Као цунами ничу покрети самоорганизовања за «очување српског народа», за
«одбрану Устава Србије и територијалне целовитости Србије». У истом елану ничу и
облици самоорганизовања туриста. Ови покрети самоорганизовања су резултат
основне идеологије државног врха последњих 20 година: «Држава je – казино». Из
такве идеологије проистиче да је народ крава музара да крупијеи и шибицари кроз
порез обезбеде себи угодан живот док партократски врх било какав други друштвени
дијалог и рад не интересује. Аутор овог текста је на највишем нивоу, или прецизније
речено на 700 метара надморске висине Јухор планине, туристичкој групи на примеру
једног «путоКаза» објаснио како наука треба да посматра једну друштвену појаву и
каква је разлика између «археологије» и «археолошког туризма»

«Свесрпски сабор за очување српског народа», «Уставобранитељи Србије» и људи
жељни дружења и туристичких новина окупили су се на супротној страни «Дома
културе» у Јагодини у суботу 5. септембра 2020. године.

Одатле су освежени наставили колима пут према Секуричу где је у недељу требала да
се одржи редовна «пасуљијада». Али већ у току пута су сазнали да је ова
манифестација отказана због такозване пандемије «грипа типа КоВид 19».

Али та (не)очекивана новост их није зауставила на путу, јер, иако схватају да постоји тај
опасни грип као медицинска појава, разумеју да постоји и психоза као друштвена
хистерија
коју раздувавају «стручњаци епидемиолози» и светски центри моћи да би у
САД и Европу вратили производњу из Кине (у коју су пренели осамдесетих година ХХ
века да би спречили развој комунизма у том делу света, од чега је била изузета
Немачка, да се не би обновио нацизам, па сад у Немачкој «умире» знатно мање
оболелих него у Италији) и да би спречили енормни раст Кинеске привреде и ширење
утицаја Кине у свету. У народу je створена крилатица «Кад се појави њихова „струка“
нама дође мука» па је самоорганизовани народ наставио пут до манастира
«Прерадовац», код Опарића.

Део групе самоорганизованих туриста у српској Тоскани окружен мноштвом винограда Опарића

Манастир «Прерадовац», код Опарића је посвећен «светом Симону монаху (краљу
Стефану Првовенчаном) вероватно у вези са склањањем његових моштију у манастир
Каленић од 1815. до 1839. године»[1]

После беседе и освежења у манастиру у повратку су застали поред светог дрвета које
неки сматрају крушком која се не сме додиривати, док су се други убедили да на дрвету
расту јабуке.

У српском језику постоји идентичност речи Бог, јаБука, АзБука, Боуки /Бик и студију о
тој идентичности објавио сам у руском часопису за језик и књижевност «Слово» као
одговор на погрешну тврдњу «руског» научника Кавада Раша да руска (српска) реч
«Бог» потиче из персијског језика, што није тачно управо због те српске идентичности
која потиче још из културе Винче где се зародило поштовање Бика и идеја Бак-изма као
божанског јединства природе, животињског света, небесног и човека.

Наиме када се пресече јабука види се божанска природа човека (као на кружној представи човека Леонарда Да Винчија) и способност оплодње и стварањем новог живота из семеништа.

Дрво запис које рађа јаБуку

Јабука са семеништем и формом човека раширених руку
Ä Б#КИ

Домаћини овог саборног дружења организовали су закуску и вечеру у парохијском дому
храма Светог архангела Гаврила у селу Секуричу. «Свесрпски сабор српског опстанка»
донео је закључке о даљем организовању и регистрацији. Власт је као и увек из свога
«казина» послала фотографе и стенографе да схвати шта ко мисли и како ко изгледа
да не би заборавили своје стадо кад дође време «шишању».

Нашло се ту место и за хармонику и за српско колце и песму на увце.

Хармоника за српско колце

Домаћини су разместили госте у приватном смештају у Секурићу, а неке у манастиру
«Прерадовац». Неки су се сместили и у Крагујевцу док су други ноћевали у својим
кућама у Јагодини. Буђење је било рајско.

Планински венац Јухор освештан јутарњим Сунцем

Неки од самоорганизованих туриста присуствовали су јутарњој литургији у малом
једнобродном храму посвећеном светом Симону монаху (краљу Стефану
Првовенчаном). После литургије имали су разговор са игуманијом Теклом (Марковић) са
којом су разменили знања и духовна мњења.

Коло – розета на храму манастира Прерадовац

Коло – розета на манастиру Жича

Розета и на једнобродној цркви у манастиру «Прерадовац» и на храму манастира Жиче
изражава вечни васкрс кола живота на Земљи. На храму «Прерадовац» то је исказано у
облику два пара кругова који формирају крст Сунца и крст Богородице – мајке-Земље,
док на манастиру Жича формирају КолоВратне синусоиде сличне латиничнос «S» које
Сунце привидно и чини у односу на екватор због нагиба Земље у односу на Сунце.

СтеВан првоВенчани као монах није представљен са венцем али је његова светост
представљена Колом – ореолом/нимбом/сијањем/ауром (на енглеском нимб – halo:
[‘heilsu]; Halo around the sun – Коло око Сунца; на руском: венчик)

Други су присуствовали јутарњој литургији у храму Светог архангела Гаврила у селу
Секуричу.

Гости из Београда, Новог Сада, Руме, Ниша и других места за недељу су имали за
орјентир један необичан путоказ на коме је писало: «Секурич – центар света».

Према њему су лако нашли место новог сусрета у недељу у 9 часова испред храма
Светог архангела Гаврила «у центру света».

 

Одатле је необична група самоорганизованих туриста на тракторској приколици пошла
ка врху «центра света» у освајање планине Јухор.

Неки су се ипак «одважили» да пут од осам километара од Секурића до врха Јухора
пређу пешке. Ипак се испоставило да су далеко храбрији они који су пошли трактором,
јер је нагиб неасфалтираног пута у већем делу био и до 30 степени. Пут је сведочио да
сељаци Секурича не престају да раде и на врху Јухора током целе године, јер су
тракторске гуме биле дубоко усечене у оно што се само условно може назвати пут. По
тим тракторским браздама на путу се видело да раде у кишном периоду јер су гуме од
трактора биле урезане у пут и до 20% висине гуме. Али пажљивом вожњом тракториста
је успео да учини истинско чудо и не испусти ни једног путника са хоклица и клупа на
приколици од којих су неки седели и ван приколице као да смо у ВИндији[2].

Сви су одахнули када су се докопали првог извора где су вредне домаћице изнеле
проју, проју са чварцима, пите, гибанице. Све је плануло уз хладну изворску воду, која је
гасила врелину Сунца и отварала апетит.

Развила се и дискусија око различитих аспеката како институције по Србији уништавају
трагове српске историје, којим методама шире у систему образовања, штампе,
телевизије штеточинску, измишљену пропаганду о наводном пресељавању Словена.
Самоорганизовани туристи су се са тугом присетили недавно преминулог великог
српског научника, дипломате и истраживача Слободана Јарчевића који је
реконструисао и вратио у изворни десетерац «Илијаду», «Одисеју», «Рг Веде»,
«вЕнеиду», а да Министарство културе томе није посветило било какву пажњу иако је
Јарчевић лично предао министру културе Петковићу први примерак тако
реконструисане «Илијаде», а да министар није прозборио ни једну једину реч.

Божидар Митровић је подсетио присутне на догађај којем је лично присуствовао у
Етнографском музеју у Београду 14. маја 2011. године на састанку руководилаца
представништава УНЕСКО у југо-источној Европи када је представница УНЕСКО из
Румуније замолила српске колеге да поднесу захтеве УНЕСКО и ставе на списак
УНЕСКО «српске јуначке песме као уникалну књижевну форму коју нема ни један други
народ у свету», како је дословно рекла ова представница УНЕСКО. Али уместо да
заштите српске десетерачке, јуначке песме, како је тражила ова представница УНЕСКО
из Румуније, лукавством једног Албанца из Београда и других лукаваца који у Србији
делују против српске културе, Србија је заштитила гусле као нематеријално културно
благо на које претендују и Црна Гора и Албанија и Хецеговина а могу слободно и
Арапски потомци хапло групе R1a1 са Блиског истока.

Путовање ка врху Јухора настављено са новом енергијом и најављеним предавањем
професора из Москве на новом одредишту.

После нових 4 километра самоорганизовани су се затекли у сред шуме Јухор планине
пред савремено урађеном брвнаром и одвојено изграђеним Ловачким домом.

И нису се ту много одмарали јер је професор из Москве одржао обећање да одржи
кратко предавање.


НЕ СМЕМО ИХ ПОБИТИ, МОРАМО ИХ ПОБЕДИТИ

Професор Божидар Митровић, доктор правних наука, како и приличи изнао је структуру
предавања: «Покушаћу да укажем на једном примеру шта је наука, колико то одговара
нашем заједничком туристичком подухвату. Надам се да нећу заборавити да укажем на
крају и на разлику између «археологије» и «археолошког туризма».

«Сви смо видели путоказ Секурич – центар света»

Научник који то види мора критички посматрати. Мора оставити могућност да се то неки
мамурни локал-патриота пробудио са таквим осећајем, исписао такав натпис, а онда, уз
много перипетија са бирократијом и саобраћајном полицијом, издејствовао да ипак
поставе такав «путоКаз» поред пута да упути путника намерника у село Секурич.

Научник мора навести и тумачење које може добити од сваког добронамерника да је
село Секурич удаљено од града Јагодине 40 км (савременим путем 31,8 км), од
Крушевца 40 км, од Ћуприје 40 км, од Ћићевца 40 км, што значи да је заиста у центру
тог дела света.

Али народно сећање, у најразличитијим формама предања, назива, слогана и тако
даље, може некада да буде научнику далеко јачи и поузданији орјентир него што се то
на први поглед може учинити.

Пре двадесет и више година хтео сам да напишем једну невелику књигу за српске
туристе који дођу у Москву, а не знају да у маузолеју руских царева – «Архангелском
саборном храму» Московског Кремља постоје фреске «Српски чудотворци», на којој је
представљен св. Сава Српски (састављач «Законоправила/Кормчје књиге/Крмчије»[3]) и
Преподобни Симеон (СтеВан Немања), «Св. Кнеза Лазар Сербски» и у олтарном делу
фреска «Агиус/Св. Сава Сербскиј». Уочио сам да је нетачно написано у свим
енциклопедијама, проспектима и књигама да је овај храм 1508. године изградио
италијански архитекта или архитекта из Италије јер је Италија организована тек после
три века – 1861. године. Од те мале књиге написао сам велику књигу од 756 страница у
пуном колору формата 300 мм х 300 мм и тешку 4,5 кг. под називом «КолоВени
(СлоВени) и континуитет културе и права». У свом том научном истраживању, зашто су
руски цареви позивали за изградњу симбола Русије – архитекте из Венеције/Венетије, ja
сам се оријентисао према предању и српском појму «Рас», који несумњиво лежи у
основи и назива РасСија/Русија и не представља никакав град како пропагирају из
САНУ, а да при томе не могу да кажу где се налази град где је рођен св. Сава јер је то
било одређење друштва у коме се припадност целини одређивала кроз род а не кроз
територију, те је и (на)род себе називао «РАс».

Тако сам чудом те фреске «Српски чудотворци» и орјентишући се према том сакралном
«Рас» открио:

■S како je из речи КолоВени настала реч СлоВени,

■S како је трансформисана реч «Рас», како су Срби себе звали све до 1848. године,
■S како је из српске речи «Коло» настала у епохи Лепенски Вир реч «култура».

Ево сваком од Вас дарујем разгледницу коју су Уставобранитељи урадили у покушају
да заштите Устав Србије и територијалну целовитост Србије.

Са једне стране приказане су три јубиларне марке будуће државе «КолоВеније» у којој
ће сви Срби живети у једној држави као свој на своме јер управо те три фотографије и
сведоче да постоји непрекидност живота Срба на овом простору од епохе Лепенског
Вира, Винче и Старчева.

г.

 

схема Коло с подколенное
Hi ropike Винче. епоха ‘
Бутмир 1800 I

< и схема Коло купола
Покровское саборног

< р Божидар Трифунов МИТРОВИћ, доктор правних наука,                             <г

Сунце сваког јутра сваке дугодневице, значи 21. јуна, а ове преступне године 20. јуна у
6 сати и 5 минута на супротној страни Лепенског Вира изрони КРУГОМ над брдашцетом
Трескавац и својим зрацима и божанском лепотом око брдашцета формира слово «А»,
што су наши слоВенски/српски преци схватали као «Аз» односно као циклично «Коло»
које се и дан данас одражава/материјализује на пресеку дрвета у виду ГОДова.

Тако сам после 12 200 година ја поново открио да је реч култура настала из
српске/древне руске речи Коло, која је трансформисана у kVLV, затим у CVLT/Kult. Чак
је и у латинском језику сачувано да је реч култура настала из речи COLO/Коло.

Најстарији поглед на свет (мировозрење) древних СлоВена, који су себе називали
КолоВени, био је генијално једноставан – «Све je Коло» (јединство кретања Земље око
Сунца, природе и човека), на основу чега су открили да се то Коло узајамности
цикличног кретања материјализује на пресеку дрвета у виду год-а(годова) и у виду
папиларних кругова на прстима човека, што им је омогућило да у Лепенском Виру
систематизују тајно знање «КолоДар», које ми данас називамо «каленДар», прецизирају
ГОДину дана као време васкрса природе, захваљујући чему су могли да пређу са
номадског на седелачки облик живота (што је почетак културе) и почну у Винчи да граде
куће од (божанског) дрвета, сеју у браздама семе житарица[4] и на истом месту убирају
летину. Због тога су у свету прве куће/коче из (боженстВенног) дрвета и зрна пшенице
нађени управо у Винчи, име којој је било Раз/рАс (род Первоначала).

На другој страни ове разгледнице је указано КАКО ЈЕ ИЗ ДРЕВНОГ НАЗИВА КолоВени
НАСТАЛА РЕЧ СлоВени[5].

Да ли такву пажњу као појам «Рас» може да заслужи и овај путоКаз «Секурич – центар
света
». Већина вас вероватно мисли да за то нема никаквог основа.

А ево ја ћу Вам изнети сликовне и текстуалне доказе да је управо ова планина Јухор (у
чијем се подножију налази село Секурич) некада била центар света и да се овде
одвијала изузетно интензивна трговачка размена јер је ово био сточарски крај. На
древно словенском језику «вар» значи «сточни двор/пијаца», одакле потиче могуће и
назив града Варварина, а да они то и не слуте. Од тог назива «вар» могуће је да је
настала и реч «варвари» којим су Грци и Римљани означавали СлоВене који су имали
дуге власи, па су имали и назив «власи/влахи».

Али ево ако пратите ЈуТјуб и видео
снимке можете да приметите, да остаци римских окупационих легија, који се називају
«аРомани/Цинцари», сада хоће себе да представе као да су они Власи, по ромеизованим
Србима у Румунији. Исти «АРомани/Цинцари» су покушали у емисији Бранка
Станковића «Квадратура круга» себе да представе као Пелазге – прастановнике
Пелопонеза до доласка Грка, иако су АРомани/Цинцари зифт црни док су Пеласти
носили тај назив јер су били Беласти, односно КолоВени које су Грци и Римљани
преименовали у Хел(В)не да би их на крају приписали Грцима који су дошли са
папирусом из Египта и преко те једноставније и јефтиније технологије преписали све
усмено знање СлоВена (КолоВена) и тако потиснули Србе/КолоВене/Хел(В)ене.

Али нико од вас, без обзира да ли сте из Јагодине, Ћуприје, Ћићевца или Секурича, не
зна, како видим, за «Јухор гривне» које су познате и у науци као и невероватне лепоте
јувелирски украси са простора Јухор планине и њеног окружења, од којих су «колти»
минђуше имале посебно божанско значење.

И ви сада можете да ми не верујете али све постоји у мојој књизи која је доле у
Секуричу самном а коју је наш колега из Швајцарске одмах купио чим ју је видео.

Ја сам се ноћас у манастиру «Прерадовац» пробудио у 2 сата ноћу и нашао сам на
страницама 16, 70, 164, 204 и 688 књиге «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и
права» те гривне па и на последњој корици. О «Јухор гривнама», њиховом значају и
КолоДарном/каленДарском значењу ја сам учио од Андрејић Живојина из његовог рада
«Гривне живота: континуитет и космогонија Индоевропљана на примеру гривни типа
Јухор»[6]. О томе је писао и Радмило Петровић у раду «Словени и Срби: култ, мит и
религија»[7] и Поповић Ивана у раду «Накит са Јухора: остава или сакрални тезаурус»[8].

Ја сам у манастирској соби хтео да заплачем када сам се подсетио колико је то
богатство о коме на улицама градова и села кроз које смо прошли нема било каквог
трага или на домовима културе ни на улицама иако би цео крај требало да живи од тог
богатства и на њему заснованог археолошког туризма. Ни нама домаћини нису знали
да кажу или укажу ни на једно једино археолошко налазиште иако чак и у Википедији
само у општини Јагодина има наведено на десетине археолошких налазишта управо
под том одредницом «Археолошка налазишта у општини Јагодина».

Хтео сам да заплачем кад видим колико народ тешко живи иако је крај богат а требало
би и данас да је туристички центар, ако не света а оно богато археолошко и туристичко
одредиште овог дела света.

Ето због тога треба да сви пођемо и у Београд и побијемо све оне који се баве
туризмом. Да побијемо све оне који пишу о археолошком богатству Србије, тако да се у
њиховим текстовима не сме ни поменути макар једно једино слово из којег би се
наслутило да су то трагови древних Срба односно древних СлоВена.

Ево, јуче у петак 4. септембра 2020. године лист «Политика» је на страници 13, у
рубрици «Култура», известила да су Премијерка Србије Ана Брнабић и амбасадор САД
Ентони Годфри посетили археолошко налазиште Винча и саопштили да је амбасадор
из сопственог Фонда издвојио 470 000 долара за спречавање даљег клизишта
Винчаског налазишта а да ће Влада Србије издвојити 3 милиона евра у наредне три
године за археолошку Винчу. Наслов тог текста је био «Франкфуртски аеродром
неолитске Европе
». Нема ни једног јединог доказа на свету да је у време неолитске
Винче постојала Европа, а још мање да је постојао у то време некакав аеродром[9]. И у
овом чланку новинар и лист «Политика» су наставили своју зликовачку политику и
пропустили да укажу на следеће чињенице од којих свака одвојено и све оне у целини
доказују НЕПРЕКИДНОСТ СЛОВЕНСКОГ/СРПСКОГ ТРАЈАЊА И ЖИВЉЕЊА НА ОВОМ
ПРОСТОРУ од епохе Лепенског Вира, Винче и Старчева:

  1. у Винчи су нађене прве куће од дрвета на свету јер су наши српски преци у
    Лепенском Виру из појаве «Аз» и «Коло» систематизовали тајно знање
    «КолоДар/каленДар» благодарећи којем су могли да пређу са номадског облика
    живота на стајски и да у Винчи дижу куће од божанског дрвета у коме се Коло
    материјализује у виду ГОДова и Духа Божијег односно Сунчевих зрака које су они
    видели у облику «влакана дрвета» која оживљавају после пролећног повратка
    Сунца,
  2. у Винчи су нађена прва зрневља пшенице управо због тога што су наши
    српски преци систематизовали «КолоДар/каленДар», па су знали када треба
    сејати а када могу очекивати летину. Та знања су управо представљена на
    предивним Гривнама са Јухора

Коло као годишње кретање Земље око Сунца – са идолима Земље и Сунца
на наруквици из Дрмна (близу манастира Рукумије, у источној Србији)10

Древни СлоВени који су себе звали КолоВени (од чега је настала и реч
SorVen/SorBen која је преличена у СерБи а онда Вуком у Срби) су имали
КолоДар/каленДар од 13 месеци по 28 дана што је 364 и «НУЛТИ – Аз дан»
дугодневице када сунце већ 12 200 година излази над брдашцетом Трескавац и
прави «А» својим кругом и Сунчевим зрацима, и већина је вас била ове године на
Лепенском Виру 20. јуна 2020. године и у 6 сати чекала да видимо то, божанске
лепоте, Сунчано «А/Аз».

  1. у Винчи су нађене предивне фигурине које личе на марсовце али које са
    Марсом немају никакве везе (једна огромна је приказана са леђа и у том чланку,
    јер има јајолику главу, али без икаквог објашњења), јер су наши древни, српски
    преци копали руду живе под Авалом, чија су испарења отровна па су правили
    ЗАШТИТНУ ОДЕЋУ на којој нема отвора за уста, ноздрве су затворене као што
    су и очи нечим затварали а дисали су преко отвора који се виде око главе. Тако
    су то биле прве фигурине у част «саможртвовања» за друштво, јер су очигледно
    ти први рудари умирали и поред све те заштите, да би из руде живе добили «боју
  • Радмило Петровић: «Словени и Срби: култ, мит и религија», Пешић и синови, Београд, 2002, стр. 47.
    цинобер» од које су се «украшавали». Глагол «украшавати (се)» потиче од
    древно словенске речи «окрашавати се/обојавати се» која се очувала у руском
    језику (окрашатся) у значењу социјализације, односно идентификације са нечим
    или неким – у то доба са Колом односно са Сунцем, што je очувано не случајно у
    енглеском језику у речи «украшавати се – КОЛОризе/colorize», што жене и данас
    раде бојећи усне и образе. Срби су бојили и своју одећу у Винчи у ту боју, али и у
    средњем веку. Наши преци Веничани, које ми зовемо данас Феничани ту боју су
    добијали на Блиском истоку (где у ЛиВану има највише топонима са префиксом
    Рас – на свету) из пурпурних шкољки. Због тога су Срби и у средњем веку били
    енормно храбри, јер су и после рањавања продужавали бој, јер због цинобер боје
    нису видели сопствену крв.
  1. у Винчи су нађене посуде од ИЛа односно ИЛоваче јер су древни СлоВени
    своја станишта градили, због одбранбених система (и чувене трске на коју су,
    наводно, дисали скривајући се од непријатеља, што је још једна глупост о нашим
    прецима), на ушћу једне реке у другу или на ушћу реке у језеро или на ушћу реке
    у море, због чега су и Српску Троју (како се она назива и у чувеном Летописном
    лицевом своду .- историји света у историјским личностима) називали Илион, као
    што је била посвећена Илиосу Сунцу – Колу, како су Грци недовољно
    разумевајући те односе тумачили,
  2. у Винчи су куће имале соху – рогатку у коју су полагали носећу греду – брвно
    на којој су се видели ГОДови (на фотографији обојена у цинобер боју) као Бог/Бак
    (због чега су наши преци Винчанци качили рогове бика на сваку кућу) те Срби у
    свим српским крајевима и дан данас када завршавају кућу и подижу кров славе
    «подизање рогова».

Соха (наводно идол, обојена у зелено) као носећа греда која се завршава роговима
(реконструкција коче/куће Винче од кочева на изложби Винче у САНУ)

Све ово што причам толико је једноставно да је потребно имати само два грама мозга,
али и немати мржњу према Србима и православљу, које у себе унело та древна
слоВенска знања. Али свега тога нема ни у чланку «Политике» нити у фељтонима које
су посветили Лепенском Виру да се не би схватила непрекидност српског постојања на
овом простору од епохе Лепенског Вира.

 

Али не само у једном листу него и у свим средствима јавног информисања у Београду о
томе не пишу и не објављују на телевизији. То злочиначки раде да Србија не би могла
да развије свој археолошки туризам. То су зликовци који делују против српског народа.
Тако улизички пишу о «Франкфуртском аеродрому» не би ли се удворили Европи и
Немачкој фрау Меркел. Али тиме прикривају свој неталенат да уче, да прочитају нешто
ново. Тако прикривају своју мржњу према нама Србима и посебно према непрекидности
нашег живљења и стварања на овом простору од епохе Лепенског Вира. Да ли је
могуће да неко пише такве глупости као што је овај чланак «Франкфуртски аеродром
неолитске Европе». Дебилно али ето пишу. А посебно је питање како ће још при
санирању Винчанског клизишта смислити подлости да униште Винчанско налазиште. А
ми стојимо и не тражимо да вршимо ревизију тих захвата.

И ту долазимо да разлике између «археологије» и «археолошког туризма». Археолог
мора имати стрпљење ван свих уобичајених граница. Он мора користити једноставне
алате чишћења и удаљавања слојева глине, земље, камења данима, месецима а некад
и годинама. А када својим стрпљењем и божијим промислом открије крхке посуде или
друге остатке људског рада или живота мора се суздржати од било какве емоције да не
би уништио нађено или само налазиште. Те људе ваља разумети. Метју Џонсон,
амерички археолог, у књизи «Археолошка теорија» је чак исмејао затвореност и
аутистичност археолога који раде на налазиштима у односу на друге археологе који не
раде на терену. Али у савременој науци и друштву незамислив је развој науке без
мултидисциплинарних истраживања. Без истраживања у која ће се укључити не само
други археолози него и други стручњаци који могу да повежу чињенице и знања из
других наука и са других простора.

Мене су позвали УНЕСКО и Руска академија наука и омогућили ми да говорим у Москви
27. новембра 2018. године, на Х Међународном научном форуму невладиних
партнера УНЕСКО
под називом «Наука за добробит човечанства». Ја сам управо са
три јубиларне марке које су приказали на великим екранима представио учесницима
форума УНЕСКО и академицима из целог света нови приступ посматрању развоја
човечанства
који није базиран на непрестаном нестајању народа и цивилизација и
појављивању нових народа и цивилизација, јер су то застареле фикције. Представио
сам појаву културе од епохе Лепенског Вира и Винче и развој културе кроз
непрекидност и стабилност
без обзира на природне и друштвене катаклизме. Био сам
једини аутор којег копредседавајући тог заседања није прекидао.

Значи да у сфери туризма и културе морамо имати научнике и практичаре способне да
научне чињенице учине интересантним за широки круг не само научника него и широке
масе људи који то визуелно и текстуелно и у облику приче могу да схвате, репродукују и
заинтересују друге људе мимо сваке идеологије, лажи и превара. И да
мулдимедијалним деловањем заинтересују милионе да дођу на ову величанствену
планину Јухор која је некада била несумњиво центар света.

По Јухор гривнама грађен је чак и Московски Кремљ од стране архитеката из Венетије.
Ви то, нажалост, и не вашом кривицом не знате, али ми нећете одмах ни поверовати. Али ако отворите моју књигу «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» или
књигу – руско-српски туристички водич по Москви «Тајна руског храма» (пун назив
«Тајна руског храма и непрекидност словенске културе, права и архитектуре»)
убедићете се да је највиша грађевина у Московском Кремљу – КолоКољна ИВана
Великог (звоник) урађена према схеми са Јухор гривне из Дрмна[10].

«КолоКољна/Звоник ИВана Великог» у Московском Кремљу је највећи «Аз» (знак
Прапочетка), попут оног које Сунце формира око брдашцета Трескавац на дан
дугодневице а које је исцртано у облику схеме КРУГА и Сунчевих зрака на «Јухор
гривни из Дрмна». Овај звоник испод круга/колазлатне куполе има златни венац
«АзБучних» знакова. АзБучни знаци су и настали у епохи Лепенског Вира, на основу
«черта и реза», којима су наши српски/слоВенски преци обележавали привидно
кретање Сунца. Том «Аз-формом» овај звоник/КолоКољна ИВана Великог у целости је
изграђен по схеми која се налази са леве стране на Гривни из Дрмна.

Када се споје схеме првог и другог нивоа/јаруса ове колоКољне/звоника, добија се
КолоДарна схема ГОДишњих доба која је исцртана са десне стране на гривни из Дрмна
(епоха Јухор). Ову схему сам преузео из једног од каталога Московског Кремља и само
дописао називе годишњих доба.

Да ли је Туристичка организација Србије ово игде објавила? Није. А није због тога што
су под контролом антисрпских језуитских снага мрака и неоинквизиције која не допушта
да се било шта слоВенско спомене на Балкану пре V века када се наводно распао Рим.
А то се не допушта због тога што се и Рим некада називао РАс, што се види из
чињенице да свака форма иссписивања другог дела овог назива има значење «Аз»:

■S и у форми «О/Roma» где je О – Коло или Аз,

■S «i/Rim» где је i – идеографски знак Сунца у облику тачке и Сунчевог зрака као
духа божијег у облику вертикалне линије,

■S «RVm» где је V обрнути а у међувремену забрањени знак А/Аз,

S «Рим», где je «и» знак КолоВрата као и идеографски знак сличан латиничном
«S».

То потврђује да је најстарија и постојана технологија Римске империје и њеног
клерикалног продужетка Ватикана – потискивање православних СлоВена са Апенина,
из брдовите КолоВеније/ХелВетије/Швајцарске, са Балкана који се некада звао
Венетија као и простори етРуских Северне Италије, када је река По имала
крајишнички/српски назив Падуша, јер пада са Алпа.

Ово би био очигледан доказ великог значаја Јухор планине и «Јухор гривни» и доказ
чињенице да се чак и једна од најлепших грађевина Московског Кремља зидала по
схемама са ових гривни које су такве лепоте да сам једну од њих ставио и на корице
моје књиге «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права».

Али то није једини пример да су најлепше грађевине православног света грађене по
прехришћанским узорима са овог поднебља.

Тако је најлепши православни храм – Покровски саборни храм који се налази на
преКрасном тргу у Москви, који многи преводе као Црвени трг, урађен по схеми која је
нађена на подколеници/кнемиди у сеоцету Горња Винча која је представљена на
средњој јубиларној марки. Централна купола Покровског саборног храма представља
«Аз» Лепенског Вира (златоГлава купола од које иду Сунчеви зраци и спирале
цикличности НУЛЕ која је осмишљена у Лепенском Виру) док остале куполе означавају
да је «Аз» – Коло и циклично ГОДишње васкрсно кретање, јер:

  • четири велике увинуте куполе својом симетријом формирају крст Сунца (на
    кнемиди из Горње Винче: четири велика круга), док
  • четири мале увинуте куполе својом симетријом формирају крст Мајке-Земље (на
    кнемиди – четири мала круга).

Ова кнемида/подколеница из Горње Винче важна је и за археолошке налазе и
артефакте са планине Јухор. Наиме у центру кнемиде/подколенице из Горње Винче у
кругу у центру се налази исписан идеографски знак «Коло» који је исцртан прецизирано
као небесно Коло – хелиоЦентричног система (у облику четири велика круга као крста
Сунца и четрии мала круга као представе Мајке-Земље).

Исти такав знак имамо у разјашњењу КАКО ЈЕ ИЗ НАЗИВА КолоВени НАСТАЛА РЕЧ
СлоВени, јер је Америчка археолошка експедиција 1914. године у граду Сарду,
некадашњој престоници Лидије нашла камени блок где је српском икавицом био
исписан најстарији назив СлоВена. Православни свештеник из Чикага Светислав С.
Билбија је овај натпис правилно прочитао применом азбуке и рекао је овде пише

«Вини» док је знак идеографски знак који почиње вероватно са словом «К».

Упоређујући знак «Коло» са (1)«кнемиде/подколенице» из Горње Винче, који је
прецизно исцртан са четири велика круга и са четири мала круга подколенице са
натписом (2) са каменог блока из Сарда где је несумњиво био икавицом написан назив
«ВиниКоло» (СлоВини) и (3) натписом «КолоВени» (што је било првобитно значење
речи СлоВени) са златне плочице која је нађена 1961. године у некадашњем римском

граду Пиргиј/сада Санта Севера, очигледно је да је знак

 

  • слоВенски знак,
  • знак који означава Коло,
  • да се ради о сакралном знаку који је коришћен и на артефактима нађеним на
    Јухор планини.

Тако је очигледно да је апсолутно неоснована тврдња из документарног филма РТСа из
1999. године «Пролазак Келтског коњаника» да су алке и артефакти који су
пронађени на планини Јухор (благодарећи ловцима и још прецизније благодарећи
лисици коју су ловили по Јухор планини) припадали некаквим Скордисцима или
некаквим Келтима.

Наиме горњим компарацијама јасно је и да је дугме коњске опреме које се појављује у
филму РТСа несумњиво слоВенски (КолоВенски) сакрални знак који означава «Коло»,
те су и сву осталу опрему израдили наши српски/слоВенски преци који су овде живели
од епохе Лепенског Вира.

Документарни филм Радио телевизије Београда из 1999. године «Пролазак Келтског
коњаника
»
можете погледати да би се убедили колико се штете десетинама година
наноси у систему телевизије тиме што се историја српског народа приписује неким
непознатим или измишљеним народима https://www.youtube.com/watch?v= wzmT sodnaO

Обратите посебно пажњу на дугме – алку која се појављује

23:47 минута — секунди два дугмета са сакралним приказом «Коло» и
на 30:39 минута — секунди једно дугме алка за амове са знаком Коло.

Очигледно је да то није никакав знак ScorDiska или Келта већ знак и сакрално
божанство Коло КолоВена/СлоВена/СрБа, које налазимо прецизирано
представљано:

  1. на кнемиди/подколеници из Горње Винче и
  2. исписано у оквиру назива «ВиниКоло» из града Сарда где су живела наша браћа
    Личани у Лидији.

Детаљнији текст са истим грешкама и снимком РТСа можете прочитати и на
https://www.opanak.rs/upoznajte-misterioznu-planinsku-lepoticu-juhor-u-kojoj-se-krije-tajanstveni-keltski-grad/
Уредник емисије и филма је био Илија Церовић, који је сада уредник Радио телевизије
Србије и упорно избегава да сними емисију у којој би објаснио НЕПРЕКИДНОСТ
СРПСКЕ КУЛТУРЕ од епоха Лепенског Вира и Винче, иако ми је то неколико пута
обећао када сам се са њим сретао у згради РТС у Београду. Сценарио и режију овог
филма остварио је Павле Грујичић. ПТТ Јагодине је финансирала овај филм.
Продуцент научне редакције је била Љубица Мирић Петровић. Све их можемо означити
саучесницима у кривичном делу потискивања и културолошког геноцида над српским
народом. Али исто тако морамо признати да је сама чињеница да смо преко овог
филма очували у јавности ове слоВенске симболе је од непроцењивог значаја иако су
их неосновано приписали Келтима и Скордисцима, иако су то могуће само неки од
назива за Србе/СлоВене и њихове минђуше Кола који се у руској литератури и руској
етнологији и данас називају «колти/колоТи».

И морамо закључити једном важном констатацијом: Сви ти туризмолози, новинари,
режисери и уредници велике су незналице и зликовци увек када неће да исправе своје
очигледне грешке.

Човечанство живи у претежном незнању јер не може да уочи све закономерности и
појаве у природи и друштву ни сада ни у догледној будућности. Али када је неко знање
обновљено или освојено и учињен значајан помак у правилном научном тумачењу
стварности, онда је и грех и злочин таква знања скривати и игнорисати.

Али такве зликовце не смемо побити – морамо их победити, како je мудро
закључио један Србин на Косову и Метохији а мени пренео Шолевић Мирослав.
Морамо их победити да се са сваким јутром буде свесни свог злочина и колико су дуго и
за чији рачун су спутавали и терорисали српски народа и држали га у заблуди, а наше
српске/слоВенске претке називали Скордисцима, Грцима, Келтима, а артефакте
израђене рукама наших предака зликовачки приписивали другим народима.

Са највишег нивоа – 700 метара надморске висине планине Јухор позовимо заједнички
још једном све ове посленике културе да признају своје грешке и да сниме нове
телевизијске емисије и објаве овај чланак, а да при томе и поред свих скраћења не
пропусте да објаве како је настала реч култура и реч СлоВени.

Констатација једне од учеснице самоорганизовања и похода на планину Јухор, да је ово
излагање најлепше што су доживели на путовању, потврђује моју тезу да у туризму нису
важни само најновији аутобуси, најелитнији хотели, позлаћени тоалети – већ је
најважнији једноставан и разумљив «сказ/каживање» – прича туристичког водича, чију
сам улогу испунио за опште добро.

Мене можете контактирати

на електронску адресу                  bozzidar@inbox.ru

по skype:                                            koloven1

у Београду на тел. и WhatsApp +38161 322 0670
у Москви на тел. и WhatsApp +7929 9 32 23 72
детаљније на                                   www.bozidar.ru
професор Божидар Митровић, доктор правних наука

https://www.eparhija-sumadijska.org.rs/eparhija/manastiri/preradovac

[2] тако правилно треба писати назив те, нама блиске земље, куда су се пре 7700 година раселили и наши
преци хапло групе R1a1 на руску равнину а одатле у ВИндију и на арабијско полуострво, јер се и дан
данас централни планински венац у вИндији назива «Vindhya range/Виндија рејнџ» (а не Индија рејнџ)
познат и као Vindhyachal (изговара се [oincPja]) на руском: Виндхья; санскрит: ^ТЗД, управо по

потомцима Вендске/СлоВенске хапло групе R1a1 којих данас има у вИндији 100 милиона, а која је
зачета у Лепенском Виру по ДНК истраживањима и ДНК генеалогији.

од слова «крманити/управљати се» али и «хранити се», која се од 1219. године примењивала у Србији,
од 1221. године примењивала у Бугарској, а од 1272. године у Русији као статусни, цркве кодекс а и
данас је важећи црквени кодекст Српске, Бугарске и Руске православне цркве а такође је исту примену
имала и на простору данашње Румуније и Молдавије до XIX века на једном заједнинчком
рАсСенском/старословенском језику.

[4]

  • то и јесте чувено али новим идеологијама демонизовано «жртвоприношење», јер су се одрицали дела
    летине, због чега су Русија и српско село (као наследници те древне пољопривредне цивилизације)
    облик «монашког» облика (пољо)привреде, пуног самоодрицања.

[5]

Поред руског језика ово научно разјашњење сам превео, благодарећи помоћи Симе Мраовића из
Париза и на енглески, француски, јапански, кинески, немачки језик.

[6] Андрејић Живојин «Гривне живота: континуитет и космогонија Индоевропљана на примеру гривни типа
Јухор», ИПА «Мирослав», Београд – Рача, 1997.

[7] Радмило Петровић у раду «Словени и Срби: култ, мит и религија», Пешић и синови, Београд, 2002, стр.
47

[8]  Поповић Ивана у раду «Накит са Јухора: остава или сакрални тезаурус», «Народни музеј», Београд,
2002.

[9] алузија да су се у Винчи укрштали светски трговачки путеви као што је то данас транзитни аеродром у
Франкфурту, не спада само у сферу патологије (и поданичког лицемерја да се тако заинтересује
Немачка Фрау Меркел и Европа за Винчу) већ у сферу фалсификата, јер је протекло много векова па и
хиљаде године стабилне примене КолоДарног/каленДарског знања и производње пшенице, њеног
складиштења у ћупове за питањије/питосе, пре него што је дошло до «Франкфуртске» размене добара у Неолитској Винчи.

[10] Божидар Митровић: «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права», КолоВенија, Београд, 2008.
година, стр. 70,

Божидар Митровић: «Тајна руског храма» (пун назив «Тајна руског храма и непрекидност словенске
културе, права и архитектуре»), универзитет МНЕПУ, Москва, 2016. година, стр. 33/34.