Упокојио се 2.11.2020. године професор Јуриј Васиљевич Пискулов

ПОДИЋИ МУ СПОМЕНИК

Упокојио се Пискулов Јуриј Васиљевич, доктор економских наука, професор катедре међународне трговине и спољне трговине Русије, заслужни економиста Русије..

За дивљење је општи стаж рада Јурија Пискулова који износи невероватне 63 (шездесет три) године. Рад по специјалности 64 године. Редовни је члан Академије економских наука и предузетничке делатности Русије и Руске академије природних наука.

Човек високе интелигенције и образовања никада није престајао да учи и осваја ново

Како пише на сајту Сверуске академије спољне трговине http://www.vavt.ru/prep/by_id/piskulov проф Пискулов је и 2018. године завршио специјализацију псилолошко-педагошка помоћ инвалидима и лицима са ограниченим могућностима здравља, информативно комуникационе технологије у раду професора виших универзитетских институција, и дистанционо образовне технологије у образовном процесу.

«Последњих година је био председник Руског одбора за предузетништво, представник Русије у Међународној привредној комори. До последњег дана је био руководилац Радне групе за предузетништво Међувладине руско-финске комисије за економску сарадњу.

Научна и практична специјализација, сфера професионалних интересовања му је била међународна трговина, спољна трговина Руске Федерације, међународна индустријска сарадња.

На Академији спољне трговине је радио од 1987. Специјалиста високог нивоа у области међународне трговине. Водио је Одељење за трговину са западним земљама Министарства спољне трговине СССР-а.

Практично искуство у Русији и иностранству је такође задивљујуће: руководилац Одељења за трговину са западним земљама Министарства спољне трговине СССР-а, комерцијални директор компаније Конела у Финској. Начелник Економског одељење Трговинске мисије СССР у Финској.

Учешће у домаћим и страним програмима за преквалификацију и усавршавање (стажирање): У Трговачко индустријској комори Русије је био члан Управног одбора, председник комисије за одрживи развој, шеф Радне групе ТПП РФ за међународну индустријску сарадњу. Био је руководилац преддипломске праксе студената у Сверуском академије спољне трговине за област „Међународне индустријске сарадње“ и у Руском институту за интелектуалну својину.

Професор Пискулов је развио наставне планове и програме за курс „Међународна трговина“, дисциплину специјализације „Регулисање трговине робом и услугама у оквиру Светске трговинске организације“.

Пискулов је аутор низа књига и уџбеника о међународној трговини, трговини између Русије и Запада и економији скандинавских земаља.

Главне публикације:
„Скандинавија са много лица: нордијске земље у систему савремене светске економије“ (укључујући Финску и Шведску),
„Север и интеграција: проблеми економског развоја нордијских земаља“,
„Економија и дипломатија“,
„Ресурси за одрживи развој Русије“.
„Западноевропске интеграције и трговинско-економски односи између Руске Федерације и ЕУ“,
„Светска економија и трговина“,
„Антидампиншки поступци у међународној трговини“.

Дуго је радио у Финској.

Награђен је Орденом „Знак части“, медаљама „Ветеран рада“, „850 година Москве“. Председнички указ бр. 758 од 17. јуна 2010. године – Медаља Ордена за заслуге пред отаџбином, 2. степена, Указ председника Финске од 12. новембра 2010. године „Витез 1. класе витешког реда Беле руже Финске“.»

Импресивна слика професионалне делатности водећег спољнотрговинског експерта у односима СССР односно Русије са једне стране и Финске и Запада са друге стране, и великог педагога у сфери међународне трговине и спољне трговине СССР односно Русије.

Али је исто тако импресивна и људска страна тог фантастичног рада у спољној трговини. Довољно је рећи да су и Русија и Финска изгубили великог човека.

Финци су то одувек знали и Јуриј је за њих имао само једно име: «Venäläinen poika /Венелајнен појка», што на руском значи «Руски молодец/младић» а на српском би звучало «Рускиј бравиј/јуначина/младић» и тако су се према њему односили сви који су радили у спољној трговини па чак и Урхо Кеконен (Урхо Калева Кекконена ), Председник Финске са којим је Пискулов био у пријатељским односима. Финци су уважавали савете Пискулова јер су увек знали да ће он несебично да помогне водећи рачуна да се та сарадња подигне на виши ниво и интереса Финске и интереса СССР односно Русије.

Због тога ћу испричати и две карактеристичне ситуације које илуструју невероватни шарм професора Пискулова који осваја и никад не оставља ни најмање шансе за конфликт већ увек воде развоју односа на корист пре свега његове мајчице Русије.

Професора Пискулова сам срео на путу групе професора Међународног независног еколого-политолошког универзитета из Москве у Доњецк, где смо на позив Министарства просвете Доњецке Републике требали да одржимо низ предавања. У авиону смо седели један поред другог. Био је одмерен озбиљан и суздржан. Тек приликом слетања сам му дао једну образовну разгледницу на којој је било најпрецизније научно објашњење на данашњем степену развоја науке у оквиру којег сам разјаснио етруску графему из VI века пре н.е. и лидијску графему из XI века пре н. е., где је екавским изговором и АзБучним фонемама српским односно руским језиком било написано првобитно значење речи СлоВени – КолоВени, односно икавским наречјем и АзБучним фонемама и једним идеографским знаком било написано српским односно руским језиком: ВиниКоло.

Када смо испред прелепе зграде аеродрома у Ростову на Дону чекали превоз за Доњецк професор Пискулов је пришао ректору МНЕПУ универзитета и групи где сам стајао и ја и отворено га упитао показујући моју образовну разгледницу: «Има ли овај човек споменик у Москви?» Било је у том гесту и питању пуне озбиљности вероватно и пуно шарма и као и у свакој шали «и мало шале». Више је то питање говорило о Јурију Пискулову него о мени. Говорило је о његовој величанственој способности да прида значај саговорнику. Да уздигне људе који су га окруживали. То су божански људи. Ретки људи, који сматрају да им је Господ са лучем Божјим послао оне који су са њима ступили у и најмањи додир. То је тај невероватни магнетизам којим је Јуриј владао и привлачио људе, а у исто време држао величанствену дистанцу високог дипломатског и професорског трона са кога је иступао. И због тог талентованог бажанственог уважавања саговорника и величања других користи имао и Јуриј и Русија. И у том случају мале разгледнице са објашњењем првобитног значења речи СлоВени у даљим дружењима у Доњецку и Москви Јурију и његовим колегама па и студентима Доњецког државног универзитета на заједничким лекцијама објаснио сам зашто су Финци Јурија звали «Венелајнен појка»: У основи речи Русија лежи појам «Рас» «који сија» а «Рас» значи «Род првобитног» а за древне СлоВене у епохи Лепенског Вира, који се налази данас у Србији, пре 12 200 година «Првобитно» је било «Коло» које ствара «Венац» живота на Земљи, па су речи «Рас» и «КолоВенија/КолоВенеја» или скраћено «Венеја» синоними. Тако до дана-данашњег Финци зову Русију – Венеја, јер је и Финска некада била Венеја али је преименована од ВинЛандија у ФинЛандија претварањем «В» у «Ф».

Због тога су упокојењем Јурија изгубили не само Руси «Руског молодца» већ и Срби великог «РасСена» јер су Срби себе звали «Рас» до 1848. године. Али изгубили су очигледно и Вини/Финци најроднијег човека кога су са правом од миља звали «Venäläinen poika /Венелајнен појка» јер је само Јуриј Пискулов могао да помогне да се реализују велики Фински инвестициони пројекти у СССРу. Упокојио се али за нас није умро велики Венеј, Велики Рус и Велики РасСен/Србин.

Профессор Юрий Пискулов опубликовал статью «Две цивилизации в Европе», которую не захотел публиковать юридический факультет Белградского университета, в престижном журнале «Международная экономика», главным редактором которого он был до последнего земного момента. Более того, этот талантливый промоутер и исполнитель крупных инвестиций и идей, согласно этой статье, посвятил «Стратегии и идеологии» весь номер 8 журнала за 2019 год, а сам разместил статью в разделе «Идеология (источники)». Как только я приехал в Москву после публикации этой статьи, Юрий сообщил мне, что меня хочет встретить и встретить легендарный Руслан Хазбулатов, профессор Экономического университета им. Плеханова.

Я сказал профессору Хазбулатову, что для меня большая честь получить большое количество его книг и тот факт, что я встретил такого великого и легендарного деятеля, который выступал против абсолютиста и абсолютиста, и что для меня будет особой честью прочитать мою статью «Две цивилизации в Европе». что сделал проф. Хазбулатов попросил меня прочитать оттиск журнала, где я увидел, что он председатель Ученого совета, и сказал, что он был по рекомендации проф. Пискулова подробно изучила эту статью до ее публикации. И это иллюстрирует нашего недавно умершего друга и великого дипломата, иностранного торговца, стратега и мудрого покровителя. Он, очевидно, никогда не действовал как свободный стрелок, но у него была харизма, чтобы убедить ведущих людей СССР и России в крупных инвестициях Финляндии (за которыми, очевидно, стояли США и Запад), и привел к их реализации в большем масштабе, чем изначально заданные идеи. И поэтому нет ни одной крупной инвестиции Запада и Финляндии, которая не была бы реализована в СССР и России без влияния Юрия Пискулова.

И есть то „сожаление“, о котором я хотел бы сказать лишь несколько, но важных слов. Финляндии как стране и финнам как народу повезло, что Юрий Пискулов отвечал за сотрудничество с ними в СССР.

Работать со страной более тридцати лет и жить в ней более длительный период не может быть без проблем и без некоторых страданий. Но только великие люди, великие души и человеческое добро преодолевают это, и любовь, которую взращивал этот несомненно великий человек, остается – истинной «Венейлейнен пойка» к Финляндии и финнам.

Югославии как стране не посчастливилось работать с ней и развивать внешнюю торговлю Юрий Пискулов. Гайдар (премьер-министр России с июня 1992 года по декабрь 1992 года) и Грызлов работали с Югославией и даже жили в Югославии, поэтому неизвестно, были ли они более ужасными для Югославии или для России, поэтому их имена не следует упоминать. Грызлов прославился празднованием краха таких гигантов внешней торговли Югославии, как Generalexport, Inex, Югославия Komerc, Progres, Emona, Rudnap и всех других компаний, так что в течение двадцати лет единственная внешнеторговая сербская компания в Москве.

Юрий Пискулов не только как великий альпинист, но и как профессор, дипломат и иностранный торговец поднялся на высшие вершины тех почти утраченных профессий, которые заменяются Интернетом и Skype.

Поэтому не должно быть никаких сомнений в том, что памятник Юрию Пискулову должен быть установлен не только в Москве, но и в Хельсинки в Финляндии, потому что эта «Венелайнен пойка» этого заслуживает.

Как свободный человек, презирающий либералов, он писал для свободной прессы. Кто хочет, может ознакомиться с его взглядами на странице

Чланак који Правни факултет Универзитета у Београду није хтео да објави а носи назив «Две цивилизације у Европи» професор Јури Пискулов је објавио у престижном часопису «Международнаја економика», чији је био бесмени главни уредник до последњег овоземаљског трена. И више од тога овај талентовани промотер и реализатор великих инвестиција и идеја је цео број 8 овог часописа за 2019. годину по овом чланку посветио «Стратегији и идеологији» а чланак сместио у део «Идеологија (Извори)». Чим сам допутовао у Москву после објављивања овог чланка Јуриј ме је обавестио да легендарни Руслан Хазбулатов професор са Плехановског економског универзитета жели да ме прими и да се упозна самном.

Рекао сам професору Хазбулатову да сам почаствован што ми је поклонио велики број својих књига и самом чињеницом да се упознам са таквом величином и легендом који се успротивио апсолутисти и апсолутистичком и да би ми била посебна част да прочита мој чланак «Две цивилизације у Европи», на шта ме је проф. Хазбулатов замолио да прочитам импресум журнала где сам видео да је он председник Научног савета и саопштио да је он по препоруци проф. Пискулова детаљно изучио тај чланак пре него што је објављен. И то илуструје нашег недавно почившег пријатеља и великог дипломате, спољнотрговинца, стратега и мудрог промотера. Он није очигледно никад деловао као слободан стрелац али је имао харизму да водеће људе СССР и Русије убеди у велике инвестиције Финске (иза којих су очито стајали и САД и Запад) и водио да се реализују и у већем обиму од провобитно постављених идеја. И због тога нема ни једне једине велике инвестиције Запад и Финске која у СССРу и Русији није реализована без утицаја Јурија Пискулова.

И ту је онај «жал» о којем бих да кажем само неколико али важних речи. Финска као земља и Финци као народ имали су срећу да је у СССР за сарадњу са њима био задужен Јуриј Пискулов.

Радити са неком земљом више од тридесет година и живети у њој дужи период не може бити без проблема, и без неке патње. Али само велики људи, велике душе и људске доброте то превазиђу и остане љубав какву је гајио овај несумњиво велики човек – истински «Венејлајнен појка» према Финландији и према Финцима.

Југославија као земља није имала ту срећу да са њом ради и развија спољну трговину Јури Пискулов. Са Југославијом су радили и чак у Југославији живели Гајдар (премијер Русије од јуна 1992. до децембра 1992.) и Гризлов, па се не зна да ли су били страшнији за Југославију или за Русију, због чега им ни име не треба спомињати. Гризлов се прославио да је славио крах спољнотрговинских гиганата Југославије као што су били «Генералекспорт», «Инекс», «Југославија Комерц», «Прогрес», «Емона», «Руднап» и све друге компаније тако да већ двадесетак година нема ни једне једине спољнотрговинске српске компаније у Москви.

Не само као врстан, врхунски планинар него и као професор, дипломата и спољнотрговинац Јуриј Пискулов се испео на највише врхове тих скоро изгубљених професија, које замењује интернет и скајп контакт.

Због тога не треба ни најмање сумњати да Јурију Пискулову ваља подићи споменик не само у Москви него и Хелсинкију у Финландији јер то овај «Венелајнен појка» заслужује.

Као слободан човек који је презирао либерасте писао је за слободну пресу. Ко жели може се упознати са његовим погледима на страници https://svpressa.ru/authors/yuriy-piskulov/