиничка испитивања. Астразенека је користила исти вектор носилац за обе дозе вакцине што се показало као проблем, а Спутњик

два различита вектора носиоца у старту, али нећемо сад о томе, знамо ми довољно и о вакцинама.

Мислим да, ако ви овако гледате на ствари, онда сам заиста забринут за судбину и Украјине и Русије и читавог региона, читавог света и да ће ако дође до

неког великог сукоба, оружаног конфликта, који може да буде регионалних и светских размера, онај ко води Украјину бити најодговорнији за светски сукоб!

Знате, живот није комедија где кадар може да се врати, где крв може да се обрише и да се каже, хајде опет ћемо да снимамо сцену. То може само на филму,

али у животу то не може. Јер, кад се притисне црвено дугме за нуклеарну бомбу, онда је све решено и све готово. Хвала!

 

 

Амбасадор: ја могу да одговорим…

 

Банђур: па немате на шта да одговорите, јер ни једно питање Вам нисам поставио.

Банђур: Јел би Ви Амбасадоре да избришете Русе са мапе Украјине? Јел признајете да Руси постоје тамо, да тамо живе или хоћете једнонационалну Бандерину

државу у којој ће живети само Украјинци? У томе је ваш проблем!

Могу овако да разговарам, зато што је ово дебата, трибина, није ово опроштајна посета, у опроштајну посету се иде код председника парламента, иде се у

спољнополитички одбор. (ово је упућено Шормазу)

 

Амбасадор: Ја сам поменуо историју, зато што Путин користи историју, у руским новинама је изјавио да су Украјинци и Руси исти народ и зато треба да осваја

Украјину. То је његов аргумент. И као што сам рекао, Украјина може да живи самодовољно, без Русије.

Што се тиче тога да сам причао ружно, како би сте ви причали о суседној земљи која је убила 15000 Украјинаца?

 

Банђур: Па немојте, немојте то молим Вас, …а шта су радили ваши фашисти са запада Украјине, убијали су припаднике Црвене армије, 1.500.000 Јевреја сте

убили за време Другог светског рата, убили сте неколико стотина хиљада Пољака. То су урадили Бандера и они које сада славите, славите нацисте и подижете

им споменике. Уместо да се поносите и да славите Црвену армију у којој су били милиони Украјинаца ви славите сто хиљада нациста.

 

Амбасадор: Бандера је страдао у нацистичком логору…

 

Банђур: Није тачно, него је живео тамо у стану у Минхену. Немојте против Црвене армије, њена улога је позитивна.

 

Амбасадор: Што се тиче Косова и НАТО Бомбардовања, желео бих да истакнем, Украјина је била против НАТО бомбардовања 1999. Ја сам био у Србији, у Београду,

два сата пре почетка бомбардовања, са мојим министром спољних послова, дошли смо, тада је Украјина била нестална чланица СБУН и дошао сам као млади дипломата

са својим министром спољних послова, после Черномирдина, причали смо са Милошевићем и покушавали смо да нађемо неки компромис да не почне бомбардовање.

Али, директно кад смо причали са НАТО, у Америци у Европи, Украјина је била стално против тога. Знате, ми смо рекли то, да без обзира ко је крив на Косову,

немојте да бомбардујете…

 

Банђур: А шта мислите, ко је био крив на Косову?

 

Амбасадор: Не знам…

 

Банђур: А не знате ко је био крив на Косову?!

 

Амбасадор: Наша дужност је била да направимо мир, да спречимо бомбардовање, на жалост нисмо успели. И због тога ми верујемо да је међународно право било

прекршено и да је неправедно Србија била бомбардована и само због тога Украјина није признала независност Косова, не због Крима сад.

И били смо тамо 1999. у КФОР-у и изгубили смо тамо 5 војника кад смо штитили српска села. Зато Украјина поштује интегритет и суверенитет Србије на Косову

и ја мислим да је то темељ наше сарадње, осим става који се верујем неће променити ни у Украјини ни у Србији.

Што се тиче мог боравка у Србији, ја сам већ говорио, ова кућа у Београду где живим, то је кућа у којој живим најдуже у свом животу, ако не рачунам кућу

својих родитеља и од своје седамнаесте године, најдуже сам био у Србији, овде у Београду и не само у Београду, обилазио сам скоро све општине, био сам на Косову у српским манастирима заједно са својом супругом и да вам кажем, срећан сам да сам упознао доле српски народ и ви сте најбољи пријатељи Украјине и верујем да ће тако бити и убудуће. И пренећу вашу поруку да има много Срба који су уз Украјину, то је за мене најбоље искуство које сам имао. (Ово последње

се односи на Шормаза и проф Драгишића који су кроз формулације званичне политике јасно провукли личну подршку Украјини за НАТО интеграцију и у сукобу са

Русијом)

 

Банђур: Знам да Срби обожавају народ у Украјини, баш зато што осећају ту блискост, али знам да већина Срба не подржава политику украјинског режима. То

је то.

 

Запажање:

Шормаз и Драгишић су подржали захтев Украјине да уђе у НАТО и право да војском освоји територију коју су запосели „сепаратисти“.

Подржали су и наоружавање Украјине и савез са Великом Британијом и Пољском. Ту је

Банђур ушао у полемику са колегама посланицима захтевајући да Украјина уместо војног решења примени Минске споразуме и да нико нема право да гранатира Донбас и убија руску децу и руске цивиле само зато што су Руси.

 

НАПОМЕНА: Ово је изворни текст који је Wебтрибуне.рс добио љубазношћу Милоша Банђура.

 

Милош Банђур је др техничких наука из области електротехнике, посланик у Скупштини Србије, члан СНС.