Латиница је писмо окупатора и средство апсолутног уништавања етРУСКИХ – рАзСена

//Латиница је писмо окупатора и средство апсолутног уништавања етРУСКИХ – рАзСена

Латиница је писмо окупатора и средство апсолутног уништавања етРУСКИХ – рАзСена

Писмо Ивану Сокачу

номинанту литературной премии имени Сергея Есенина „Русь моя“ за 2018 год

 

]Објављујемо отворено писмо српском песнику Ивану Сокачу, што је прва оригинална анализа на српском језику, у којој професор Божидар Митровић, доктор правних наука (који предаје Римско право на руском универзитету и дисциплину Право словена, коју је обновио у Русији после скоро 100 година ,од када су је бољшевици укинули) износи, и упућује на доказе, да је простор Апенина такође био „рАс“ одакле је настала реч „Рим“, те да је то главни разлог што Римска империја и њен клерикални наставак Ватикан не допуштају да је СлоВена било на Балкану пре ПЕТОГ века, јер се тиме прикрива ПЕРМАНЕНТНО ПОТИСКИВАЊЕ СЛОВЕНА.]

Латиница је писмо окупатора и средство апсолутног уништавања етРУСКИХ – рАзСена

 

Поштовани господине Сокач,

 

Драги и поштовани песниче,

 

То што сте рекли („Људи могу бити лоши и зли, не писмо“) изгледа врло поетично, али је научно и логички, нажалост, нетачно.

 

Наиме, писмо је било облик ПОТИСКИВАЊА а онда и УНИШТАВАЊА (тоталног геноцида) етруских, јер су ПИСМО ЛАТИНА, па и језик ЛАТИНА, изведени из АзБуке иако данас тврде да писмо етруских (пише се погрешно етруРаца) нико не може да прочита. О томе више у мом видео интервјуу на Интернет тв Балкан Инфо Теши Тешановићу:

 

Не може писмо етРуских да се чита, јер га Латини читају слоговно а слогове, при томе, најчешће растављају нетачно, а плус тога се то писмо етРуских (рАзСена) чита фонетски (један знак – један звук) како је то и данас у српском (рАзСенском/рАском) језику, а како је то успешно, и невероватно прецизно чинио Светислав С. Билбија, о којем не пишу ни његови најближи сродници. Ти етРуски текстови се тумаче СЛОГОВНО, како се и данас у српском језику творе многе речи посебно из сакралних појмова као реч спасиБо, односно спасиБоже оног ко чини добро дело (али је нама наметнута реч Хвала, која је од јеврејских речи Халелу Јахве – хваљен Јехова/Бог).

 

Тако да видите да је писмо ОРУЖИЈЕ или одбране или СРЕДСТВО ГЕНОЦИДА.

 

Тако да када се нешто лепо римује – не значи да је то тачно! И ако изгледа лепо, мора да се далеко прецизније подудара са реалношћу и са последицама, које треба да буду човечне.

 

Патријарх Павле је као и Ви рекао лепо „(Иако смо Срби), будимо људи!“ мада није јасно да ли је у форми „ми“ мислио на УНИЈАТЕ (јер му је мајка била или унијаткиња или Пољакиња, то се нигде не може утврдити, јер црква то крије као змија ноге) или на Србе православне вере или на Србе уопште или на људе уопште? Тако да нелогично звучи „Људи, будимо људи!“, јер личи на Грчку апорију: ако смо људи онда смо цивилизовани ако нисмо људи то још не значи ….

 

Зато, господине Сокач, писмо јесте и оружије, а оружије може бити ЛОШЕ и ДОБРО зависи за кога и посебно О ЧИЈУ ГЛАВУ.

 

Будите уверени, господине Сокач, да је латиница СРЕДСТВО ОКУПАЦИЈЕ СЛОВЕНА и у томе је најцрње и најгоре оружије којим је град РАс – а тако се и звао првобитно град Рим – постао rVm, RiM, rOma где су и V, i, O идеографски знаци који означавају Аз као праначало, односно Сунце и Сунчев зрак, односно Коло као вечно кретање, које васкршава природу.

 

О другим доказима да је Рим био првобитно Рас (и да због тога инквизитори не допуштају да су СлоВени живели на Балкану пре ПЕТОГ века, а камо ли да су живели на Апенинима, где су наши вЕнеји и основали простор, односно „град“ рАс/riM), погледајте моје излагање у Московском државном педагошком институту у Москви:

 

 

При томе није најбитнија филолошка идентичност ових идеографских знакова (V, O, i), него чињеница да је и пре 509. године пре нове ере (Римске револуције) и пре 765 године пре нове ере (када брат Ромул уби Рема око МЕЂЕ као највише вредности Римске цивилизације), простор Апенина био простор „рода Первоначала“, односно „родовско друштво“ које је на простору града прерасло у cives/цивес.

 

Будимо цивилизовани и признајмо да су највеће вредности Римске цивилизације створили етруски, а да је војна олигархија Рима те вредности ширила како је ширила простор МОНОПОЛА ФИЗИЧКЕ ПРИНУДЕ.

 

Али се испоставило да је војне логоре Сирмијум, Виминацијум, а онда и летњиковце војсковођа Феликс Ромулијану и друге, било тешко и јако скупо одржавати, па су се онда и досетили да ПИСМОМ држе у покорности СлоВене и друге поробљене народе.

 

Није ми жао ни времена ни ПИСАЊА, јер тек кад песници високих домета и талента, као Ви, то схвате, ми ћемо почети ДА СЕ ОСЛОБАЂАМО ОД ОКУПАЦИЈЕ.

 

И Ваше име иВан је било гентилно (родовно) име које означава да је носилац из рода Вана (КолоВена/СлоВена), па је тако коришћено од сваког руског великог кнеза и цара као и од сваког српског кнеза, краља и цара у форми SteVan/SteВан, јер је и у тој варијанти исписивано као идеографски знак „i“ или „S“ који означавају Коло, односно КолоВрат, које Сунце и дан данас Твори као Сунчев зрак или као еклиптику око Екватора између Северног и Јужног Сунчевог повратника.

 

И даље свима препоручујем да погледају филм Милице и Ивана Зарића СРПСКИ ГЛУМЦИ ЧИТАЈУ СТИХОВЕ ИЗ ЗБИРКЕ БРОДОВИ, ИВАНА СОКАЧА, али и овога пута уз молбу ДА НЕ КОРИСТИТЕ више ОКУПАЦИОНО ПИСМО ЛАТИНА којим (рОм-а и Ватикан) покоравају СлоВене:

 

 

Прилог

– нацрт јубиларних марака КАКО ЈЕ НАСТАЛА РЕЧ КУЛТУРА

 

Мене можете контактирати

на електронску адресу                 bozzidar@inbox.ru

по skype:                                           koloven1

у Београду на тел.         +38161 322 0670

у Москви на тел.       +7929 9 32 23 72

детаљније на               www.bozidar.ru

 

СпасиБо(же) Ваша добра дела и разумевање

 

профессор Божидар Митровић, доктор правних наука

 

Пятница, 5 октября 2018, 10:44 +03:00 от literatura beograd <literatura.beograd@gmail.com>:

Поштовани гдине. Митровић,

 

Људи могу бити лоши и зли, не писмо.

Хвала Вам најлепше на лепим речима.

 

Срдачно Вас поздрављам и желим свако добро.

Аутор, Иван Сокач

номинант литературной премии имени Сергея Есенина „Русь моя“ за 2018 год

 

 

СУДА – Иван Сокач, Белград Сербия

Когда уснёшь, мечтай о судах

Они всегда возвращаются

Так и душа моя по утрам делает

Когда оплывёт «северный путь морской».

Когда уснёшь, мечтай о судах

Сильного гнева они освободят тебя

Гневом этим лёд разобьют, и, уходя дальше

Невольно в Мариинских глубинах оставят

Там, где миры тьмы дотыкаются.

Когда уснёшь, не думай о том, где я

Я уж кофе готовлю тебе

А ты от дороги отдохни

И шёлковое ночное платье мне покажи,

Которое оболочками и коконами ещё пахнет

И старинными шелковицами и духами солнца восточного.

Когда уснёшь, всегда мечтай о судах

Они возвращаются…

Если раз не вернутся, не грусти.

Я буду ждать тебя на дне океана

Чтоб слугой быть нимфе и фонарь носить

Туда, где миры тьмы дотыкаются.

 

 

ТВОРЕЦ КРАСОТЫ

 

Я создам тебе шапку из звезд

которая тебя защитит

Что бы в ней тебя никто не заметил, не увидел…

А из облаков я сотворю бархат

Что бы сшить тебе жилет,

когда холодно и ветренно

А затем разошью его серебром

с озера наполненного слезами фей

Спрятанного в темном лесу…

 

Из песен

я спою серебрянную цепочку

а из полей я сотворю тебе постель

Из чернослива я приготовлю бальзам

и намажу его на твои влажные губы

а из корня дикой лилии

я наберу воду,

что бы напоить твою иссушенную душу

 

Я сотку из твоих волос

шелковые нити как шнур

Который когда-то был

на моем фермене*

А затем возьму тебя за руку

И отведу в далекое прошлое

Что бы ты увидела всех тех кто был там

И знала что еще кто-то жив

 

*Фермен – старинный сербский народный расшитый короткий жилет со шнурами

 

 

пет, 5. окт 2018. у 09:22 Bozidar Mitrovic <bozzidar@inbox.ru> је написао/ла:

 

Све је величанствено али написано на ОКУПАЦИОНОМ ПИСМУ ЛАТИНА.

 

Скупо је било држати Римску окупациону војску у Сирмијуму, Виминацијуму и другим логорима, па су, ето, смислили у Риму и клерикалној форми Римске империје – Ватикану да покоравају СлоВене ОКУПАЦИОНИМ ЛАТИНСКИМ ПИСМОМ које ми, ето, од миља зовемо латиница, што је облик Стокхолмског синдрома да поробљени има симпатије за окупатора (киднапера)!!!

 

детаљније на               www.bozidar.ru

 

СпасиБо(же) Ваша добра дела и разумевање

 

профессор Божидар Митровић, доктор правних наука,

руководилац Центра међународног, словенског и еколошког права универзитета МНЕПУ, Москва

директор Музеја НЕПРЕКИДНОСТИ СЛОВЕНСКОГ ПРАВА И КУЛТУРЕ ОД ЕПОХА ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ, Москва, МНЕПУ

Председник Савета за статусна питања дијаспоре Србије,

члан Савета националности при Влади града Москве

члан Комисије за науку и образовање Савета националности

адвокат Адвокатске коморе града Москве до 2017. године,

председник Регионалне друштвене организацијије ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА, Москвадо 2017. Године

2018-10-08T21:55:27+00:00октобар 8th, 2018|Вести|

Остави коментар

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.