У више записа и у више својих књига сам упозоравао данашња покољења муслимана да су им преци претходних столећа били православне вере и припадници српског народа и да су их Турци (окупатори српских земаља) приморавали да се исламизирају и да не сматрају хришћанску православну веру за своју. Потом су те исламизиране претке Аустријанци убеђивали да се одрекну и народне (националне) српске припадности и да себе сматрају несрбима, а да прогласе своје национално име – Босанци, или Бошњаци.

Међутим, већина муслимана се томе опирала у 19. столећу и муслимани су у Босни и Херцеговини издавали и српске новине, а у својим књижевним делима су наглашавали да су припадници српског народа.

Поред ових чињеница, данашња покољења Срба муслимана желим да упознам да су се сви посланици Скупштине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије представљали Србима (већина), а нешто мањи део Југословенима. Нико од њих није унео у свој биографски картон да припада народу – Муслимана, Босанаца, или Бошњака, јер су знали да је Босанац, или Бошњак само завичајна ознака за Србе – као Шумадинац, Сремац, Банаћанин, Личанин, Кордунаш, Славонац, Бачванин, итд, итд.

Ова чињеница о Србима муслиманима и чињенице из 19 столећа, требало би да освесте данашња покољења муслимана и да се они врате свом српском роду, којем су им припадали недавни преци, а и преци древних времена – у којима су ти њихови древни преци (и преци свих Словена) створили прво писмо на свету (Винчанско) и ударили темеље Цивлилизације. Зар ће се потомци (данашњи муслимани) одрицати тих сјајних Божанских предака?!

Па то не би урадио ниједан народ на свету – да се одриче славних предака, те то (будимо уверени) неће учинити ни данашњи муслимани на Балкану – који су чисте српске припадности. Схватиће прошле делатности колонијалне Аустроугарске и комунистичке власти у Југославији – којом су отуђивале Србе муслимане од српског рода!

Треба веровати да ће се освестити државници и научници у српским земљама, те ће ову истину о Србима муслиманима уносити у научне књиге и уџбенике школа и универзитета!

У ту сврху, упознајем их с националним опредељењем Срба муслимана у Скупштини Југославије 1953 године, што се налази у књизи: „Савезна народна скупштина“, издање „Седме силе“ у Београду, 1953, а уређивачи су: Слободан Нешовић и Живан Митровић.

 

1)      Фехим А. Ђапо, посланик у Већу произвођача. Рођен 29. марта 1925. године у Тузли, Босна. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона –            Србин (стр. књиге 269).

2)      Енвер М. Мусабеговић, посланик у Већу произвођача. Рођен 14. маја 1917. у Пријепољу, у Рашкој. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографкског картона – Србин (стр. књиге 309),

3)      Рагиб М. Рудић, посланик у Већу произвођача. Рођен 15. Јануара 1914, у селу Ожанић, срез Столац, БиХ. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона – Србин (стр. књиге 325),

4)      Мидхат С. Сарајлић,, посланик у Већу произвођача. Рођен 8. јула 1925. године у Зеници, Босна. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона – Србин (стр. књиге 327),

5)      Мујо М. Сефер, посланик у Већу произвођача. Рођен 1905. године у селу Караула, срез Травник, Босна. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографско картона – Србин (стр. књиге 328),

6)      Рамиз М. Сладић, посланик у Већу произвођача. Рођен 15. јуна 1902. у Превраћу, срез Фоча, Босна. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона – Србин (стр. књеиге 330),

7)      Рамо Смајић, посланик у Већу произвођача. Рођен 16. августа 1914. у Тузли, Босна. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона – Србин (стр. књиге 331),

8)      Мухидин И. Бегић, посланик у Савезном већу. Рођен 8 новембра 1918 године у селу Корају, срез Лопаре, Босна и Херцеговина. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона – Србин (стр. књиге 73),

9)      Хасан А. Бурић, посланик у Савезном већу. Рођен 18. маја 1909. године у Брчком, Босна. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона – Србин (стр. књиге 89),

10)  Хилмија О. Хасанагић, посланик у Савезном већу. Рођен 18. маја 1918. године у Прибоју на Лиму, Србија. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона – Србин (стр. књиге 115),

11)  Енвер С. Реџић, посланик у Савезном већу. Рођен 4. маја 1915. године у Старом Мајдану, срез Сански Мост, Босна. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона – Србин (стр. књиге 199),

12)  Фуад М. Суљић, посланик у Савезном већу. Рођен 2 фебруара 1921 године у Модричи, Босна. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона – Србин (стр. књиге 216),

 

Неколико муслимана није унело у свој биографски картон припадност српском народу, него су уписали да су Југословени:

1)      Мехмедалија Н. Хукић, посланик у Савезном већу. Рођен је 13. децембра 1914. године у Тузли, Босна. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона – Југословен (стр. књиге 118),

2)      Авдо С. Хумо, посланик у Савезном већу. Рођен је 1 новембра 1914 године у Мостару, Херцеговина. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона – Југословен (стр. књиге 119),

3)      Осман Н. Карабеговић, посланик у Савезном већу. Рођен је 7 новембра 1911 године у Приједору, Босна. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона – Југословен (стр. књиге 130),

4)      Шефкет С. Маглајић, посланик у Савезном већу. Рођен је 21. априла 1912. у Бања Луци, Босна. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона – Југословен (стр. књиге 152),

5)      Пашага Н. Манџић, посланик у Савезном већу. Рођен је 6. маја 1907. године у Тузли, Босна. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона – Југословен (стр. књиге 153),

6)      Заим А. Шарић (доктор права), посланик у Савезном већу. Рођен је 27. новембра 1892. у Стоцу, Босна и Херцеговина. Уписао је у рубрици „националност“ свог биографског картона – Југословен (стр. књиге 217).