Подгорица 2022.

Владимир Караџић

 

Садржај

 

  • Уводна ријеч………………………………………………………………………………………………………..3

 

  • Теслина борба за остварење свог највећег дјела – Варденклиф лабораторија на Лонг Ајленду………………………………………………………………………………………………………………..4

 

  • Контраверзе око Џ. П. Моргана и неостварено велико дјело – Теслина употреба алхемијске терминологије…………………………………………………………………………………..15

 

  • Завршна ријеч…………………………………………………………………………………………………….24

 

  • Напомене…………………………………………………………………………………………………………..25

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Уводна ријеч

 

Уколико истражимо Теслина писма упућена Џ. П. Моргану и његове чланке, уочићемо не само његову широку образованост него и његово познавање алхемијске терминологије, инспирацију Ведама, затим библијским мистеријама и хришћанством. У овом тексту бавићу се само једном страном онога што до сада није било запажено. Ријеч је о његовој употреби алхемијских симболизама у ријечима. Камен мудрости, утроба земље и велико дјело (Веледјело), Никола Тесла ставља у историјски контекст времена у којем је стварао, а то је почетак 20 вијека. На крају, показаће се да се и његов помен круне бесмртности може довести у везу са великим дјелом као крунским достигнућем човјековог разума.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Теслина борба за остварење свог највећег дјела – Варденклиф лабораторија на Лонг Ајленду

  

Након свог врло успјешног рада у Колорадо Спрингсу1 гдје је доказао да је планета2 пуна електрицитета, Никола Тесла сe враће у Њујорк за православни Божић 1900. године. Те године он предлаже један од првих облика радио навигације3. Исте године Тесла је са собом донио свој радни Дневник истраживања Колорадо Спрингс 1899/1900.

Јуна мјесеца 1900. године Тесла је објавио ванвременски чланак Проблем повећања људске енергије, који је настао као посљедица рада у Колорадо Спрингсу. Његова алхемичарска и херметичарска природа видљива је већ у том чланку. Пошто су азот и кисеоник два најзаступљенија елемента у ваздуху, Тесла је пронашао рјешење за добијање вјештачког ђубрива из атмосфере. Имао је и за изазивање кише, чишћење озонског омотача, стварање озона итд. Рјешење за добијање вјештачког ђубрива из атмосфере нашао је помоћу електричне струје високе фреквенције (елемент ватра) која појачава хемијску активност пражњења, након чега пара доноси трајно фиксирање спојева два елемента у ваздуху и оксидирање азота у неограниченим количинама. У поменутом чланку он каже сљедеће:

„Земљу треба ефикасније ђубрити вештачким ђубривом како би се материјално повећала плодност…земља не може бескрајно да даје живот и мора се наћи неки начин да јој се додају супстанце које од ње узимају биљке. Јефтине а најдрагоценије од тих супстанци су једињења азотаНаша атмосфера садржи неисцрпну количину азота и ако бисмо могли да га оксидишемо и произведемо ова једињења, уследила би огромна, несагледива корист за човечанство… Проблем је постао веома тежак због изузетне инертности азота који неће да се једини чак ни са кисеоником. Али, ту се јавља електрична струја као помоћ…једини се с њим кад се једном потпали, тако и азот, покренут електрицитетом, гори…у мају 1891. приказао сам, у једном научном предавању, нови облик пражњења или електричног пламена који се зове ‘св Елмоова врела ватра’, који не само што може да ствари обиље азота већ јасно поседује, као што сам истакао том приликом, својство покретања хемијских афинитета…ово пражњење или пламен, тада је било дуго само три или четири инча, његова хемијска акција је исто тако била врло слаба, и према томе процес оксидације азота био је узалудан. Питање је било како ојачати ову акцију… Прави напредак је учињен када је утврђено да је хемијска активност пражњења знатно повећања коришћењем струје веома високе фреквенције или брзине вибрирања… Природно, до побољшања није дошло брзо; ипак мало-помало напредовао сам. Пламен је био све већи и већи, а његова акција оксидирања интензивнија…дивљи разјарени блесак који прождире азот из атмосфере и има шездесет или седамдесет стопа у пречнику…могућност је постала достигнуће…азот поново постаје инертан после кратког времена. Пара је једноставно и ефикасно средство за трајно фиксирање спојева…омогућује оксидирање атмосферског азота у неограниченим количинама, само употребом механичке силе и једноставног електричног апарата…помоћу тих компонената земљиште се може нађубрити, а његова плодност бескрајно повећати. Тако може да се добије обиље јефтине и здраве хране, и то оне, на коју смо навикли4.“

  1. године Тесла је објавио и Проглас свјетског система за бежични пренос енергије. Јавности је открио пројекат и три елемента који су га чинили: његов осцилаторни трансформатор5, увеличавајући предајник6 и вјештина индивидуализације7. Цијели рад система у Прогласу најавио је кроз сљедеће тачке, које данас одговарају Интернету, а то су:
  • Међусобно повезивање постојећих телеграфских централа или установа широм свијета,
  • Успостављање државних телеграфских служби чији се рад не може ометати,
  • Међусобно повезивање свих таквих система који би били изграђени у свијету,
  • Узајамно размјењивање општих вијести, телеграфом или телефоном а у служби штампе,
  • Могућност успостављања таквих система и у приватне сврхе,
  • Систем музичке дистрибуције у свијету,
  • Опште мјерење времена јефтиним сатовима, астрономске прецизности и без потребе надзора,
  • Размјена у свијету писаних и откуцаних знакова, бројева, слика и сл,
  • Пренос података трговачке поморске службе за навигатор,
  • Могућност општег штампања на копну и мору свугдје по свијету,
  • Репродукција свих слика, записа, цртежа по свијету, итд.8

 

Новембра 1900. године Никола Тесла се састаје са Џоном Пирпонт Морганом9, тада најмоћнијим човјеком Вол Стрита. Желећи да на основу резултата из Колорадо Спрингса изгради већу и другачију лабораторију, Тесли су били потребни финансијери. Са Морганом је склопио договор, а пар мјесеци касније и уговор за “филантропску“ исплату од 150 000 $ за рад на бежичној технологији. Теслине процјене биле су да би изградња двије привремене10 станице за бежични пренос енергије преко Атлантика коштале 100 000 $. Међутим, испоставило се касније да му је за пројекат требало ипак 250 000 $.

Морган није био љубитељ њујоршких таблоида у то вријеме. Ни медијска слава Тесле није га импресионирала. Неки сматрају да га је можда то одбило за даље улагање у Теслину бежичну технологију. Можда није желио или није смио да ризикује дајући превелики новац за нешто што није звучало сигурно11. Моје мишљење је да Морган вјероватно није смио бити власник примјењене бежичне технологије. Образложићу то у наставку, а шире у другом дијелу текста.

По договору и Теслином личном инсистирању, Морган је одлучио да откупи од Тесле 51 % патентних права бежичне технологије и на томе стави тачку за даља улагања. Морган је од старта био јасан и отворен према Тесли по питању даљих улагања. Морганов човјек, Чарлс Стили, радио је са Теслом на припреми уговора по којем ће се њему унапријед исплатити 150 000 $ у замјену за 51 %12 патентних права бежичне технологије. Сусрет Моргана и Тесле поводом уноса и бежичне расвјете у уговору био је 26. фебруара 1901. Уговор је потписан 1. марта.13  На овај начин Морган је лукаво од наивног Тесле који је вјеровао у “филантропију“ једног милијардера, откупио патентна права бежичне технологије сакривши их заувијек од употребе. То је иначе било у складу са интересима будуће “крваве нафте“14 која је слиједила, а не само у интересу штампаних медија и свих осталих интереса разних профитера. Треба имати у виду да је Тесла у прилог свог патента бежичне расвјете 22. јануара 1901. године за New York Sun објавио чланак Tesla’s Wireless Light, у којем је тврдио да може стварати вјештачку Сунчеву свјетлост која прочишћава атмосферу, убија бациле и има благотворно дејство на нерве. У прилог тези да се напредна знања откупљују и ради сакривања, говоре нам сајмови технике 1970-их година у Јапану гдје се једном још тада појавила микроталасна машина за веш намијењена посебним купцима.

Да потврди пријем писма око преноса власништва над различитим патентима у складу са уговором Морган је Тесли упутио писмо15 5. марта 1901. Њих двојица разговарали су поново јула 1901. године16 у Вол Стриту бр. 23. Ту се јасно види довољно разумијевање тематике од стране Моргана и његово занимљиво “повлачење“, а изгледа да од старта није имао намјеру уложити скроз у бежичну технологију. Крај тога разговора био је непријатан, и Тесла ће у једном писму индиректно подсјетити17 Моргана на ту непријатност:

„Ако удвостручимо величину торња, зарадићу дванаест пута више. Је ли тако?“,

питао је Морган.

„Управо тако“, одговорио је Тесла.

„Губите се напоље, господине Тесла“, био је Морганов одговор.18

„Практична вредност мог система лежи у чињеници да се снага пренетих сигнала смањује у малој мери у зависности од удаљености, док се код свих других система смањује по квадратној функцији. Ради илустрације, ако се удаљеност повећа 100 пута, ја добијам 1/100 снаге, док други под истим условима могу у најбољем случају да постигну 1/10 000 снаге. Само ова карактеристика је довољна да се уништи конкуренција19“, писао је једном Тесла Моргану 1901. године.

Када је адвокат и банкар, Џејмс С. Варден, чуо је за Теслине планове обратио му се са понудом 200 јутара своје земље наспрам жељезничке станице. Налазила се на око 100 km од Њујорка, и Варден ју је назвао Варденклиф. Прије тога, Варден је откупио 1600 јутара обрадиве земље близу села Вудвил Лендинг у области Сафолк на сјеверној обали Лонг Ајленда гдје се и преселио. Тесла је августа 1901. прихватио понуду Вардена и купио имање. Градња лабораторије20 почела је у новембру 1901, и трајала је све до септембра 1902. године.

Теслин систем захтјевао је велику генераторску опрему за производњу наизмјеничне струје. Такву опрему производила је Вестингхаусова компанија, па се Тесла свом старом партнеру обратио за помоћ. Требали су му Вестингхаусова парна и динамо машина. Опрема је била скупа. Џорџ Вестингхаус је одбио да учествује у новом Теслином пројекту. Међутим, позајмио је дио новца, што је имало смисла јер је зајам био повезан са обавезом куповине Вестингхаусове опреме. Такође, компанија је била у низ парница повезана с валидношћу Теслиних патената. Тако је Џорџ Вестингхаус могао бити стручни свједок  уколико би то било потребно. С друге стране, Џон Џејкоб Астор дао је Тесли 30 000 $21.

Никола Тесла 9. јануара 1902. године пише Џону П. Моргану:

„Цела земља је попут мозга, а капацитет система бесконачан… Сад, господине Морган, схватате револуционарност ове идеје, њен цивилизацијски потенцијал, фантастичну могућност зараде22“.

Поређење планете Земље са мозгом, Тесли је потекла од идеје коју је добио када је за вријеме рада у Колорадо Спрингсу 1899. читао Принципе психологије од Херберта Спенсера. Био је одушевљен тиме што мозак са ограниченим бројем влакана и ћелија може постати сједиште релативно неограниченог броја перцепција. Тада је извео аналогију размишљајући о подесним колима као о нервима. Пошао је од тога да ако нервна влакна реагују на вишеструке комбинације надражаја, онда би се исто могло учинити и са одашиљачем и са пријемником. Отуда претходно писмо упућено Моргану бива јасније као нешто што није у тренутку дошло на памет Тесли, већ као још један продукт претходног рада.

Развио је и пријемник са звучником како би могло да се Морганово име изговори у телефон, те у истом писму Тесла додаје:

„Оно би се свуда гласно понављало, тоном мога гласа. То сам, сада Вам то могу рећи, још давно замислио као средство да вам се прикладно одужим за оно што Вам дугујем23“.

Тесли је током рада у Колорадо Спрингсу, али и пред почетак рада на Лонг Ајленду, за стопама у бежичном преносу био његов стари свједок рада у лабораторији, Гуљермо Маркони. Он је почетком 1900. могао послати сигнале на раздаљину до 185 миља (патент бр. 7777). На трансатлантском преносу сигнала Маркони је већ радио од јула 1900. Међутим, августа 1901. прије првих тестирања, олујни вјетрови срушили су Марконију и његовом тиму антенску трансатлантску мрежу у Полдјуу, а онда друга олуја и антене на Кејп Коду. Маркони тада врши измјену и крајем новембра 1901. плови до Сент Џонса на Њуфаундленду, јер је Сент Џонс била у Сјеверној Америци најближа тачка Енглеској (3500 km). Његови оператери су из Полдјуа емитовали SSS сигнале Морзеовом азбуком свакодневно између 15 ч и 18 ч по подне од 11. децембра 1901. У Сент Џонсу су Маркони и Кемп 12. и 13. децембра чули сигнале коришћењем осјетљиве телефонске слушалице, да би 14. децембра дао изјаву за штампу. На крају је Маркони имао прославу у хотелу Waldorf Astoria гдје је живио Тесла 13. јануара 1902, а говор Марконију у част држао је Михаило Пупин.24 Слављеници су позвали Теслу да присуствује прослави у хотелу, што је Тесла одбио. А Пупинов говор25 био је са индиректним освртом на Теслу. Пупин је морао знати код кога је Маркони боравио у лабораторији и учио, као и то да је Тесла говорио о бежичном преносу на предавању 1892, али и на предавању 1893. на којем је био присутан и гледао Теслин практичан рад26. С друге стране, Теслин биограф, Бернард Карлсон, примјетио је добро да је Тесла стварао уједно илузију за оне које су подржавали Марконија, јер је становао у најскупљем хотелу и имао за финансијера новог пројекта Џ. П. Моргана.

Нова Теслина лабораторија на Лонг Ајленду била је квадратне основе 30 m, са високим димњаком у средини. Лабораторија је имала десетине експерименталних апаратура. Унутрашњост лабораторије била је подијељена на четири велике просторије: машинску радионицу27, котларницу28, просторију за моторе и динама и електротехничку радионицу29.

„Када бих сваки део свог постројења напрегнуо до максималних граница издржљивости, могао бих да произведем… прилив енергије од 10 милиона коњских снага“, која би била једнака „више него двострукој количини Нијагариних водопада. Због тога, ће таласи које ће производити мој одашиљач представљати највећи спонтани извор енергије на Земљи… чији ће се утицај најјаче осећати на тачки која је дијаметрално супротна одашиљачу, а која се у овом случају налази на удаљености од неколико стотина миља од западне обале Аустралије30“, тврдио је Тесла.

Главно обиљежје и кључ мистерија Варденклиф лабораторије био је њен торањ, смјештен 100 m даље од ње. Тесла је торањ у почетку звао подигнутим терминалом, а касније све до 1916. године када је срушен, антеном. Домет терминала, антене или торња био је
сразмјеран величини. Његова намјена била је за драстично повећање количине енергије у уздигнутом изводу који је био врх од велике полусфере, како би се енергија онда слала широм планете чим би се на њој изградило још четири иста. Врх терминала била је полусфера великог радијуса сачињена од метала, а окружена бројним мањим полу/сферама. Тесла је знао да је у науци било познато већ скоро 200 година да је у сферу могуће складиштити више електричног набоја него у било који други геометријски облик. Осим коначне31 верзије терминала у висини и ширини полусфере, торањ је добио и подземни32 систем.

Ако погледамо дубоко у историју људске цивилизације, на примјер у Египат 21 династије, Новог царства а трећег прелазног периода, видјећемо да је постојала сликовна представа бога земље Геба и богиње неба Нуит у стваралачком полном односу. Та прастара сликовна представа из Египта одговара науци о електрицитету, па самим тим и Теслином Варденклиф торњу. Тешко да је Тесла знао за ту прастару идеју из египатске митологије, и уопште не циљам на то. Мишљења сам да се у њему десио Јунгов архетип из игре сфере свјесног и сфере несвјесног, које су супротне по својим особинама али се допуњују чинећи јединство психе. Да би било јасније потребно је рећи нешто о тој теми као коцкици у овом Теслином мозаику. У науци о електрицитету, електричним пољем назива се простор око једног наелектрисаног тијела у коме се осјећа дејство према другим наелектрисаним тијелима. Уколико се у електрично поље унесе извјестан набој, онда ће на њега дејствовати привлачна или одбојна сила у правцу извора поља, а тај правац којим се позитивни набој креће унесен у електрично поље означава правац поља. Путања кретања тог набоја назива се линија силе електричног поља, а линије сила полазе увијек од позитивних електричних набоја и завршавају се на негативним. Гледано спрам нашег свијета, познато је да Земља чини негативни поларитет а атмосфера позитивни, па тако да би се позитивни набој довео у неку тачку електричног поља треба извршити рад за савлађивање одбојних сила. Извршени рад назива се електрични потенцијал поља у дотичној тачки. Површина на којој леже све тачке истог потенцијала назива се еквипотенцијална површина, и увијек је управна на линије сила којима облик зависи од облика и распореда тих линија сила.33

Торањ је био осмоугаоне форме са сужавањем на врху. Осмоугаона форма давала му је чврстину и стабилност од вјетрова, јер је управо геометрија руже вјетрова осмоугаоне форме. Терминал изолован од тла морао је бити чврст, али не од гвоздених или челичних греда него од необрађених борових дебла. Веза са земљом ишла је уземљењем преко неколико укопаних металних плоча око станице. Вода у бунару, топла а слана, појачавала је везу преко једне шипке пободене у бунар, а преко шеснаест цијеви упумпавао се из
динамичког компресора компримовани ваздух до бунара за покретање хидроуличних пумпи. По биографу Карлсону, потпуна намјена четири тунела до бунара остала је неразјашњена.34 Моје мишљење је да су подземни тунели имали практичну корист вјероватно ради сигурности, јер је увијек боље имати више улаза-излаза него један у случају урушавања. На ово нам указује и једна фотографија настала након рушења торња лабораторије 1917, када се велики дио околног тла срушио у централно окно испод којег је био бунар.

New York Times је о Теслином постројењу извјестио овако:

„Мада је сам торањ веома сликовит, оно што подстиче радозналост малог села јесу чуда скривена испод њега…у потпалубље… Пажљиво је чувана и нико осим Теслиних људи није добио дозволу ни да вирне унутра… Са страхопоштовањем причају како г. Тесла током својих једнонедељних посета…у подземним пролазима проводи подједнако времена колико и у торњу или у прелепој лабораторији где је постављено погонско постројење за светски телеграф35“.

Почетком 1903. Тесла је вршио бројна мјерења отпора тла и отпора изолације торња. Последњи пут је испробао лабораторију са торњем задње недјеље јула 1903, када се из постројења зачула „промукла грмљавина“ при максималној вриједности и потпуном наелектрисању постројења. На сјеверној обали Лонг Ајленда допирала је јарка свјетлост.36 The New York Sun је о томе извјестио овако:

„Прошле ноћи били смо сведоци необичних феномена као што су муње разних боја које је Тесла по вољи пуштао, затим паљења слојева атмосфере на разним висинама и на врло великој површини која је ноћ повремено претварала у дан…дешавало се и да читав ваздух буде и по неколико минута испуњен светлуцавим електрицитетом који се сконцентрисао по ободима људских тела, па су сви присутни светлели светлоплавом сабласном светлошћу…изгледали смо сами себи као духови37“.

За The New York Sun Тесла је дао сљедећу изјаву:

„Да су у другим приликама тамошњи становници били будни уместо што су спавали, видели би још чудније појаве. Једнога дана, али не одмах, објавићу нешто о чему никада нисам ни сањао38“.

Користећи четворофазност, Тесла је у Варденклиф лабораторији регулисао фреквенцију помоћу неколико варијабилних и индукционих калемова, отпорника и великог живиног лучног прекидача. Могао је да мијења фреквенцију од  200 000 до 1000 циклуса у минуту, производећи континуалан низ непригушених таласа. У посебни подземни вод испод торња, Тесла је доводио високонапонску високофреквентну струју. Појачавајући одашиљач или увеличавајући предајник39 био је смјештен у основи торња, и могао је правити 200 киловата јер је путем бунара требало да “зграби земљу“ са стационарни талас у Земљиној кори.

Додатна завојница била је дужа у односу на ону из Колорадо Спрингса, и спајала ју је шипка са уздигнутим терминалом. С друге стране, примарни и секундарни калем били су мањег пречника.40 „Овај калем био би дуг 50 миља (80 km) или једну четвртину таласне дужине светлосног таласа чије је коло дуго 185 000 миља (297 728 km)41“, што одговара свјетлосној брзини по утврђеном Теслином правилу42 из Колорадо Спрингса.

Телеграфски тастер или микрофон на примарну завојницу прикључен, требао је слати телефонске и телеграфске поруке. Струјни таласи су од секундара појачавајућег одашиљача били слати у тло дугачком металном шипком од подножја торња до дна бунара, те одатле даље у Земљу путем шеснаест водоравних цијеви. По плану и Теслиној идеји, настали стационарни талас требао је ићи кроз Земљу до тачке насупрот лабораторији (0-180°), затим одбити се и ићи натраг себи у сусрет.

Повратна грана система укључивала је кретање струје и кроз атмосферу. Данас се претпоставља да је ту повратну везу остварио коришћењем или ИКС зрака43(рендгенских) или ласера, како би створио проводљивост од торња до јоносфере44. На ту могућност указује отвор пречника 1,2 m који је био на врху полусфере. Тесла је давно схватио да се рендгенски зраци стварају слободно у природи при атмосферском пражњењу (муња). У овом случају са полусфером торња изгледа да се радило о функцији одбијања зрака, јер је Тесла тој функцији посветио пажњу у својим чланцима45 још 1896. На тај начин створене муње из торња креирале би рендгенске зраке46, а млаз честица материје посједујући велику брзину нужно би морале да се рефлектују и ротирају као посљедица дјеловања магнетизма Земље, долазећи тако у додир са рефлектујућом металном површином на куполи торња.47

Теслин план је био да се у свијету подигне пет система бежичне технологије. Ако погледамо распоред видимо да би били поређани крстоносно. Поред система на Лонг Ајленду други је требао бити у Амстердаму, трећи у Кини, четврти на Сјеверном полу и пети на Јужном полу. Да се то остварило читава планета Земља довела би се у резонанцу48 са свих пет система, постајући тако један хомогени резонантни систем. Синхроним радом би, по егзактним математичким законима, свих пет система одједном завибрирали, а са њима стратосфера, јоносфера, нижи слојеви атмосфере, течна и чврста структура планете.49 То би заправо довело до уједињења електричних извора све три врсте проводника. На крају је Тесла схватио да му је идеја ипак била превише испред времена.

Са свих пет система и са планетом Земљом десило би се исто што и са нашим тијелом при усклађеним можданим и срчаним таласима – дошло би до повећања људске енергије, за којим је рјешењем Тесла читав живот трагао. Можда би се убрзала ментална еволуција и свијест човјечанства, створила  алхемија јединства, створио преображај душа прије свјетских зала спречавањем будућих свјетских ратова, развила експресија латентних гена за одбрамбеност од тешких болести и за генијалност, пошто нова експериментална истраживања50 показују колико су наше мисли и осјећања битна за ДНК.

 

 

 

 

 

 

https://teslaresearch.jimdofree.com/wardenclyffe-lab-1901-1906/

 

 

Контраверзе око Џ. П. Моргана и неостварено Веледјело – Теслина употреба алхемијске терминологије

Проналазач и физичар Андрија Пухарић дао је поглед првог Теслиног биографа Џона О’ Нила о томе шта је то узроковало да Морган ускрати даљу помоћ Тесли. По Пухарићевом казивању, Џон О’ Нил му је рекао да је Бернард Барух упутио Моргана у то да Тесла жели да обезбједи бесплатну електричну енергију за коју се не могу уградити бројила.

Мислим да је Морган стварно знао да Тесла жели да га превари, био би директан. Јер, Тесла је био упоран са писмима Моргану све до 1905, и то тако да је готово био напоран и патетичан на моменте због превелике жеље да оствари круну свога рада. Тешко да би му Морган на крају прећутао оно што је чуо. Када се све сагледа, на сва Теслина писма након потписаног уговора Морган је до 1906. одговорио можда максимално до пет пута, јер да нема намјеру да улаже даље био је јасан још 1902.

Можда је Морган гледао лични интерес – прије свега интерес безбједности. Да је уложио више новца да потпуно испуни Теслину визију, Морган би заправо постао власник примјењене бежичне технологије. С друге стране, Тесла тешко да би био неискрен и непоштен па заваравао Моргана од старта. Морган је морао знати да изнад њега има још богатијих у свијету, попут Ротшилда, Рокфелера и Харимана на примјер. Да је Морган преко Тесле постао власник бежичне технологије у пракси, угрозио би своје богатство и живот. Богатији од Моргана не би дозволили да неко постане власник свјетске бежичне технологије у пракси, јер би све то капитализовао већим богаћењем кроз иновацију. Углавном, Тесла ће наставити писати Моргану увијек кад би патња постала неподношљива51. У таквом унутрашњем набоју креативне енергије, превелике жеље и воље морале су се показати и Теслине слабости.

Савезни апелациони суд у Сент Полу је априла 1903. године донио пресуду да је Морганова компанија Northern Securitates илегално удружење. То је довело Моргана у проблеме. Међутим, Тесла је наставио да га обасипа писмима. У једном писму 9. јула исте године писало је:

„Хоћете ли ми помоћи или ћете пустити да моје велико дело – готово завршено – пропадне52?“

У овом писму не мора да значи да је Тесла имао алхемију на уму. Али у наредном ће се показати да јесте. Велико дјело је иначе термин који прије свега припада алхемији.  Означава довођење супстанце или енергије до најпотпунијег могућег степена савршенства. „Тајна алхемије је у томе да постоји средство за манипулисање материјом и енергијом тако да се произведе оно што савремени научници називају поље сила. То поље сила делује на посматрача и смешта га у повлашћену ситуацију с обзиром на васељену. Из те позиције, он има приступ обичајено скривеним реалијама, као што су простор и време, материја и енергија. И то алхемичари називају Веледело53“. „Суштина није трансмутација метала, него трансмутација самог експериментатора. То је древна тајна коју многи тек данас откривају54“, каже Фулканели.

  1. септембра 1903. године Тесла опет пише Моргану:

„Господине Моргане, никад нисам покушао да Вам откријем ни стоти дио оног што је могуће постићи коришћењем одређених принципа које сам открио. Ако замислите да сам пронашао камен мудрости, онда нисте далеко од истине55…“

У овом писму Тесла је већ потпуно у духу алхемије, како због камена мудрости тако и тајне јер како каже – никад нисам покушао да Вам откријем ни стоти дио оног што је могуће. Алхемија је једним дијелом претеча хемије. Међутим, њен језик и логика су у потпуности  симболичке природе. Она обухвата стара хемијска знања и вјештине, која потичу од старих Египћана о вјештини добијања56 метала из руда, бојења, познавања отрова и љековитих средстава, драгог камења и сл. Након Египћана њен даљи историјски развој је у Месопотамији и Кини од 7 в.п.н.е. (ковачи, шамани, таоисти), затим у Индији од 150. године, па од времена око 200. године у источном Римском царству. На крају је до 9 вијека у Европи преносе Арабљани. Од 11 вијека на тлу Европе се измјенио њен смисао свођењем углавном на проналажење начина за прављење злата, камена мудрости, затим еликсира живота и сл.57

Са каменом мудрости повезан је и V.I.T.R.I.O.L. Ова латинска скраћеница представља алхемичарску иницијацијску формулу која гласи: Visita Interiora Terrae Rectificando Invenies Occultum Lapidem, а која значи: Сиђи у Утробу Земље и Пречишћавајући Наћићеш Скривен Камен58. Ријечи су изражавале закон процеса трансформације која је у вези с повратком бића најдубљем језгру човјекове личности. Ту је одговор Теслином подизању своје примарне енергије на виши ниво за добробит човјечанства.

Да бисмо схватили природу личности Николе Тесле, треба рећи да постоје три типа алхемије. На тај начин ћемо лако уочити у који тип алхемије можемо лоцирати Теслу. Први тип алхемије је спољашња или физичка (spagiria) као рад на металима. Други тип алхемије је унутрашњи или духовни (spiritualna)  као рад на човјеку. И трећи тип алхемије је истовремено претварање материје и преображај душе (ars magna). Како духовна тако и материјална алхемија обухватају познавање начела традиционалног поретка и почивају много више на теорији пропорција  и односа него како се мисли – на правој физичко-хемијској, биолошкој или филозофској анализи међусобно повезаних елемената. Пропорција је однос између двије величине. Она је мјерило по чему је нешто велико, мало или складно. Један од најстаријих правила склада је пропорција златног реза59 гдје се мањи дио према већем односи као већи дио према цјелини60. Тако је Теслин Варденклиф торањ са лабораторијом, као и остала четири система у свијету, требао бити као мањи дио у односу са Земљом и њеним слојевима атмосфере, а Земља као већи дио у односу према електричном космосу као цјелини.

Што се тиче Теслине тајне гдје пише Моргану: никад нисам покушао да Вам откријем ни стоти дио оног што је могуће, ваља цитирати алхемичаре који кажу: „Непрестаним увежбавањем способност посматрања и закључивања, медитацијом, неофит61 ће се успињати степеницама које воде до свега што је: знање, моћ и одважност. Знањем чедно опонашање природних поступака, спретност удружена са ингениозношћу, светла дугог искуства, осигураће му моћ. Постигавши то, биће му потребно и стрпљење, сталност, непоколебљива воља. Смелог и одлучног, извесност и поверење изнедрени из јаке вере оспособиће га на сваку одважност. Коначно, када успех крунише многе марљиве године, када његове жеље буду испуњене, Мудрац ће се, презирући таштине овог света, приближити смернима, разбаштињенима, свима што раде, пате, боре се, очајавају и плачу на земљи. Безимени и неми ученик вечите Природе, апостол вечног Милосрђа, остаће веран свом завету тишине. У Науци, у Добру, Адепт мора заувек ћутати.62

Други финансијери којима се Тесла обраћао нису показали заинтересованост. Разлог је био невјерица у брзо развиће Теслиног система чиме би ризиковали пропаст уложеног новца, неки други због улагања у Марконија, неки због улагања у системе подморница или интересовања за Де Форестов бежични аутомобил.

У својој патњи он чак и пријети Моргану писмом од 14. јануара 1904, покушавајући да блефом натјера Моргана на даља улагања:

„Како би страшно било да новине изађу с вашим именом исписаним црвеним словима – Уговор с Морганом раскинут због неизвршења новчаних обавеза… За вас су људу попут мува63…“

Покушавајући да дође до још средстава и уложи их у пројекат бежичне технологије на Лонг Ајленду, Тесла се задужио и продао личну имовину. Дио новца уложио је 6. фебруара 1904. штампањем скупоцјеног проспекта Свјетског система за бежични пренос енергије на најфинијем пергаменту. Стављен је био у коверту с великим црвеним воштаним печатом са иницијалима „Н. Т.“  Лист Electrical World прогласио је проспект манифестом вредним изворног генија који га је штампао64. Проспект је послат “високом друштву“ у нади да привуче још инвеститора. У њему је писало:

„Ова идеја представља радикално и плодно одступање од онога што се радило до сада. Она подразумева употребу већег броја постројења од којих би свако по могућности било лоцирано у близини неког важног цивилизацијског центра, а вести које прими преко било којег канала ће се моментално слати на све тачке планете. Онда ће негде на мору или копну моћи да се постави јефтин и једноставан (џепни) уређај, а он ће бележити светске вести или неке посебне поруке које су само њему намењене. На тај начин, читава Земља биће, у неку руку, претворена у огромни мозак који је спреман на реакцију у сваком делу…систем ће имати малтене неограничен радни капацитет…65

Занимљиво је истаћи да је визију овога Тесла имао још 10 година раније, када је госпођи Џонсон 1894. писао:

„Доћи ће време када ћете и на пароброду који плови преко океана свакодневно моћи да читате новине с важним вестима из света, и када ћете, колико год далеко били, помоћу џепног инструмента са жицом забоденом у земљу, моћи да разговарате с пријатељима који ће код куће имати слично подешен инструмент66“.

Међутим, Тесла је те 1904. већ био обесхрабрен, јер се управо у писмима пријатељима, породици Џонсон, потписивао са „Никола Пропали67“, као што је годину дана раније Мартину са „Никола Беспарић68“. Инспирисан Старим завјетом он писмом од 2. априла 1904. поистовјећује себе са библијским Јовом, па јадајући се и правдајући своје јадиковање као Јов пребацује Моргану што је немилостив:

„Јесте ли икада прочитали књигу о Јову? Ако његово тело замените мојим умом добићете прецизан опис мојих патњи. У ово постројење сам уложио све паре које сам могао да сакупим. Још 50 000 долара и оно је завршено, а ја добијам круну бесмртника и огромно богатство.69

У претходном писму помен круне бесмртника можемо повезати са великим дјелом. Свјестан себе, значаја свог рада и идеје која је надомак остварења Тесла зна да би се уписао у бесмртне остварењем свог највећег дјела као круном свога рада. Зато није случајно што ријеч бесмртност везује за круну коју ставља испред. Симболично гледано, круна значи достигнуће вишег степена развоја – уздизање духовног (спиритуалног) елемента изнад тјелесног.

Теслина патетика показује се у писму Моргану од 15. октобра 1904, у којем каже:

„У последњих годину дана, г. Морган, тешко да је прошла и једна ноћ, а да мој јастук није био натопљен сузама, али не смете да ме због тога сматрате слабићем…70

  1. октобра 1904. Тесла шаље писмо Моргану занимљиве садржине:

„Ви сте попут Бизмарка… Али ви уопште нисте хришћанин, ви сте фанатични

муслиман – кад једном кажете „не“, онда је то „не“, па куд пукло да пукло. Нек гравитација почне да одбија уместо што привлачи, нека тачно постане погрешно, нека сваки суд постане неважан – све ће то потонути насукано на хриди ваше круте одлучности…Зар ћете допустити да можда поклекнем, да изгубим круну бесмртности71..?“

Пред крај 1904. године он упућује још два писма Моргану. У првом 14. децембра1904.  понавља да ће му дјело бити бесмртно, а Моргану директно каже да је његово дјело као филантропа и богаташа пролазно. Због разлике у вјерском календару, поменуће и Св Николу:

„Ваше писмо примио сам на дан мог свеца заштитника – највећег од свих – Светог Николе. Он и ја смо се прећутно договорили да ћемо се држати заједно. Неко му је време добро ишло, али ме је заборавио у последње три године – као и Ви… Ви сте велики човек, но је Ваше дело пролазно, а моје бесмртно72…“

Писмом од 19. 12. 1904. Тесла ће подсјетити Моргана на следеће:

„Уступио сам вам патентна права која у најгорем случају вреде десет пута више него ваше улагање. Ви сте уплатили паре, то је тачно, али прекршили сте чак и прву клаузулу уговора. Приликом исплате последњих 50 000 $ дошло је до кашњења од два месеца – кашњења које је било кобно73…“

Теслина писања Моргану показују да је хтио да га учини још богатијим74. Видјели смо у првом дијелу овог текста у писму из јануара 1902. да је нудио и свјетску рекламацију Моргановог имена, и могућност зараде путем свјетске дистрибуције штампача. „Тесла је био уверен како ће он и Морган зарадити новац производњом пријемника, те је замислио неколико верзија. На примјер, пријемник би могао бити штампач који би потрошачима код куће штампао новине, па би се тако његов светски телеграфски систем обрачунао не само са кабловима већ и са новинама, јер како би данашње новине могле опстати кад би сви имали јефтине уређаје којима би штампали сопственик примерак75“.

Почетком 1905. године Тесла поново покушава да заинтересује Моргана. Овога пута он предлаже завјереничку понуду:

„Ако ми пружите истинску подршку, имаћете већу добит од оне што је остварује Рокфелер из својих извора нафте. И онда ће Вам се на милост и немилост наћи све оне гуликоже које се труде да анулирају Ваше дело и преотму Ваш краљевски огртач76…“

На крају, 17. фебруара 1905. Тесла пише:

„Ја сам једини човек на свету данас који поседује то нарочито знање и способност да оствари то чудо – други се можда неће родити ни за стотину година. Настао је дуг и мучан застој. Живци ми нису од гвожђа и свет би могао изгубити све то знање и способности. Помозите ми да завршим своје дело или уклоните препреке на мом путу77.“

Да је Никола Тесла заиста посједовао то нарочито знање за камен мудрости како каже за себе, нема сумње. Познато је да је био скроман, али исто тако из реалног сагледавања себе не и лажно скроман. Отуда ово ласкање себи у писму упућено Моргану. Не успјевши годинама да наговори Моргана за даља улагања, нити да након новог зајма и продаје личне имовине за скупоцјено улагање у штампање новог Прогласа фебруара 1904. привуче нове инвеститоре, Тесла 1905. пада у депресију. Међутим, виталан из искуства78 са брзим разрешењем стресних ситуација када хормон стреса кортизол нема дуговјечност, Тесла већ 1906. године почиње рад у свијету машинства из области пропулзије, покушавајући наредних година да турбинама обазбједи новац за улагање у бежичну технологију. Међутим, ни то није донијело новца.

Задње писмо Моргану је упутио 2. фебруара 1906. године, молећи га да се види са г. Фриком поводом могуће сарадње и улагања. Што се тиче рада Варденклифа Тесла је већ у једном писму Моргану од 14. јануара 1904. године извјештава да је „прошло само четрнаест месеци од како су прекинути радови на мом постројењу79“. Од јесени 1906. сматра се да више није боравио у Варденклиф лабораторији. Али да је користио папир са логом Вардеклиф лабораторије 1908. постоји доказ80. Зна се да експериментално више у Варденклифу није радио ништа, јер је и у дуговима према радницима био још од изградње лабораторије па је све било распуштено а он се вратио у Њујорк. Након Морганове смрти 1913. године пробао је да за бежичну технологију заинтересује његовог сина Џека. Међутим, писање Џеку Моргану није уродило плодом за бежичну технологију.

Власник хотела Валдорф Асторија, господин Џон Болт, преузео је власништво над Варденклифом због Теслиних дугова. Под наредбом државе због ратних страхова држава руши Варденклиф торањ јула 1917. године, а Болт покушава да распрода плацеве.

У своје позне године Никола Тесла пише чланак Највеће достигнуће човјека за часопис New York American 6. јула 1930. године, у којем иако говори о силаску у утробу Земље у смислу општег научног истраживања он се осврће на крунско достигнуће, магичну ствар, примарну материју, примарну супстанцију и врхунску манифестацију. Сагледавајући смисао чланка он се на тај начин као стари алхемичар индиректно а скривено (езотерично), враће на човјеково обожење, на камен мудрости преко утробе Земље (V.I.T.R.I.O.L.) и каже:

„Када се дете роди, његова чула долазе у контакт са спољним светом. Таласи звука, топлоте и светлости ударају на његово слабо тело, његова осетљива нервна влакна подрхтавају, мишићи се послушно скупљају и опуштају…чудесна мала машина. Мала машина ради и расте…у потпуно развијеном бићу – Човеку – испољава се једна неразумљива, необјашњива и несавладива жеља: да имитира природу, да ствара, да сам ради таква чуда која опажа око себе. Надахнут тим задатком он истражује, открива, проналази, пројектује и гради… Он силази у утробу Земљине кугле… Он осваја тамне дубине океана и плаветне области неба. Он продире у најдубља скровишта и шупљине грађе молекула и открива свом погледу бесконачно удаљене светове. Он потчињава и ставља у своју службу бесну, разорну варницу Прометеја… Он покорава грмљавином праћену муњу Јупитера и поништава време и простор… Његова снага и моћ су такви да небеса одјекују и цела Земља се тресе од самог звука његовог гласа. Шта будућност крије за ово чудно биће, рођено у једном даху, од ткива које је уништиво а ипак бесмртно, са његовим застрашујућим и божанским моћима? Какву ће магичну ствар он на крају исковати? Шта ће бити његов највећи чин, његово крунско достигнуће? Некад давно сазнао је да све што је опипљиво потиче од једне примарне материје, несхватљиво танане, која испуњава цео свемир – од Акаше или светлосног етера – на коју делује животнорна Прана81 или креативна сила, која уводи у егзистенцију, у бескрајним циклусима, све ствари и појаве. Од примарне материје, стављене у инфинитезимално82 вртложење огромне брзине, настаје груба материја: када сила ослаби кретање се зауставља и материја ишчезава, враћајући се у облик примарне супстанце. Може ли Човек да овлада тим најграндиознијим процесом..? Може ли он да подјарми неисцрпне енергије природе тако да оне све своје функције врше под његовом командом, и још више од тога – може ли он да толико усаврши свој начин управљања да оне ступају у дејство

једноставно снагом његове воље? Ако би он то могао… Он би могао да учврсти, материјализује и сачува нестварне облике своје маште, ишчезавајуће визије својих снова. Могао би да изрази све што је створио својим умом… Могао би да мења величину ове планете… Могао би да изазива сударе планета и да ствара своја сунца и звезде, своју топлоту и светлост. Могао би да зачиње и развија живот у свим његовим бесконачним облицима… то би била врхунска манифестација човековог разума, његов најпотпунији тријумф над физичким светом, његово крунско достигнуће које би га ставило уз бок његовог Творца и испунило коначну судбину83.“

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Завршна ријеч

 

Бавећи се људским падом и просвјетљењем, тајнама живота и смрти, судбином, стварањем, нестајањем и појмом вјечности, Петар Други Петровић Његош у посвети као уводу у свој спјев Луча микрокозма наговјештава драму човјековог живота. За срећу рече:

У временом и бурном жилишту                91-96

човјеку је срећа непозната –

права срећа, за ком вјечно трчи;

он јој не зна мјере ни границе:

што се више к врху славе пење,

то је виши среће непријатељ.84

 

За Николу Теслу не можемо рећи да је био несрећан човјек, упркос свом сиромаштву у којем је дочекао крај своје материјалне равни. То не можемо рећи чак ни након неуспјеха да оствари своје највеће дјело – свјетски систем бежичног преноса енергије. Међутим, интересантно је примјетити, у складу с Његошевим стиховима, да како се Тесла више к врху славе попео, када је у питању бежична технологија, испао је виши среће непријатељ. Теслина радост, срећа и весеље били су дио његовог бића испољени стварањем за корист човјечанства као израз највећег достигнућа духа и ума једне душе.

 

 

 

 

                                                                                       Аутор,

мај 2022, Подгорица

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Напомене

 

 

Теслина борба за остварење свог највећег дјела. Варденклиф лабораторија на Лонг Ајленду: 

1   Гдје је пошао да истражи три могућности: да експериментално утврди законе простирања струје кроз земљу и атмосферу; да развије пријемник велике снаге, конструише завојнице и кондензаторе кадре за напоне више милиона волти и да унаприједи методе подешавања – средства за индивидуализацију и изолацију одаслате енергије.

2   Схватио је да се Земља понаша попут велике лопте са еластичним зидовима пуним воде. Био је то модел хидроуличне аналогије. Вода, филозофски и хермитички гледано даје магнетичан флуид. А електрицитет се понаша као нестишљив флуид. Тако је повезаност хидроуличне аналогије и електрицитета од стране Тесле била потпуна. Јер, 3/4 површине наше планете чине мора и океани. Природа константно понавља свој процес загријавања воде од Сунца, па се пара диже у вис и вјетар је носи у предјеле гдје је мировањем у стању осјетљиве суспензије. Тада као осјетљиви прекидачи служе електрична пражњења у виду муња, што поспјешује кондензацију изазивајући падавне. Дакле, Земља ради слично примјеру обода лопте и клипа који ради на резонантним фреквенцијама у преносу и прихватању енергије. Земља може преносити електрични импулс. Потребно је само да тај импулс буде довољно снажан. Остало све функционише одбијањима и враћањима назад. Након тога све се појачава новим послатим импулсом.

3   У питању је био рад система који био створио два стационарна (скаларна, стојећа, не-херцијанска, суперлуминална, надсвјетлосна, торзијска) таласа различитих таласних дужина, које би бродови на мору детектовали и користили за израчунавање положаја. У општем захтјеву Тесла је навео још три захтјева са детаљним описом методе подешавања помоћу два различита сигнала. Исте године на основу резултата из Колорадо Спрингса, Тесла објављује чланак Проблем повећања људске енергије за „Century Magazine“. Наредне године 22. 01. 1901. za „New York Sun“ објављује чланак Tesla’s Wireless Light, у којем је тврдио да се може створити „вјештачка Сунчева свјетлост“ који прочишћава атмосферу, убија бациле и има „благотворно дејство на нерве“. Очигледно се радило о употреби ултравиолетних зрака. А бежичне сијалице биле су облика четвртасте спирале од стаклене цијеви, и биле су такође продукт рада из лабораторије у Колорадо Спрингсу. У другој половини 1901. године поднио је и патентни захтјев у којем је сумирао начин на који појачавајући одашиљач ствара стационарни талас ради преноса енергије на даљину, и пренос порука кроз земљу.

  Цитат, Никола Тесла, Проблем повећања људске енергије, The Century Magazine, Чланци, Изабрана дела Николе Тесле, Завод за уџбенике и наставна средства, том 2, Београд, 2006, 98-100.

5   Тесла га је у свом Дневнику истраживања Колорадо Спрингс 1899/1900 више пута назвао „огромном“ или „великом машином“. Иако је 1890. године Теслин трансформатор био трофазни те као такав иновативан, оригиналан и револуцинаран он је такође посједовао два одвојена кола – примар и секундар. На примару су били додати кондензатор/и Теслиног трансформатора, који уз индуктор (калем) повезан чини резонантно (осцилаторно) коло. Кондензатор/и складишти/е енергију у свом електричном пољу, а калем у свом магнетном пољу. Повезивање примара на електрични извор даје испоручивање наелектрисања. С друге стране, секундар се састоји од намотаја бакарних жица и електрода. Промјенљиво магнетно поље ствара електрично поље које помјера наелектрисања дуж секундарног калема, што доводи до посједовања веома велике енергије због високонапонског наелектрисања. То наелектрисање се акумулира у електродама секундарног калема (секундара), стварајући тако бројне искре у веома дугим муњама – електричним пражњењима у ваздуху дугим до четрдесет и више десетина метара. Исто је важило при зрачењу енергије у Земљину кору због стационарних таласа – електрични таласи ишли су миљама кроз планету почевши од лабораторије до другог краја планете, одбијали се и тако враћали назад (алфа и омега, 0-180°) стварајући стационарни  талас. Правац електрона кроз секундарни калем Теслиног трансформатора стално се мијења напријед-назад због осцилаторног кола, а наелектрисање електрода мијења се од позитивног ка негативном и обрнуто. Промјена овог наелектрисања електричног и магнетног поља Теслиног трансформатора, одвија се милион пута у секунди због електростатичке силе. Управо то чини Теслин трансформатор изузетно јаким емитером електромагнетних таласа, електричне енергије и информација на даљину. Зато се Теслин трансформатор користи у експерименталне сврхе за: производњу муња, за истраживање освјетљења, затим као извор ударних напона при високонапонским мјерењима, за фосфоресценцију, производњу рендгенских зрака, електротерапију, бежични пренос електричних и радио сигнала и енергију на даљину, за добијање бесплатног ђубрива из атмосфере везивањем азота и кисеоника у њој, изазивање кише, производњу озона, могућност чишћења озонског омотача, стерилизацију воде и ваздуха, стварање плазме и лоптастих муња, у акцелераторима за разбијање атомских честица и за Кирилијанову фотографију у снимању ауре људи (биофотонског поља).

6   То је електронски уређај који ствара електричне осцилације високе фреквенције, појачава их и модулише корисним сигналом информације, а онда их преко предајне антене зрачи у околни простор. Један мањи дио те енергије се прима у радио-пријемнику, који је претвара у корисни сигнал информације. Модулисане високофреквентне осцилације морају се такође појачати онолико више колико се жели даљи домет. Тако појачане шаљу се у антену предајника (одашиљача). По покретљивости дијеле се на преносне, превозне и стационарне предајнике. По фреквентном опсегу дијеле се на ниско, средњо, високо, врло високо и ултрависоко-фреквентне предајнике. По врсти рада дијеле се на радио-телеграфске, радио-телефонске и радио-телепринтерске, радарске и телевизијске предајнике. По предајној снази дијеле се на предајнике мале снаге (до 100 W), средње (до 1000 W)  и предајнике велике снаге (преко 1000 W). Према домету дијеле се на радио-предајнике малог домета (до 10 km), средњег домета (до 100 km) и предајнике великог  домета (преко 100 km). И по врсти модулације дијеле се на радио-предајнике са амплитудном, фреквентном, импулсном и фазном модулацијом. Увеличавајући предајник илити појачавајући одашиљач, Тесла је у Колорадо Спрингсу 1899. развијао на основу претходног рада у лабораторији у улици „Хјустон“ у Њујорку, гдје је успио да развије напон од 3 000 000 волти и створи пражњење са дужином муња до 5 m. У Колорадо Спрингсу је са већим одашиљачем успио да повећа напон на још пар милиона волти и више, па тиме и да повећа дужину муња до 30 m. За то је предузео посебне кораке и начин рада. У напомени број 3 овдје истакао сам да је 1901. године поднио и патентни захтјев у којем је сумирао начин на који појачавајући одашиљач ствара стационарни талас ради преноса енергије на даљину, и пренос порука кроз земљу.

7   Вјештином индивидуализације и изолацијом одаслате енергије омогућавала се и приватност и заштита информација од ометања, како би се разним институцијама слале информације широм планете.

8   Бранимир Јовановић, Тесла, Центар Тесла, Београд, 160.

9  У свијет банкарства Морган је ушао очевим стопама, користећи очеве везе 1870-их у лондонским финансијским круговима, ради обезбјеђења потребног капитала за америчке жељезнице. Већ крајем вијека Морган је контролисао већину жељезница на истоку САД. Након тога је са посла жељезница прешао на индустријска удруживања. Године 1892. је помогао бостонском банкару Хенрију Лију Хигинсу у спајању Edison General Electric са General Electric Company. На овај начин је Морган почетком наредног вијека постао доминантна личност америчког капитализма. Са Теслом се у својој кући састао 23. новембра и 7. децембра 1900. године.

10   Те привремене станице трајале би 6-8 мјесеци .

11   Морган је писмом 12. децембра 1900. наговијестио Тесли да је он уједно и “филантроп“ који помаже разним појединцима за умјетничке и научне пројекте, па је то био знак да ће исто тако помоћи и Тесли, разумије се, “филантропски“.

12   Види писмо Тесла-Морган од 01. марта 1901, В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 313.

13   В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 313; Види, Марк Џ. Сајфер, Чаробњак – Живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 273.

14  „Крвава нафта“ је назив који су Марк Аронс и Џон Лофтус креирали за насловницу своје изузетне књиге тајне историје кроз игру корпорација, банки, обавјештајних служби и сл. Види,  Тајни рат против Јевреја – крвава нафта – Њихов мотив је мултинационални профит који мора бити постигнут по сваку цену, Обрадовић ЦМ, Београд, 2015.

15  Види, Марк Џ. Сајфер, Чаробњак – Живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 266.

16  Види, Марк Џ. Сајфер, Чаробњак – Живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 284, 285.

17   В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 341.

18   Цитати, Марк Џ. Сајфер, Чаробњак – Живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 285.

19   Цитат, Тесла. Марк Џ. Сајфер, Чаробњак – Живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 289.

20   Било је ангажовано 75 технички цртача, и по Теслиној жељи еминентне архитектонске фирме Макима, Мида и Вајта.

21   В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 302, и 299-326 стр.

22   Цитат, Тесла пише Моргану, В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, 334.

23   Цитат, Тесла пише Моргану, В. Б Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, 335.

24   В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 328-331.

25   Види, В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, 332.

26   Шта је Пупин рекао о Теслином предавању на којем је присуствовао види у Пупинов чланак Предавање Николе Тесле о светлости и другим појавама високе фреквенције, објављен у Psihical Review, Vol 1, No 4. October 15, 1993, New York, Михајло Пупин, Чланци, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998, 93-98.

27   У њој су били ковачки алат, динамо за расвјету, струга, бушилице, компресор за ваздух за бунар испод торња, пумпе за воду, глодарица и рендисаљка.

28   У којој су два котла снабдијевала паром Вестингхаусову повратну парну машину од 400 коњских снага.

29   У којој су била 4 масивна Вестингхаусова трансформатора четворофазна од 44 000 волта и 60 000 волти, 4 велика кондензатора, моторизовани живин управљач и специјално направљена контролна табла (јединица), којом је Тесла могао постићи сваку замисливу регулацију коју би желио у својим мјерењима и контролисању енергије. В.Б.Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 299-326.

30   Цитат, Никола Тесла. Марк Џ. Сајфер, ЧаробњакЖивот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 303.

31   Пречник полусфере 20,7 m, пречник торња 68 m, тежина 55 t, висина торња 87 m плус подземни систем на 100 m. Марк Сајфер у својој биографији наводи висину торња од 187 m + 120 m  испод земље за збир од 300 колика је била Теслина  жеља – 300 m висине од земље. Висина од 187 m изнад тла звучи превисоко да би била тачна с обзиром на тип пројекта.

32   Бунар са 3 m х 3, 7 m на 40 m дубине до којег су водиле дрвене степенице попут оних у прекоокеанским бродовима, као и кружно степениште до дна; 1 шипка пободена у бунар са топлом и сланом водом или можда течним азотом (како сматра Сајфер), уљем, хидроуличним пумпама и 16 водоравно постављених цијеви до дна на 100 m по Карлсону (или 120 m како Сајфер наводи), да би лакше слао енергију кроз земљу; неколико укопаних металних плоча око станице, пошто није могао стављати бакарне на врху јер би морала онда бити још једна полусфера што би нарушавало чврстину и стабилност торња; каменом поплочана 4 тунела дуга по 30 m, од дна бунара горе ка површини са излазима у облику иглуа.

33   Види, Електрицитет, Војна енциклопедија, Издање редакције војне енциклопедије, том 2, Београд, 1959, 733, 734.

34   В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 322-326.

35   Цитат, New York Times, Марк Џ. Сајфер, ЧаробњакЖивот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 300.

36   Марк Џ. Сајфер, ЧаробњакЖивот и време Николе Тесле, биографија једног генија, 309, 310.

37   Цитат, The New York Sun, Велимир Абрамовић, Тесла еволуција свести човечанства, Фондација Мирјана А. Рајковић, Цетиње, 2014, 103, 104.

38   Цитат, Никола Тесла. В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 341.

39   За који је рекао: „Оно што је телескоп у астрономији то је увеличавајући предајник у техници бежичног преноса“. Цитат Тесле, Велимир Абрамовић, Тесла еволуција свести човечанства, Фондација Мирјана А. Рајковић, Цетиње, 2014, 85.

40   Марк Џ. Сајфер, ЧаробњакЖивот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 322-326.

41   Цитат, Марк Џ. Сајфер, ЧаробњакЖивот и време Николе Тесле, биографија једног генија, 511.

42  „Пошто сам схватио да је расподељена капацитивност главна сметња, одавно размишљам о начинима да се то превазиђе и најбоље је, према садашњем сазнању, поделити секундар у секције одређене дужине које би се повезале серијски преко кондензатора погодних капацитивности. На овај начин се искоришћује већа могућа дужина проводника при датој фреквенцији и он се поставља у добру индуктивну спрегу са примаром. Теоријски је могућно потпуно се ослободити дејства расподељене капацитивности на овај начин, и користити веома велику индуктивност, па с тим и велики фактор пренапона као и односа трансформације. Таласна дужина у таквом једном теоријском случају биће баш она која одговара брзини простирања светлости“. Цитат, Никола Тесла,  Дневник истраживања Колорадо Спрингс 1899/1900, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006, 81.

43  Тесла је из анализе експеримената са рендгенским зрацима 1896. примјетио да чак и када је разријеђеност гаса у цијеви сасвим мала, тј. када је притисак у цијеви близак атмосферском, стварају се исти зраци и тада.

44   По старим мјерењима распростире се на висини од 80 км до 800 км.

45   Види чланке О рендгенским зрацима (2), најновији резултати; О одбијеним рендгенским зрацима и чланак Истраживања рендгенских зрака.

46    Јер је Тесла први говорио да су ИКС (рендгенски) зраци материјалне честице, а Крамптон је то потврдио 1920.

47   Марк Џ. Сајфер, ЧаробњакЖивот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 322-326.

48   Резонанција је физичка појава када се на одређеној фреквенцији побуде постиже максимална амплитуда осциловања. Из бласти телекомуникација резонанцу дефинишу као „треперити у сагласју а притом не бити идентичан“.

49   Велимир Абрамовић, Тесла еволуција свести човечанства, Фондација Мирјана А. Рајковић, Цетиње, 2014, 110-112.

50   Преко ЕЕГ-а и ЕКГ-а из 2016. и 2017.  Види изузетну научну књигу засновану на експерименталним доказима, Др Џо Диспенца, Оствари своје неограничене способности – како обични људи постижу чудесно, Leo Commerce, Београд, 2018.

 

 

Контраверзе око Моргана и неостварено велико дјело. Теслина употреба алхемијске терминологије:

 

51   Теслине ријечи 15. децембра 1905. говорећи о разлозима честих писања Моргану.

52    Тесла пише Моргану, 03. јула 1903, В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 341.

53   Цитат, Ј. А., Фулканели, Мистерија катедрала – езотеријско тумачење херметичких симбола Веледела, Рад, Београд, 2007, 258.

54   Цитат, Фулканели, Мистерија катедрала – езотеријско тумачење херметичких симбола Веледела, Рад, Београд, 2007, 255.

55   Цитат, Тесла пише Моргану. В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 353.

56  Процес преобликовања у алхемији садржи шест процеса. Први је спаљивање или калцинација која одговара црној боји, поништавању жеља, свођењу на првобитно стање материје. Други процес је труљење или путрефакција која раставља калциниране елементе до њиховог потпуног распадања. Трећи процес је растапање или солуција која одговара бијелој боји као прочишћења материје. Четврти процес је дестилација. Пети процес је спајање, што одговара црвеној боји, сједињењу супротних елемената, мирном а истовременом постојању супротности. И шести процес је сублимација која одговара Сунцу, злату, топлини и свјетлости, синонимима „краљевска вјештина“ и „херметичка хемија“. Види, Томислав Гаврић, Речник окултизма, Ленто, Београд, 2004, 6.

57   Томислав Гаврић, Речник окултизма, Ленто, Београд, 2004, 6.

58   Томислав Гаврић, Речник окултизма, 37.

59   Фибоначијев низ бројева 01123581321345589… Златни рез имамо дјелимично присутан у староегипатској математици у симболу Хорусовог ока у којем су  1/2, 1/4, 1/8, 1/16, 1/32, 1/64, гдје је у кругу 1/4, а у линији испод ока или спирали 1/64. Однос жлијезда унутар мозга анатомским сецирањем одговара облику комплетног Хорусовог ока. Интересантно је да има бројева који се поклапају са Теслиним радом у Колорадо Спрингсу, јер је Тесла увео правило да дужина намотаја у секундарном или у додатном калему морао износити 1/4 жељене таласне дужине. Тесла 23.07.1899, у Дневнику истраживања Колорадо Спрингс 1899/1900 каже: „Вестингхаусов трансформатор ради само 1/4 нормалног напона. То износи близу 1/16 његове укупне снаге“. Цитат, Никола Тесла,  Дневник истраживања Колорадо Спрингс 1899/1900, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006, 119.

60 „Алхемичари нису познавали структуру атомског језгра, нити су познавали електрицитет или располагали средствима за детектовање…Геометријска мешања крајње чистих материја довољна су да изазову ослобођење атомских сила, и то нису потребни никакав електрицитет и сличне технике.“ Цитат, Фулканели, Мистерија катедрала – езотеријско тумачење херметичких симбола Веледела, Рад, Београд, 2007, 253, 254. Ово се показало као тачно, јер се у првим атомским бомбама механички мијешао што чистији хемијски експлозив са што чистијим нуклеарним експлозивом окружени темпером облика лопте, како би се обезбједила потребна 2-3 неутрона за покретање ланчане реакције. Оловом одређене дебљине правила се заштита од космичких зрака на висинама од 5 км од Земље па надаље, како они не би покренули ланчану реакцију прије времена.

61   Онај ко тек започиње свој пут у религији, или особа која се тек придружила као дио заједнице.

62   Фулканели, Мистерија катедралаезотеријско тумачење херметичких симбола Веледела, Рад, Београд, 2007, 244, 245.

63    Цитат, Тесла пише Моргану. Марк Џ. Сајфер, Чаробњак – Живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 324. Тесла средином 22. априла 1903. пише Моргану: „Господине Морган, изазвали сте велику буру у индустријском свету, а она је погодила и мој бродић…“ Цитат, Н.Тесла, В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 340, 341.

64   Види, В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 350, 351.

65   Цитат, Проспект. Марк Џ. Сајфер, Чаробњак – Живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 326.

66   Цитат, Тесла пише госпођи Џонсон 1894. Марк Џ. Сајфер, Чаробњак – Живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 134.

67   Види, В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 350.

68   Марк Џ. Сајфер, Чаробњак – Живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 307.

69   Цитат, Тесла пише Моргану. Марк Сајфер, Чаробњак-живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 325.

70   Цитат, Тесла пише Моргану. Марк Џ. Сајфер, Чаробњак – Живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 335.

71  Цитат, Тесла пише Моргану. Марк Џ. Сајфер, Чаробњак – Живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 336.

72   Цитат, Тесла пише Моргану. В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 354.

73   Цитат, Тесла пише Моргану. Марк Џ. Сајфер, Чаробњак – Живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 338.

74    Види, писма Тесла-Морган, В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 254, 255; Види, писма Тесла-Морган од 1901-1905, Марк Џ. Сајфер, Чаробњак – Живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 269, 323, 324, 329, 336.

75   Цитат, В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 335.

76   Цитат, Тесла пише Моргану. В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, Академска књига, Нови Сад, 2015, 353.

77   Цитат, Тесла пише Моргану. В. Бернард Карлсон, Тесла изумитељ електричног доба, 355.

78    Када му је изгорјела лабараторија марта 1895. брзо се опоравио од стреса и уз новчану помоћ пријатеља вратио раду у новој лабораторији.

79   Цитат, Тесла пише Моргану. Марк Џ. Сајфер, Чаробњак – Живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Stylos, Београд, 2006, 324.

80   Види Теслино писмо Џону Рашковићу, Владо Гојнић, Никола Тесла и Црна Гора, Обод, Цетиње, 1995, 62.

81   Прана потиче од санскритске ријечи, а значи животна сила, али не као физичка него енергетска – вртложна и етерична због енергије у кичми која се константно креће вертикално горе-доље.

82   Значи бесконачно мали број.

83   Цитат, Никола Тесла, Највеће достигнуће човека , New York American 6. јула 1930. Чланци, Изабрана дела Николе Тесле, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, том 2, 2006, 154-156.

84   Цитат, Петар Петровић Његош, Луча микрокозма, Просвета, Београд, 1967, 138.