(preuzeto sa: http://www.balkanmagazin.net/javno-mnjenje/cid141-288043/iza-kulisa-citaonica-za-slepe )

sreda, 20. oktobar 2021 12:51

Отворена још једна читаоница за слепе и слабовиде у Србији.
„Никада више читаоница и Брајевих штампача, а никада мање читача и Брајевих књига“

У свечаној сали Савеза слепих Србије, Јеврејска 24, Београд, 29. септембра 2021. године уприличено је скромно окупљање поводом обележавања 75 година постојања Савеза, 50 година постојања нерегистроване библиотеке и поводом отварања још једне приступачне читаонице за слепе и слабовиде грађане која је опремљена савременим
асистивним технологијама, захваљујући подршци Министарства културе и информисања и компаније Виторог.
И како не би сте помислили да желимо да презентујемо бајате информације, јер од датума овог догађаја прошло је доста времена, отварање специјализоване читаонице у Савезу слепих Србије је само одличан повод за чланак о читаоницама за слепе и слабовиде у Србији, као и за покушај да објаснимо њихов значај и смисао и одговоримо на многа питања која се намећу после отварања великог броја оваквих кутака за особе са знатно смањеном и без функције вида.

Највећа читаоница за слепе
На отварању, како то руководиоци Савеза слепих Србије воле да кажу, читаонице у највећој библиотеци на Балкану и у Европи, било је предвиђено да се присутнима обрати министарка културе и информисања Маја Гојковић која је, нажалост, била спречена да дође и њу је својим присуством заменила в. д. помоћник министра Данијела Ванушић, ангажована у сектору за заштиту културног наслеђа и дигитализацију.
Приликом отварања читаонице у библиотеци за слепе и слабовиде која
носи име уваженог др Милана Будимира, говорили су: председник Савеза
слепих Србије Милан Стошић, историчар и директор Музеја жртава
геноцида Дејан Ристић, као и поменута в.д. помоћник министра.
Милан Стошић је казао да је ова читаоница додатна могућност за употребу књиге, нагласио да је Савез слепих Србије одличан полигон за показивање и остваривање хуманости и позвао грађане да се солидаришу са онима који немају, помажући им и давајући им. Такође је објаснио да библиотека Др Милан Будимир ради у саставу Савеза слепих Србије али није објаснио зашто библиотеке за слепе и слабовиде у региону, за разлику од ове, постоје као самосталне и установе од јавног и културног значаја.
У свечаном тону, поред набројаних званица, председник Савеза слепих Србије Милан Стошић, поздравио је традиционалне сараднике и спонзоре ове хуманитарне и невладине организације, млади краљевски пар, принца Филипа и принцезу Даницу Карађорђевић.
В.д. министра Данијела Ванушић је у кратким цртама истакла значај библиотеке Др Милан Будимир, проговорила је о њеном историјату и, по старом добром обичају, подсетила на величину лика и дела др Милана Будимира али ни она није указала да интелектуална громада каква је био лингвиста, балканолог и изузетан универзитетски професор који се цитира у многим научним радовима (о коме је блаженопочивши Амфилохије Радовић говорио са дивљењем) – није заслужио да његово име носи библиотека која званично не постоји и коју не можете пронаћи у агенцији за привредне регистре као правни субјект, (јавну установу).
Историчар и помажући члан Савеза слепих Србије Дејан Ристић је бираним речима изразио захвалност свима који су подржали отварање ове читаонице и говорио о напретку у могућностима при коришћењу књиге за слепе и слабовиде.
Електронска технологија за читање

Председник Савеза слепих Србије Милан Стошић
Затим је отворена читаоница и слепи корисници библиотеке, демонстрирали су рад на уређајима којима је она опремљена и представљено је присутнима све што се у новој електронској читаоници налази. Захваљујући њој, студентима и осталим корисницима библиотеке Др Милан Будимир ће бити на располагању технологије које им омогућавају лакше учење али и приватност у комуникацији и комформну употребу свих могућности савремене рачунарске технологије и интернета.
У оквиру ове савремене и приступачне читаонице, слабовидим
конзументима писане речи омогућено је коришћење електронске лупе, која има могућност увеличавања, мењања контраста, осветљења и
боје садржаја. Слепима је на располагању камера и софтвер који може да „препозна“ штампани текст и да га прочита, а потом и сачува као текстуални или аудио документ.
Дакле, ова читаоница као и многе друге које су отваране, које се отварају и које постоје са циљем да олакшају приступ књизи слепима и слабовидима, поседује рачунаре са говорним софтвером, брајеве редове, електронску лупу, брајеве штампаче, квалитетне снимаче, дигитализоване репродукторе и остала помагала која слепима и слабовидима помажу да олакшају себи пут у процесу стицања знања и образовања.

Слепи корисник демонстрира рад са говорним програмом

Читаонице са мало корисника
Извештач Балканмагазина је имао част да о специјализованим читаоницама, а и шире, на ову тему разговара са најпозванијим људима, а то су сигурно слепи грађани, интелектуалци принуђени да, због потпуног или делимичног недостатка вида, користе овакве уређаје.
Виктор Живојиновић, дипломирани правник и Аврам Сретко, професор филозофије (који је широј јавности познат по одиграној партији шаха са председником Републике Србије Александром Вучићем), у својим апелима на интернету и кроз разговор са нама, сагласни су да је отварање читаонице за слепе у непостојећој установи која носи назив Др Милан Будимир, ништа друго, него гетоизација. Читаонице које волшебно нестају су, према Живојиновићевом схватању, већ пуно пута отворане али имале су јако мали број корисника и у ванпандемијским условима, а сада када се дешава пандемија – имамо отварање читаонице која, осим што је потенцијални извор заразе, неће служити ничему… Слепи, пре свега, ту немају шта да читају пошто нису решена издавачка права како аудио, тако и књига у е форматима.
Сретко Аврам, велики љубитељ књиге и изузетно успешан у многим сегментима културног и друштвеног стваралаштва, наводи да слепи немају своју библиотеку зато што библиотека Др Милан Будимир није јавна установа, већ „колико видимо, приватна прћија одређене групе незналица“.
Питање је ко је и зашто одлучио да у пандемијским условима отвара читаоницу у непостојећој библиотеци и зашто се не ради на интеграцији, него се подстиче дезинтеграција слепих, отварањем посебних читаоница у непостојећим библиотекама које немају ни решена издавачка, ни ауторска права, мишљење је многих слепих корисника књиге и интелектуалаца.
Некада давно је постојао пројекат, како они наводе, који је водила компанија Алфанум где је могло са сервера да се преузимају књиге које су биле заштићене од злоупотреба, па је тај пројекат замро због тога што није постојала потреба за одржавањем сервера тј. мало је корисника било заинтересовано за ове књиге. То је у начелу био добар пројекат пошто је омогућавао онлине преузимање књига које се не могу прештампавати, а које скениране стоје на серверима и то је решавало донекле проблем који имамо са издавачима који се боје препродаје, посебно стручне литературе, сагласни су наши саговорници.

Слободанка Матић, професорка српског језика, демонстрира Брајев ред

Више отварања исте читаонице
Наталија Мијић, професорка светске и југословенске књижевности, која је радни век провела у библиотеци Др Милан Будимир као њен координатор и која је веома компетентна да говори о образовању и интеграцији слепих и слабовидих, а нарочито о значају и смислу отварања и затварања великог броја специјализованих читаоница, каже да су и ова, најновија отварања као и сва пре овог, одличан мамац за наивне из Министарства културе и информисања који одобравају новчана средства за сличне пројекте и каже да неки, који су на руководећим местима у хуманитарним организацијама, имају највише користи приликом реализације тих пројеката због профита који остваре захваљујући наивности и доброј намери неупућених из шире друштвене заједнице.
Од 1990. године до данас, каже професорка Мијић, читаоница у Јеврејској 24 је сигурно отварана три, а можда чак и четири пута. Логично је, каже она, да се свака од тих читаоница разликовала по нивоу и квалитету инвентара и помагала која је имала.
Прва је отворена 1990. године и могли су се у њеном простору користити Брајеве књиге и специјални, четвороканални касетофони, репродуктори.
Друга је отворена пре, од прилике, две деценије и била је савременија јер, тада су при учењу и код слепих у Србији почели да се користе рачунари али говорни софтвер није био квалитетан као што је то данас нпр анридер.
Затим, прича нам професорка Мијић, читаоница је у свом предвиђеном простору мењала намену и није сигурна како се то завршило.
„Знам само“, додаје она, „да је једино у правом смислу речи корисна електронска читаоница која је отворена у Народној библиотеци у Београду, јер, има приступ огромном фонду књига које се не могу износити из библиотеке, има повољније радно време, постоји у њој стручна запослена особа која дежура, јер се у читаоници налазе веома скупа помагала.“
Али и било која читаоница далеко је кориснија онима који немају проблем са видом, јер нису ограничени у кретању; слепа особа, уколико се самостално не креће, мора да има персоналног асистента који јој је пратилац или (ако плаћа такси, на пример) треба да је прилично добро материјално обезбеђена.
„Међутим“, истиче професорка Мијић, „читаоница у Јеврејској 24 и пре тридесет година, а камо ли данас када многи слепи имају сопствена помагала за употребу књиге, слабо је била посећена; једва да је двоје или троје читалаца у време постојања читаонице долазило да тамо чита.“

Фантомске читаонице за слепе
Магистар социологије и професор српског језика Ђуро Шурлан, који се убраја међу оне слепе који су прочитали готово сву литературу која постоји на Брајевом писму, отишао је корак даље у отворености и искрености приликом разговора са извештачем Балканмагазина.
„Дајте молим Вас, то је проверен кључ по коме се узимају паре“, сматра професор Шурлан. До пре десетак година када су слепима теже били доступни рачунари и неопходна помагала, читаоница је имала велики смисао, међутим, садашњим олакшавањем доступности помагалима, читаоница губи свој првобитни смисао. Тајна поплаве читаоница је у прању новца Савеза слепих Србије.“
Питали смо откуд му такво размишљање?
„По народној, ако лаже коза нелаже рог. Следеће чињенице говоре за себе“, објашњава он. „Прву читаоницу пре око двадесет пет година, основали су слепи активисти у Београђанци. Прича се да је коштала сто хиљада марака. О њеном значају говори и чињеница да су на отварању били британски амбасадор и Зоран Ђинђић, први дисидент градоначелник. Нешто око помагала за слепе је обезбеђивао и Фонд капетана Драгана али се не сећам да ли је то била читаоница. После неколико година, отворене читаонице су волшебно нестале. Досетљивим групама слепих то је послужило као универзални кључ за узимање новца по истом рецепту од дародаваца за отварање фантомских читаоница. ССС је први пут такву читаоницу по истом принципу отворио и затворио пре коју деценију“, обавештава нас професор Шурлан.
„Никада више читаоница и Брајевих штампача, а никада мање читача и Брајевих књига“, рекао је професор Шурлан.
На питање, постоје ли одступања од тог правила, он каже:
„Народна библиотека Србије је направила озбиљан, дуготрајан и неизбрисив корак: 1. Отворила је своје магацине и учинила доступним слепима примерке Брајевих књига које је њима издавачка кућа Филип Вишњић достављала као обавезни примерак. 2. Отворила је електронску читаоницу 2011. године која је и тада као и данас опремљена изузетно квалитетним помагалима за читање слепих и слабовидих. 3. Иза таквог подухвата стоји упоран и озбиљан рад Мр Недељке Ложајић.“

Могућности у Народној библиотеци Србије
И заиста, магистар психологије Недељка Ложајић, детаљно и срдачно нас је информисала о свему карактеристичном за специјализовану читаоницу у Народној библиотеци Србије и између осталог је навела да је корисницима читаонице на располагању пет радних станица на којима је инсталирана апликација ЈАWС за читање текста на енглеском језику са екрана, као и апликација Анреадер, конвертор за изговарање текста на српски језик.
Две радне станице повезане су са уређајима Суперварио који служе за приказ текста на Брајевом писму са екрана. Инсталирана су и подешена три читача Биерлеy за читање текста за слабовиде особе, један се повезује са ТВ, а два се користе самостално.
Омогућено је и штампање текста на Брајевом писму, као и да је читаоница слепима и слабовидима доступна радним данима од 8 до 21 сат, што је и њена велика предност у односу на све постојеће читаонице овог типа.

Читаоница у Савезу слепих ипак потребна
Магистар филолошких наука Тихомир Николић, кога смо срели на отварању читаонице у Савезу слепих Србије, прокоментарисао је да је ово отварање читаонице значајно и да она треба да постоји али да му све делује као када се у сиротињској кући отвара гостињска соба.
„Ово је наопако, овако не може. Председник ССС није најбоље упућен у проблеме које имају слепи грађани. Свако ко има своје помагало и кућну удобност, тешко да ће доћи у ову читаоницу јер, мало слепих се самостално креће, они који то чине – муку муче са рупетинама по граду, са семафорима који се не чују, али ћу ја долазити када се за то укаже потреба и прилика. Читаонице можда јесу мало превазиђена ствар али једна таква у библиотеци Др Милан Будимир треба да постоји“, каже Тихомир Николић и завршава у шаљивом маниру:
„Знате, то Вам је као када слеп човек има ауто зато што му треба али нема сталног возача“.

Читаонице у Смедереву, Крагујевцу, Зајечару, Суботици, Зрењанину
Међу електронским читаоницама које су отваране за слепе и слабовиде у Србији, желимо да поменемо ону у Народној библиотеци у Смедереву 2011. а 2013. слична је отворена у библиотеци Вук Караџић у Крагујевцу, затим су редом отваране овакве читаонице у Зајечару, Суботици. Постоји кутак у зрењанинској Народној библиотеци, 2016. у веома пријатном амбијенту отворена је и читаоница у библиотеци слепих Мр Омер Маринков која постоји као делатност Савеза слепих Војводине, а такође је отворена и електронска читаоница за особе са инвалидитетом 2018. године у студентском дому Мика Митровић у Београду.
Заједничко за готово све наведене читаонице – осим оне у Народној библиотеци и оне у студентском дому Мика Митровић – је да је посећеност веома мала.

И на крају, док се не отвори још нека нова читаоница за слепе и слабовиде у Србији, желимо да библиотека Др Милан Будимир напокон постане установа од јавног значаја или да доктор Милан Будимир у Београду под својим именом добије макар једно сокаче, неки плато јер, када се већ указује онолика част многим естрадним уметницима после њихове смрти, доктор Милан Будимир је заслужио макар мрвицу пажње спрам оне која се многим другима поклања.