Исцељујућа моћ свести заснована на физичкој хипотези душе

//Исцељујућа моћ свести заснована на физичкој хипотези душе

Исцељујућа моћ свести заснована на физичкој хипотези душе

 

Аутор: др Велимир Абрамовић

 

Дефинишимо Свест и то прво онтолошки (тј. на који начин свест постоји), пронађимо математичке моделе Свести и одредимо њену физичку манифестацију, односно начин на који се Свест појављује у ономе што уобичајено зовемо Физичка реалност.

 

Свест (или, теолошки назив – Дух) је принцип непрекидности који креира оно што је непрекидно, а то је Константно садашње време (у метафизици: Вечност).

И према томе је Свест сама непрекидност вечности, конститутивни принцип који креира бесконачни темпорални Континуум. Или, онтолошком терминологијом изражено, Свест је Континуитет Континуума – она је генерички принцип непрекидности који претходи општем времену, односно ствара и одржава Константну садашњост.

 

Тренутно ми је дошла мисао: ако претпоставимо случај у коме време нестаје, укида се, ишчезава, што је могуће, иза времена ипак остаје чиста Свест, Дух. Континуум не може опстати без Континуитета, а обрнуто може бити, јер је Континуитет фундаментални закон природе и као и сваки други закон, независан је од онога на шта се односи. Другим речима, могуће је да Свест постоји без Времена, али Времена без Свести нема и не може бити, јер га сама Свест ствара:

 

А. Онтолошки, Свест је Континуитет (субстанцијална дефиниција).

Б. Математички модели Свести су 1. Геометријска Тачка, 2. Аритметичка Нула.

Ц. На физичком плану Свест се појављује као Константна Садашњост.

 

У Физичком Свету, Свест се манифестује као Вечност, односно стална и непроменљива садашњост. И према томе, реално време, а то је непрестано садашње време, је физичка последица Свести.

 

Континуитет је суштина Континуума, а суштина Континуитета је Бог, Творац, који ствара Дух или Свест, односно математичке принципе физичких закона.

Однос Свести и садашњости је кључан за самоисцељење Свешћу. Да би смо разумели како то функционише, неопходно је претпоставити вертикални низ узастопних егзистенцијалних слојева, поређаних од простих и свеобухватних до парцијалних или сложених, који су услед своје сложености специфични, али се de facto сви повинују једном те истом фундаменталном закону природе – Закону континуитета.

 

Према Закону континуитета, разликујемо и три врсте Континуума: први, који нема ни спољашње ни унутрашње границе, а то је физичка бесконачност или Садашњост, други, који има само спољашње границе, а то је ма колико велика коначност или Простор, и трећи, који има и спољашње и унутрашње границе, јер је и сам коначан и састоји се из делова, а то су комплексни системи, ствари, односно бића.

 

Степени егзистенције (од простих ка сложеним)*:

 

  1. Свест (Принцип Континуитета, у теологији: Дух);
  2. Време (Константна Садашњост – Континуум, у филозофији: Вечност );
  3. Простор (Део Времена, настаје унутрашњим диференцирањем Континуума);
  4. Маса (Део Простора са својственим интерним временом, настаје деобом Простора по златном пресеку: Светлосни Етар, у Физици: Електромагнетски Спектар, што је једно исто);

 

Коресподентни логички нивои психосоматске егзистенције Човека:

 

  1. Индивидуална Свесност (спознаја коегзистенције са окружењем, односно заједничког постојања са спољашњим светом);

2. Его или Ја (специфично Интерно време душевне структуре – оно што чини осовину личности);

(догађај снимљен камером професора Короткова)

3. Душа (Аутономан систем делова Светлосног етра или комплекс електромагнетских таласа

обједињен и контролисан Егом – Интерним временом душе појединца. Напомињем да је електромагнетски ниво идиосинкразије, тј.склопа личности – Душа чије је Интерно време или Ја уједно и светлосни код карактера, док је емотивни ниво чисто електрични, то су јонске струје у нервном систему живог бића.

У такозваном неорганском свету атома, аналогон људском мишљењу је размена фотона, кваната светлости, док емоције настају примањем и отпуштањем електрона. Подвлачим да је сва Васиона жива, јер је на нивоу времена обдарена свешћу, а на нивоу простор-маса и – осећајна);

 

4. Тело (Атомско-молекулска структура са својственим Интерним временом које је нижи хармоник Интерног времена Душе);

 

Аспект с темпоралног становишта каже нам да су оплођење, ембриоеволуција и рађање, – синхронизација, Душе и Тела, док су болест, старост и смрт – њихова асинхронизација. Након рођења даље ради временски програм сазревања, садржан као квантни поредак у светлосној шифри Ауре ДНК, који се као основна ДНК информација постепено (јер је темпирана) пресликава у РНК и даље активира Рибозом који по тој информацији синтетише беланчевине за телесни раст и обнову одраслог организма. И то је тај редослед: почиње од светлости или душевне шифре за масену синтезу одговарајућих атома (Азота, Угљеника, Водоника, Кисеоника) у молекуле Амино киселина и потом у беланчевине тела живог бића.

 

Физичка хипотеза Душе

 

У овом тренутку, као и пре сто година, главне методе лечења психичких поремећаја заснивају се још увек на разговору, мерењима, хемијским препаратима и ређе електроконвулзивним терапијама. Да би се учинио ефектан нов корак у правцу исцељења, неопходно је с једне стране “спиритуализовати физику”, а са друге стране “физикализовати психологију и психијатрију” и то на нивоу самих закона свести и времена, који најдубље одређују комплетну енергетску (психичку) и спатијално-масену (соматску) структуру јединке.

 

Неуронауке уопште, а посебно биофизика, неурофизиологија, и неурогенетика, као и авангардне научне области као, на пример, таласна генетика и квантна медицина, све оне – удариле су у зид незнања о правој природи времена, светлости, елементарне масе, грађе атомског језгра, другим речима – дошле су до нивоа грађе такозваног атома** и ту је наука стала. Развијају се само технологије и то независно од теорија. Може се слободно рећи да ни једна од савремених метода данашњих информационих технологија није проистекла из било какве теорије, почевши од открића транзистора. У том смислу се и људско друштво, само од себе, убрзано преображава у планетарно са јединственим дигиталним језиком и са само два слова азбуке: нула и један.

 

Оно што у Психологији и у обичном животу називамо Душа се непосредно састоји од временско-просторних формација или светлосних сфера. И према томе, у смислу Физике етра, душа је комплекс електромагнетских таласа сложених у систем обједињен Интерним временом или осовином бића душе или оним што називамо Ја. Дакле, индивидуална свест је Јаство које је у исти мах Интерно време светлосног система душе, или још прецизније – специфичне временске законитости светлосног склопа душевног механизма.

 

Интерно време или Индивидуална Свест или Ја је та која организује поредак фотона, односно уређује их у структурну матрицу светлосне ауре ДНК. Уколико индивидуална свесност, услед превеликог оштећења изгуби моћ аутореституције, треба да прескочи баријеру индивидуалне свесности и обрати се надличној или Универзалној Свести. Са овог нивоа, излечење и исцељење су апсолутно могући, али не увек у току истог животног циклуса.

 

Електромагнетска психичка матрица, чија природа је математичка – темпорална***, примарно је везана за нервни систем и стога астрални дублет при изласку из умирућег у почетку има његов изглед, а касније, услед спољних утицаја након смрти, задобија облик светлосне сфере.

 

Перуански шамани, који у третману канцера користе халуциноген Ајахуаску, кад успеју да измене базу личности оболелог, пре свега у смислу појачања љубави прма самом себи, прихватања себе на нивоу чистог постојања, независног од меморије било каквих вредности, жеља и догађаја, увек имају и позитиван резултат – примарни канцер се неутралише, метастазе се повлаче. Осим тога што је рак “бесмртан” јер канцерозне ћелије немају ограничење броја деоба, он јасно показује да се повинује неком другом центру психосоматског одлучивања у организму.Фројд би рекао да је у питању осамостаљени танатос, нагон за самоуништењем, јер убијајући нападнути организам, рак врши самоубиство.

 

У сваком случају, посматрано у духу физичке хипотезе душе, рак има сопствену индивидуалну свест. Интересантно је и од велике важности су вишедеценијске клиничке опсервације француског психоаналитичара Мартија, који је утврдио да су рак и шизофренија болести које се међусобно искључују, а за обе болести карактеристично је да су борба два супротстављена центра командовања у душевно и биолошки истом систему, који се услед тога збуњује и не може да функционише као хармонична целина. Забележени су и ретки случајеви на психијатријским одељењима, када су шизофреничари добијали рак и пред смрт постајали сасвим нормално интегрисана бића.

 

Душа је сложен систем концентричних сфера светлости, подсећа на концентрични низ обртних магнетских поља, Другим речима Его или Ја је интерно време које котролише Душу, а која је у геометријском погледу само низ светлосних сфера разних дијаметара, смештених једна у другу, са заједничким центром. Једнакост је услов синхроницитета, а синхроницитет је услов коегзистенције. Фрактални синхроницитет разних фреквенција светлости чини душевну структуру обновљивом и поправљивом у чисто физичком смислу (тј, ако се прихвати хипотеза електромагнетске грађе душе)

 

Механизам самоисцељења деловањем Свесности и Свести

 

Треба знати да се и свака медицинска терапија, а нарочито психо-терапија, практично своди на самоисцељење, јер објекат спољног третмана, да се тако изразим о болеснику, “мора да хоће”, мора да тежи промени своје структуре, да би лечење икако могло да се обави. Воља за излечењем следи из космолошких закона, и често нема никакву претходну везу са личном одлуком и индивидуалном свешћу исцељеног, који тек накнадно успоставља логику исцељења преко низа непоузданих чулних података, задовољавајући се углавном погрешним објашњењима,која се, у случају понављања болести, никако не могу применити на исти начин.

 

А шта је уопште лечење? Враћање елемената живог система у међусобну хармонију, односно динамичку равнотежу којом самоорганизујуће биолошко биће одржава животне циклусе. Било свесно или аутоматски – несвесно, душа мора да пристане на усаглашавање са Духом (исцељење душевне деформације) или на усаглашавање тела са њом (преуређење телесног хаоса). Није реч о тражењу медицинске помоћи, већ о интервенцији која исправља поремећени психосоматски поредак (системске и наследне болести) или пак надомешта акутни соматски недостатак (изгубљени орган), Има оних који подсвесно желећи да нестану, врше самоубиство болешћу, јер суштински не пристају на корективно преуређивање ради враћања у хомеостазу. Као и болест, и здравље у крајњој инстанци има математичку природу и није ништа друго до – хармоничан поредак.

 

Самоизлечење је на тело примењена математика индивидуалне свести (која ефикасно утиче на облик уређености фотона и преко тога на електроне, што је за многе болести ниво на коме се оне могу отклонити и није потребно утицати на атомско језгро, тј. мењати протоне и неутроне), али за тотално самоизлечење или самоисцељење, (на пример, у случају радијационе болести) неопходна је и генеричка математика под контролом Универзалне Свести, која се и иначе испољава у свим регенеративним процесима, од зарастања обичне ране на кожи, па до израстања читаве изгубљене ноге, на пример, у случају гуштера Саламандера.

 

Универзална Свест је свемоћна јер ствара и регулише све јединице у саставу материје (време, простор и елементарну масу).

У принципу, а знам да се и у природи то догађа баш на описани начин – могућа су и догађају се и самоизлечења као и самоисцељења на основу моћи индивидуалне свести да дејствује на светлосни душевни склоп (преко медитацијом уређених мисли), а тиме посредно и на поредак болешћу дисхармонизованих (тј. асинхронизованих) просторно-масених структура, тако што ће их кориговати и вратити у хармонично стање.

 

У том смислу, проширивањем индивидуалне свесности прикључујемо се на Универзалну свест која има апсолутну моћ јер непосредно ствара време, простор и масу, коју наша индивидуална свесност даље може регенеративно да користи без ограничења. У томе је, за савремену медицинску науку, још увек тајна предност самоисцељења свешћу, могућа прихватањем Физике Луминиферозног Етра, односно експерименталном применом Физичке хипотезе душе.

 

*Степеновање је само логичко, не и онтолошко, јер су сви потоњи нивои садржани у оном почетном и основном – у Свести из које проистичу. Принцип Свести (непрекидност – Континуитет) ствара Константну или сталну Садашњост (Континуум) која се на унутра дели у Простор и Масу. С обзиром да се Интерна времена Простора и Масе разликују, то омогућава њихово издвајање као релативно самосталних делова Времена (тј. Континуума бесконачне или Константне Садашњости).

 

** “Такозваног атома” јер “атхомос” на старогрчком означава нешто НЕДЕЉИВО, док оно што на факултетима за физику зову “атом” је и те како дељиво.

 

*** Целокупна математика има искључиво временску природу, и према томе, она је наука о времену. Геометријски и аритметички објекти су ноуменални (умни) конструкти, постоје искључиво темпорално и нема их у просторно-масеном, односно чулно опажајном свету ствари. Не може се видети ни чути ни број један ни дужина без ширине. Стварност је само чулна манифестација математике, јер је сва материја производ Духа.

 

Summary:

THE HEALING POWER OF CONSCIOUSNESS BASED ON THE PHYSICAL HYPOTHESIS OF SOUL

– Consciousness is a) eternal now (for the Universe as a whole) and b) synchronicity (for living beings)

Key words: Consciousness, Constant Present Time, Individual Awareness, Harmony, Disharmony, Intention,

Soul, Holographic Image, Time factor, Gestalt

 

Universal Consciousness is the originative principle of Constant Present Time of human experience, as well as of memories which are too existing only in Present. Individual Consciousness or self-awareness is discrete and could be synchronous or asynchronous in relation to beings and events.

What we call Soul is the holographic image of the DNA cell replication program, or other words, it is a holographic input to fertilized ovum which defines further atomic-molecular structure development.

 

What we see as psychosomatic phenomenon may be divided into following levels of existence:

  1. Universal Consciousness (Physically: Constant Present Time) – Wholeness
  2. Individual Awareness (Physically: Internal Time which forms Ego) – Individual Being.
  3. Soul (Physically: Electromagnetic complex of waves organized by  Internal Time, or „I,me, Ego, myself“ as coherence factor)
  4. Body (Physically: electron, proton and neutron particles ordering which are exactly resembling the electromagnetic program or gene code)

    Consequently, the human thoughts are literally images which in physical terms are time-space (or electromagnetic) formations with great generative effects. 

 

We may freely and consciously choose the intention which triggers the individual feed-back activity resulting to us with harmony (goodness, health, homeostasis) or disharmony (evilness, illness, disorder of our own system).

The power of Consciousness standing in a freedom of choice which by intention starts the soul-body transformation and that is practically unlimited potentiality of  „now“ moment which never passes.

 

Conclusion: If we interpret Consciousness physically as Time factor which fundamentally controls Space and Mass changing, then Consciousness appears as the omnipotent tool in Gestalt treatment.

 

2018-10-05T17:23:02+00:00октобар 4th, 2018|Духовне науке - теорија и пракса|

Остави коментар

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.