(Напомена: Овај летак су добили сви припадници оружаних снага Руске Федерације дан пре почетка акције. Превод са руског: П. Николајевић.)

 

Другови официри, наредници и војници, ратни другови!
Дошао је тај моменат ради кога ми носимо своје униформе, вежбамо заштиту наше отаџбине, чувамо независност и сигурност у нашој земљи.
Пре или касније, ми смо били принуђени на агресију која је уперена против наше државе. Она се и сада не зауставља, већ је прешла у потпуну ескалацију. Војна структура НАТО не престаје да се приближава нашим границама, уводе нам се бесконачне санкције, које утичу на живот нашег становништва, и непрекидно гледамо нападе на Русе – само због тога што су они Руси.
Ми немамо другог избора.

Историја нас учи о томе да против нас ратују све европске државе. Тако је било са Наполеоном, тако је било у време II Светског рата. Тако је и данас, но у још тежој ситуацији, са ратом информацијама који подржавају САД и Велика Британија.
Уколико их не зауставимо данас, они би већ за две-три године дошли до нас, користећи као пионе украјински народ и прибалтичке народе.

Изјаве украјинских, пољских и других западних политичара о томе да Ростовска област, Краснодарски крај и Крим припадају територији Украјине, јасно сведоче о намерама да се те територије отму од Русије.
Али, постоји и историјска истина о томе да су Одешка, Николајевска, Херсонска, Дњепропетровска, Харковска, Доњецка и Луганска област, историјске руске земље, под називом Новорусија.
Ту неправду је неопходно исправити. Тамо су одувек живели Руси. Руси који данас немају право да говоре на руском језику. Док се сама реч „руско“ жигоше усијаним гвожђем.

Са стране Украјине никада није било толико непријатељстава ка Русији. Омладина која је финансирана од стране западних служби и која је задојена бандеровском идеологијом, не разуме да ће они од стране „цивилизоване“ Европе бити искоришћени као пушчано месо и да ће се борити за туђе интересе до последњег Украјинца.
Све то би се десило у догледној будућности.

Наш задатак је да ослободимо братски народ, да их вратимо у руски свет, где људи памте шта су преживели од стране фашиста, као и победу у Великом Отаџбинском рату (II Светском рату).
Уласком на територију Украјине, ми морамо да будемо свесни да идемо по нашој земљи, на којој живе наши људи.
Ми говоримо, мислимо и певамо на једном језику. Не заборављајте то.

Будите великодушни ка онима који су без оружија. Немојте да се светите после битака. Али, приликом самог боја, неопходно је да показујете највеће врлине руског војника – решеност у нападу, јачину у одбрани, дружбу и помоћ у свакој ситуацији. То је оно што је увек истицало нашу армију и изазивало поштовање код противника.

Од свакога од вас појединачно и од све војске ће зависити успех наше операције и будућност Русије.

Ми нисмо агресори, ми заустављамо агресију на наша села и градове пре него до њих дође, охлађујемо усијане главе Америке и Европе – и то су наши главни циљеви.

На вас су уперене очи целе Русије.
Будите достојни наших јуначких предака.

У вашим рукама је будућност и историјска правда наше земље.
Победићемо!