(Извор: Dnevnik.rs, 27.06.2021 • 11:4812:04, https://www.dnevnik.rs/drustvo/bolnici-na-miseluku-ime-prvog-srpskog-doktora-jovana-apostolovica-27-06-2021 )

Др Јован Апостоловић је био први лекар у историји Срба, који је занемарен, а требало би да заузима значајно место.

Фото: Дневник, Љ. Петровић

Он је завршио студије у Халеу 1757. године, а докторску дисертацију је између осталог посветио и српском народу. У посвети је написао како се нада да ће тај његов научни рад допринети и српском народу, до тада познатом по оружју и борби за слободу, да буде познат и по науци и култури. Чланови Председништава Друштва лекара Војводине Српског лекарског друштва и огранка Академије наука у Новом Саду поднели су иницијативу да нова болница на Мишелуку носи име овог првог српског доктора – каже за “Дневник” максилофацијални и орални хирург, вајар и књижевник др Владимир Јокановић.
Како наводи др Јокановић, Апостоловић је докторску дисертацију писао на тему која је и данас актуелна, а то је тема стреса и утицај душевних патњи на физичко здравље човеково, што је основа стреса.
– Докторска дисертацијаје писана је на латинском и није била преведена. Пронашао сам је у Британској библиотеци и превели смо је на српски и издали 2008. године. У питању је изузетно занимљив медицински текст – сматра др Јокановић.
Иначе, др Апостоловић је тражио посао након завршетка студија, а пошто су у општинским властима били Немци и Мађари, он није добио дозволу за праксу. Када се 1762. године куга појавила у Срему, онда су се сетили да имају лекара, па су ангажовали Апостоловића.

Фото: Дневник, Љ. Петровић/др Владимир Јокановић
– Јован Апостоловић је направио познати карантин, захвљујући којем је куга заобишла Бачку. На четири улаза у Нови Сад је направио капије и куга није ушла у Бачку. Међутим, одмах после куге, овај лекар је добио отказ – испричао је др Јокановић.
Откривајући дело др Апостоловића, Владимир Јокановић не само што је пронашао његову дисертацију, него је и написао књигу о Апостоловићу и урадио превод дисертације, што је објавио новосадски огранак Академије наука.
– Предложили смо да болница на Мишелуку носи његово име, не само због неоспорних заслуга које је имао, него и због чињенице да је био први доктор у Новом Саду, готово сто година пре него што је Београд имао доктора. Када би болница понела његово име, то није без значаја ни за културни имиџ града, да је имао интелектуалца са докторском дипломом пре 260 година – испричао је др Јокановић.

Фото: Дневник, Љ. Петровић
________________________________________
Биста по замишљеном лику
Апостоловићу су и отац и стриц били богати и живели су у Пешти, одакле је он кочијама путовао на студије у Хале, у северној Немачкој. Др Јокановић каже како се не зна тачна година рођења Апостоловића, те се спекулише чак са три године и то су 1726, 1731. и 1734. Јокановић мисли како је највероватније рођен 1734. године, јер је дипломирао 1757. године. Исто тако, не зна се ни где је сахрањен, а умро је 1769. године, веома млад, највероватније од туберкулозе. И његов лик је мистерија, јер не постоји никаква слика, те је др Јокановић замислио како је он изгледао и извајао бисту др Апостоловића, која је постављена испред Пастеровог завода у Новом Саду.
________________________________________
Иницијативу да болница на Мишелуку понесе име др Апостоловића поднели су почетком јуна у име Академије, Друштва лекара Војводине, Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине и Друштва за здравствену културу Војводине. Иницијативу су упутили председнику Покрајинске владе Игору Мировићу, градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу, директорки Клиничког центра Војводине професорки др Едити Стокић и члану Градског већа задуженом за здравство др Драгану Стајићу.
– Надамо се да ће имати слуха да схвате важност за град који има културну традицију и који ће бити Европска престоница културе. Било би добро и да се направи друго издање књиге о Јовану Апостоловићу и објави његова дисертација, која је филозофски снажна и била би корисна и данас и студентима медицине и свима нама – закључио је др Јокановић.
Друштво лекара Војводине покренуло је и акцију да се у болници на Мишелуку направи библиотека белетристике од добровољних прилога. Уколико болница понесе име др Апостоловића у Друштву лекара Војводине се надају и би се поставила реплика бисте испред болнице.