(Напомена уредника: Пред вама је резиме рада Митровића и Шабалова „Одступање групе армија «Е» немачког Вермахта из Грчке у Немачку и Аустрију у оквиру операције «Ренкин» на Балкану и догађаји везани са тиме, који су имали значај на ток и окончање Другог светског рата и мирно, послератно устројство на Балкану“, саопштеног на научном скупу у Москви: 1 – 2 Программа МЧ-21 _21-23.06.21 г.. У припреми је за објављивање на српском језику комплетан рад.)

Резиме
У раду је указано на непоштовање савезничких споразума Запада према СССР-у током Другог светског рата након завршетка Стаљинградске битке, како би се група армија «Е» Вермахта безбедно вратиле из Грчке у јужну Немачку и Аустрију. Рад разматра очигледне резултате мултилатералних тајних споразума без учешћа СССР-а, према којима су се југословенски партизани, под командом маршала Јосипа Броза Тита, обавезали према Западним савезницима и Вермахту да неће нападати групу армија «Е» Вермахта при њиховом повлачењу из Грчке преко Балкана. Рад разматра чињенице да је немачка команда (Курт Валдхајм) за ову услугу предала нацистичко оружје из складишта Вермахта југословенским партизанима, за шта је Тито одржао обећање дато Западним савезницима да ће распоредити партизанске одреде са немачким оружјем према такозваног плана «Ренкин» (Варшава, Праг, Братислава, Букурешт, Београд, Софија, Атина) дуж југословенског дела – по линији 43. паралеле како би југословенски партизани спречили да Црвена армија дође до Јадранског мора и Грчке. Рад такође анализира тезу да су се југословенски партизани, предвођени Титом, у оквиру ове завере са Вермахтом, обавезали западним савезницима и балистама Албаније да ће након завршетка Другог светског рата да спрече повратак Срба на Косово и Метохију, које су одатле протерали италијански фашисти, немачки нацисти и албанске балисте током Другог светског рата. Рад је такође разматрао тезу да је информацију о дослуху западних савезника и Тита са нацистима совјетској страни открио генерал Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске краљевске војске у Југославији, због чега се команда Црвене армије заузела пред властима Броза и тако спасила живот генералу Дражи после суђења, те режим Тита није стрељао генерала Дргољуба Михаиловића, већ је генерал Михаиловић тајно превезен у СССР где је живео дуго, умро природном смрћу и сахрањен, због чега до дана данашњег нико не зна на Балкану где је убијен, како од кога и где је на Балкану сахрањен.

Рад је покренуо важно научно питање – да објасни зашто су Запад и режим Тита после Другог светског рата затварали очи пред перманентним терором Албанаца над српским народом на Косову и Метохији, који траје до данас, а чији је циљ остваривање сепаратистичких тежњи Косовара за припајање дела Србије – Косова и Метохије Албанији, пошто одлуке Нирнбершког трибунала предвиђају да су сви тајни и други споразуми са немачким Вермахтом и нацистичком Немачком – ништави и немају правну снагу, што значи да је ништаво и било какво обећање Западних савезника и партизана Вермахту да ће предати део територије Србије (Косово и Метохију) Албанији, где су се од 1944. године Албанци из Албаније масовно и систематски насељавали.

Кључне речи
Други светски рат, послератна организација, Савезници, Вермахт, Косово и Метохија, генерал Драгољуб Дража Михаиловић, Балкан, операција Ренкин