Пријатељу,

чуо си можда да сам кандидат за председника републике на листи оне, знаш већ које, коалиције. То, истина, није воља народа, али је воља оних који упропашћују нашу странку а и народ. Ја сам, дакле, како се год окрене, један од гробара наше странке а и народа. Па, ти ме добро знаш. Ја сам био гробар и раније коалиције зване ГДЕТОС, јер сам се увек цепао, па сам био дотерао цепањем дотле да ГДЕТОС није добио посланика за наш округ. То радим и сада нашој странци. Запео сам из петних жила да наша странка и сада не добије кандидата кад неће мене.

Ти пријатељу, кад би знао ко сам ја, не би другоме заокружио број пред именом.  Зато хоћу да ти кажем ко сам, па да се не предомишљаш да ме гласаш када узмеш оловку и гласачки листић у руке.

Ја сам један врло интелигентан човек, односно, тип. И мислим и сањам још одавно о шпилу и да будем председник републике. Ја нећу да умрем док не постанем председник и, према томе, ваљда нећу никада умрети.

На улици ћеш ме лако препознати по спољашњости. Зову ме Уча Чакшираш,

али, уистину, личим на касапина или чутураша на свадби. Сав сам забрекао и мастан, а и душа ми је прљава и тур поцепан. Поцепан, не зато што издржавам породицу или што ми држава не плаћа, него ми не дају пусте „тридесет-и-две“.

Не мрзим ни пиће; у пуном бурету се не бих удавио.

Кућу сам своју уредио још пре десет година. Жену сам најурио, а с њом и децу, те сам тако постао слободан грађанин.  Нека је проклета та моја бивша жена, јер је, вукући пуне торбе из Бугарске, Румуније и Мађарске, одшколовала моју децу.  Ја сам чак писао директору гимназије да мога сина избаци из школе,

али ме министар натера да за сина плаћам три хиљаде динара месечно. О томе постоји и званична преписка.

А и шта ће ми венчана жена, кад ја могу овако да имам слободну жену од двеста кила живе ваге.

Ех, свет што се смеје а синови то чују и виде, чудна ми чуда. Свет ме се не тиче, а синове упућујем да буду као што сам ја сада.

Ја сам за време свога службовања доста и стекао. Немам нигде ништа сем поцепаног тура. Добар сам и старешина у војсци био; умем трећепозивце добро да млатим. Питај Паланчане.

Мени су од велике помоћи у предизборној кампањи одани ми Миљко Курабанда, кога батинају по митинзима, једна отмена дама црвеног фењера под УНХЦР-ом и њен осетљиви муж, те Зорка економка која има лепу и чувену прошлост, а и њен муж звани Идиот. Помажу ме и сви други њима и мени подобни, иначе, пријатељу, не би разумео да ме поштен човек гласа.

Дугу листу мојих пријатеља краси и Цуња Шуле из Паланке који се прославио под санкцијама и леп иметак стекао. Деда му је на магарцу обилазио села за онога рата и говорио – „више никад неће бити Србије“. О њему има ко да ти прича. Нас двојица красимо листу оратора светскога гласа, чијем се ораторству диви велика Западна штампа, али наш поштен свет смеје се овом паланачком оратору.

Ево пријатељу, праве слике моје и мојих другова. Као што видиш, уредио сам своју кућу, а сад тебе молим, гласај за мене, па ћу ја уредити и твоју, и општину, и округ, и државу, и све остало, ако треба.

Твој пријатељ, уча Милодраг Славковић, звани Чакшираш

 

(Преузето из збирке Приче боје ватре : издање: Хомо Вербум д.о.о, Београд, 2009.)