Ауторка: Паула Х. 

 

Осми Март из женског угла

 

Међународни дан жена познатији као 8. Март последњих се деценија обележава све више са комерцијалним и економским мотивима, а све мање да би се истакла и на вишем нивоу остварила политичка и друштвена достигнућа жена, што и јесте био принцип-водиља на коме је и установљен овај дан.

Клара Цеткин и Роза Луксембург 1910

 

Личности као што су Клара Цеткин и Роза Луксембург, које су храбро излазиле на улице да демонстрирају, бориле се за права жена и биле међу првим покретачким силама тог покрета, полако бледе и падају у заборав.

Данас се 8.Март обележава модерно. Уз виртуалне честитке са FaceBookа и Twitterа поклањају се најновији брендови, чипкани dessousi, парфеми, мобилни телефони, нешто слично као и за „дан заљубљених“ у Фебруару.

Међутим, старије генерације сећају се са носталгијом минулих дана, елегантних вечера, свечаних прослава, реситала, музичких приредба и парада по градовима. На нашим просторима се уобичајено поклањао црвени каранфил који се сматрао као симбол радничког покрета, а у суседној Италији је била и остала традиција да се за „Festa della donna“ поклањају мимозе.

 

Ипак да се подсетимо значаја тог празника. Прва међународна конференција жена одржана је 1910. године у Копенхагену, а већ 1911. године се 8. Март слави у Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској. У Америци се први пут Дан жена славио 28. фебруара 1909. поводом декларације коју је донела Социјалистичка партија Америке.
У Русији је револуционарка, а касније и прва руска велепосланица у Норвешкој, Александра Колонтај успела убедити Лењина да 8. Март прогласи државним празником.

И у нашој земљи Србији било је пуно знаменитих и интелигентних жена које су драстично промениле положај и статус жена у региону.

Ксенија Атанасијевић

 

Једна од њих је била и Ксенија Атанасијевић. Рођена 5. Фебруара 1894. год. у Београду, Ксенија Атанасијевић је била прва жена која је 1922. год. докторирала на београдском университету, а и први женски професор на истом университету. Преводила је дела класичних филозофа (Спинозе, Платона, Аристотела). Била је уредник првог феминистичког часописа „Женски покрет“
Промоцијом мира и толерантности побољшала је права жена у Србији.

 

 

 

 

 

Марија Мага Магазиновић

 

Марија Мага Магазиновић, рођена у Ужицу 1882. године, је била прва српска новинарка, филозофкиња и плесачица. Одласком у Минхен 1909. усавршава технику плеса на балетској школи Исидоре Данкан а посећује и редовно школу глуме на познатом Макс Рајнхарт семинару. Повратком у Београд доноси нови дух Европе и оснива школу за ритмичку гимнастику на којој ће наредних 35 година промовисати велики број плесача. Била је организатор бројних концерата и кореографија.

Исидора Секулић

 

Изузетна Исидора Секулић, рођена 1877, у Мишорину, Војводина, је оставила дубоки траг у српској књижевности. Студирала је математику и природне науке у Будимпешти. Била је члан и председница бројних женских организација. Честим путовањима за Берлин, Беч, Рим, Штокхолм, Осло, Париз, Праг и Лондон успоставља контакте и дружи се са најпознатијим личностима свога времена.

Усавршила је више светских језика, преводила класичну литературу са норвешког, шведског, руског, енглеског, француског и немачког, објављивала значајне књиге. Докторирала у Берлину и постала прва жена академик у Српској академији наука. Оставила је иза себе бројна књижевна дела , међу најпознатијим Сапутници, Писма из Норвешке, Хроника паланачког гробља, Из прошлости и Записи о моме народу.

Те јаке, умне и независне жене су имале утицајну улогу у региону. Поставиле су темеље у српској историји, уметности, медицини и политици. Из данашње перспективе посматрано, да иако у предратно време жене нису имале право гласа, оне су на свој изузетно храбар начин доказале да могу равноправно, раме уз раме, да корачају са мушкарцима.

 

Уосталом, ова земља је у прошлости дала пуно таквих жена, да наведемо још само нека од тих славних имена као што су: Надежда Петровић, Драга Љоцић, Милена Павловић Барилли, Јелица Беловић, Милица Јаковљевић Мирјам, Марија Бурсаћ, Милева Марић, Милунка Савић, Софија Јовановић, Антонија Јаворник, Љубица Чакаревић, Десанка Максимовић…
Оне су показале како ум, лепота, осећајност и снага у конструктивном смислу могу изменити свет.