Удружење „Рас“ из Новог Пазара је још 2002.године урадило бисту Стефана Немање, утемељивача српске средњовековне државе Рашке или Србије. Намера је била да се биста постави испред општинске зграде у центру града на чијем простору је и постојао древни Рас на реци Рашки чије се име проширило и на много шири простор (Стара Рашка). Стефан Немања је и родоначелник српске средњовековне владарске династије која је за две века (1166-1371) Рашку или Србију економски, културно и војно учврстила на Балкану чиме је ушла у ред тадашњих респектабилних европских држава. На подручју општине Нови Пазар су бројни споменици као сведоци Немањиног и времена његових наследника као део једне импозантне културне баштине. Постављање Немањине бисте испред зграде управе града је био дуг и поштовање према држави али и сигуран знак добре воље и жеље за мирним и заједничким животом.

 

Многи грађани постављају питање: „Ко и зашто брани постављање бисте Стефану Немањи у Новом Пазару“?

 

Тај Рас и њему припадајућу ширу територију су Турци затекли као такву. У свом првом попису 1455.године Турци су именовали центарлни део тог простора као нахију Рас. На том простору око реке Рашке је 1461.године турски војсковођа Иса-бег Исхаковић  основао ново насеље Јени Базар или Нови Пазар. Иса-бег Исхаковић је „наше горе лист“, али је био у служби освајача који је дао изузетан допринос турском освајању наших земаља и учвршћивању османлијске власти. Иса-бегу као освајачу дато је име градског трга. Руководство општине Нови Пазар је дозволило постављање спомен обележија на општинској згради Аћиф ефендији, човеку који је тај исти Нови Пазар хтео да одцепи од Србије и припоји Великој Албанији током Другог светског рата. Спомен плоча је постављена уз образложење да је Аћиф ефендија одбранио град од четника. Веома је хипотетићно тада говорити о партизанима и четницима око Новог Пазара, јер би се много пре могло говорити о устаницима чија диференцијација још није била дефинитивна и који су хтели да спрече отцепљење Новог Пазара од Србије.

 

Ово што се догађало око спомен обележја у Новом Пазару је углавном прошло уз прећутну сагласност одговорних државних органа и институција, осим САНУ , Удружења књижевника Србије и Управног суда. Неки су се проглашавали ненадлежним, а најчешће се нису ни оглашавали или чак игнорисали. Постоји идеја да се подигне споменик Стефану Немањи у Београду што је нека сатисфакција, али Немања никада није био у Београду и тамо није настала српска средњовековна држава.

 

Ипак је све остало само на неуваженим протестима и укусу горчине оних који су били свесни чему то све води. Разумљив је и страх од тешких последица и лошег искуства на овом увек трусном простору. И међу одговорним и добронамерним муслиманима је било чуђења и питања зашто држава такве акције неодговорних и кратковидих појединаца и група у муслиманској структури града не спречи нормалном и постојећом законском регулативом. Зато не треба да се чудимо отвореним непријатељским иступима појединих челника из Новог Пазара, јер они виде или немоћ ове државе или њено прећутно одобравање њиховог непријатељског деловања.

 

(фотографија бисте Стефана Немање коју је требало да се постави пред зградом градске управе у Новом Пазару)

Биста Стефана Немање која би требало да се постави испред зграде управе града Новог Пазара