Није питање да ли о статусу Косова и Метохије треба преговарати, већ на којој основи, о чему и с ким.
Једино легитимно полазиште јесте да је КиМ део Србије привремено под мандатом УН и да тако остаје све док СБ не донесе одлуку о окончању свог мандата. Тај мандат не могу окончати ни ЕУ, ни НАТО, ни САД, ни Немачка, ни Француска, а ни Србија, ако би таква идеја, икада икоме пала на памет.
Једина основа са изгледом за успех преговора могу бити међународно право (Повеља УН, ОЕБС) и Устав Србије, никако трговинско право.
Пошто је резолуција СБ УН 1244 основни, глобални компромис и пошто није у целини спроведена, логично је да предмет преговора буде целовита примена и конкретизација тог правно-опште-обавезујућег свеобухватног документа, без избегавања, бирања или негирања или ревидирања.
Једини гарант евентуално договора о будућем статусу може бити СБ УН.
Бриселски споразум је противуставан диктат Ештонове и тешко се може преобратити у нешто друго. Ако њиме није промењен статус КиМ, битно је промењена стварност на северу Покрајине одакле је повучен уставни и правни поредак Србије и потписом у име Србије, прихваћен илегални сепаратистичко-терористички поредак.
Грешке, чије год биле, на штету Србије и српског народа, треба исправљати не чинећи нове нити се правдати штеточинством претходника
Реципроцитет није појам за однос целине Србије и њеног дела КиМ.
Борба за заштиту уставног поретка и за поштовање међународног права и одлука СБ УН не може се упарити са тежњама за легализацију сепаратизма, тероризма и агресије.
Прихватање услова за сусрет у Вашингтону је велика грешка, још једна једнострана концесија.
Србија се бори за суверенитет и територијални интегритет који самим тим укључује интересе Срба на КиМ као народа а не као припадника националне мањине.
Непринципијелни ставови Меркелове, Макрона и Трампа су израз политике силе и њихових ускогрудих геополитика и не могу претпостављати обавезу за Србију, СБ УН и светску заједницу.
Једино принципијелност у решавању статуса КиМ може бити допринос миру на Балкану и у Европи. Арбитрарност, гажење права и резолуције СБ 1244 су корак даље ка општој конфронтацији и новим сукобима.
Лидери агресорских земаља, носиоци политике доминације и сукобљавања, одлазећи лидери не могу бити гаранти српских интереса. То једино може бити Савет безбедности УН.
Господин Јовановић је искусан дипломата са дугогодишњом каријером. Поврх свега он размишља логично и даје препоруку шта је неопходно учинити у постојећој ситуацији у вези са Косовом.
Нажалост данас смо ми Срби постали народ са испраним мозгом, са статусом безначајне државе, поданичког менталитета, који беспоговорно слуша вођу (интересантно је да се реч ВОЂА, када се понавља, претвара у реч ЂАВО).
Престанимо да слушамо шта нам кажу политичари. Слушајмо шта нам каже Живадин Јовановић јер је то смислено и паметно решење.