КАНАДИЈАНА У ДЕСЕТ ДАНА – Из путописне поезије

//КАНАДИЈАНА У ДЕСЕТ ДАНА – Из путописне поезије

КАНАДИЈАНА У ДЕСЕТ ДАНА – Из путописне поезије

 

 

Аутор: MИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ

 

Из рукописа „Канадијана у 10 дана“

 

КОЈИ ЈЕЗИК ПОМАЖЕ
Себи

Кад изгубиш Декларацију
а слетео си  и –
недочекан си а
Ази Лант
Ми  Грант
Еми Грант
гурнут си у густу салу где
вуче се слепо црево
невољника и очајника
што тегле пртљаг и сенку
– све своје са собом –
од шалтера до официра,
од официра до официра,
од шалтера до дувара…
Официр црномањаст:
Знате шта…да погледамо
из близа кофере, торбе,
торбе, кофере…
Официр црнпураст (кроз зубе):
Отварај кофере! Књиге?!
Књиге на сунце!
…књиге ћуте, згомилане,
а све моје. Очекују да их
не испоручим Официру за
везу и одношење
Књига.
Официр црномањаст:
Ви сте  дакле аутор, узимајући
на невиђено 2 капитална
дела која краси
моја слика. Препознајем себе,
препознају мене.
Аутор:
Господо официри,
има ли овде неко ко зна руски?!
– дрекну аутор већ сморен, сможден,
жив печен недопечен, опечен…

Мој немачки без њиховог немачког.
Мој румунски без њиховог румунског.
Мој српски без њиховог српског.
Одоше под тепих. И тамо осташе.

Дође један њихов.

Да, ја гаварју па руски савсем плоха.
Ја  сербскиј писатељ, из Београда…

Рус ми галантно врати склопљена крила,
аутор рашири крила и одлепрша.
Гаја и Цвико  одвезоше ме
у крчму где се све брзо заборавља.

„ДОКЛЕ ЋЕ ОВАЈ НАРОД
БИТИ БЕЗ ПАМЕТИ“
Мирјани Матејић Перић

„Ја нисам ни за овде –
ни за тамо“ ал
доканадала сам овде,
код снаје – да будем
уз њу и децу и да
нечему служим…
А видим на екрану
и на сваком месту
само народ без памети:
час кришку дебелог обећања
са партијским премазом
час кришку лажи без премаза
гута народ и без жвакања.
Изем ти такав народ,
кад се опамети ко зна
шта ће нам бити
све за вратом…
БУЛЕВАР НИКОЛА ТЕСЛА

Муња узбуђења  + несанице Муња
гоне ме: идем кад сване
да мени сване и обасја ме
Теслин лик што лебди
над слаповима дреждећи
на обали надвисујући сваког
намерника или затеченика.
У међувремену овде је
Булевар Николе Тесле прошао
кроз срце и пустош
расејаног српства
као Пут и Љубав –
Осветљење и Национално бдење.
Од Торонта до Нијагаре, рецимо
на свих 8 страна постојећег света
где „расути извори“ наши
прште на све стране, а кључеви бију…

„ЧЕЛИЧАНА ЗА СРБЕ“
лорду Хамилтону и Србима

Сиво је језеро Онтаријо од када
Срба нема у челичани. Деценијама
легуре од крви и зноја текоше од
Челичане до Последњег им дана…
Одоше, лорде, челични Срби
у посну земљу досуђену им,
земљу са  погледом –
крвавим и мутним погледом
на србогубно језеро
Онтаријо где најпре кожу
продаше у бесцење ловци
на коже крупних животиња. До
последњег Мохиканца  и последњих
Срба Челичних и дичних.
Раскућени завек у туђу земљу
прућени…
Сад је затворено Српско  Смедерево,
Лорде Хамилтоне, не отвори га
за србозаборав!

О ПИСЦУ

Миљурко Вукадиновић (Горње Сварче, 1953), песник, прозни писац, романсијер, есејиста, антологичар, преводилац. Пише на српском и румунском језику.

Објавио  је 21 књигу песама на српском језику: Слободно Средоземље (1977), Сплав прокишњава (1979), Књига живих сасвим (1981), Пољски радови (1984), Кап румунске крви (1985), Водјездик (1986), Водјездик 2 (1987), Водена република (1989), Чини и кучине (1990),  Своје воде господар (1992), Америка је нео/брађени виноград (2004), Еп о Шљивамешу (2007), Ухођење Вишњића Филипа (2009), Колачевина (2011), „Шкр gut“ (2012), Вевчаница (2014), Вевчаница 2 (2014), „Jесењи монах“ (2015), Конт Ејнер 65 (2015). “Дани Велике теку” (2017), “Гуслар по сећању“(2017).

На румунском језику објавио књигe песама:  Чини и кучине (1996), Са Истока на Исток (1999), Исток – Запад (2001), Ја, моја породица и Еминеску (2000, 2015 ), “Зовем се Никита” (2005, двојезично издање 2007).

Три прозне књиге Провокативне фигурице (1987), Нишоловка (2011), Мушка природа (2012, три издања) и роман Ловци на пукотине(1994).

Има пет антологија песама на српском језику: Звуци и комешања – новије песништво у Србији,1989,  Похвала реду вожње – антологија светске поезије о возовима) (1995), антологију светске поезије о болести, болницама, болу – Нису све болести за мене (са Душаном Стојковићем, 2014), као и антологију Трезор српске поезије XX века (са Душаном Стојковићем). У припреми су још два тома Трезора (песници рођени у XIX веку који су стварали и у XX веку и песници XX века, са Душаном Стојковићем ).

Има и две антологије на румунском: Разуђеност архипелага – новије песништво у Србији (у сарадњи са Марианом Дан, 1998) и Антологију поезије српске авангарде са манифестима(2005).
Аутор је студија: Приближавања (огледи о роману код Срба у Румунији) (1993) и Физичка књига (25 година физизма) (2007).
Укупно 88 издања(на српском и румунском)

Са румунског и српског превео је 33 књиге (сам или у сарадњи) и две књиге са словеначког на румунски ( Сречко Косовел, Томаж Шаламун), као и текстове стотинак румунских аутора у српским листовима и часописима.

Заступљен је у бројним антологијама поезије и лексиконима писаца у земљи и иностранству.

Добитник је угледних домаћих, румунских, молдавијских и македонских признања – за књижевни рад (за песму, за књигу, за поезију, за кратку причу, за есеј, за антологију, за животно дело) и преводилаштво.  Укупно, Више од тридесет награда.

Помињемо најзначајније: за песму („Златна струна“ Смедеревске песничке јесени, 2010 „Сија Мајка Ангелина“,2014, «Алек Маријано»,2017), за причу (награда часописа Акт, 2008), за књигу (поезије: Књига живих сасвим – „Драгојло Дудић“, 1979,  Америка је нео/брађени виноград – „Арка“, 2005, Еп о Шљивамешу – награда „Шумадијских метафора, 2007, Колачевина – „Печат Кнеза Лазара“. 2011, Шкр gut – „Ђурин Шешир“, 2013, Вевчаница – „Књижевна далга“, Македонија, 2014,»Дани Велике теку» – «Војислав Брковић»2017;  за књигу прозе Нишоловка – „Слово“,2012; за есеј: „Павле Бихаљи“, 1979; за антологију: Звуци и комешања – „Захарије Орфелин“, 1989, за укупан допринос: „Златни Орфеј“, 2008, „Сретењска повеља“, 2008, награда „Раде Драинац“ за поетску трилогију Еп о Шљивамешу, Колачевина и Шкр gut,  “Раваничанин“, 2014, „Повеља Карађорђе“, 2014, наградa „Збиље“, 2014, наградa Интернационалне Академије „Иво Андрић“ за животно дело, 2014. За преводилаштво: јубиларна медаља „Михај Еминеску“, 2000, специјална награда Савеза књижевника за 2003. годину, награда „Никита Станеску“, 2004, награда часописа Књижевни разговори, 2005 – све у Румунији.

Између осталог, носилац је Ордена са златним венцем Михај Еминеску Републике Молдавије
за заслуге у култури и „Златног беочуга“, КПЗ Београда за заслуге у култури Београда.

Бави(о) се издаваштвом и уређивањем листова и часописа у Србији (Књижевни преглед, Унус Мундус) и Румунији (Paradigma, Poezia, Feat beck, Axioma).

Био је секретар Књижевне омладине Србије, уредник едиције „Пегаз“, лектор српског језика и књижевности на универзитету у Букурешту, оснивач и директор књижевног друштва „Еуропоинт“, секретар Удружења књижевника Србије и уредник и водитељ трибине „Француска 7“.
Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења књижевних преводилаца Србије, члан Савеза књижевника Румуније и Удружења новинара Србије.
—————————————————————————

ИЗАБРАНА ДЕЛА МИЉУРКА ВУКАДИНОВИЋА (1-10), Dineх,Београд/Народна библиотека „Раде Драинац“, Прокупље

2015. ПРВО КОЛО
Изборник 1 – Магазин за народни живот и коментари/Шљивамеш и друге поето диверзије
– изабрана поезија  – Награда „Душан Срезојевић“, награда „Печат вароши сремско-карловачке“
Изборник 2 – Провокативне фигурице/Трогласник
– изабрана проза –
Изборник 3 –  Књига насред друма
– изабрани преводи –
Изборник 4 – Нису све болести за мене
– изабрана антологија –
2016. ДРУГО КОЛО

Изборник 5 – Проветравање (1-2)
– изабране критике и есеји
Изборник 6 – Неукњижено (1-2)

2018-2019 ТРЕЋЕ КОЛО
Изборник 7 –  Колачевина и друге песме
-изабрана духовна поезија
Изборник 8 –  Еротски троглас
– избор еротске кратке приче и поезије
Изборник 9 –  Азбучник читања
– критичари о делу М. Вукадиновића
изборник 10  – Миљуркопис
монографија Душана Стојковића о
Књижевном делу М. Вукадиновића

2018-11-06T18:03:09+00:00новембар 6th, 2018|Књижевност|

Остави коментар

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.