Под америчким претњама на санкције, Русија повлачи капитал из америчких обвезница у САД. То је улог Русије у Америци који би био под ударом и неби могао да се повуче у случају рата јер како знамо из искуства Југославије, Американци имају велики апетит да плене и замрзавају страни капитал у својој земљи. Овај чланак то добро објашњава.

Стратешка одлука: Русија се ослобађа америчких државних обвезница
07:57 30.01.2022

Централна банка Русије – Sputnik Србија, 1920, 30.01.2022

© Sputnik / Natalia Seliverstova

Централна банка Русије поново је осетно смањила улагања у америчке државне обвезнице. Москва се плански ослобађа ових хартија од вредности још од 2014. године, а најновије америчке претње санкцијама Русији само убрзавају процес. Сада је удео америчких државних обвезница у међународним резервама Русије мањи од процента.
Министарство финансија САД известило је да је Русија смањила улагања у америчке државне хартије од вредности – са 3,7 милијарди долара у октобру на 2,4 милијарде долара у новембру, док је у септембру та сума износила 3,91 милијарде долара.

Удео америчких државних обвезница на минимуму

Ове обвезнице су један од кључних финансијских инструмената Беле куће, које помажу да се нивелише буџетски дефицит. Међутим, на Русију у томе очигледно не треба да рачунати, јер је америчке државне обвезнице распродала готово у потпуности.
Још колико 2010-2013. године улагања Русије у амерички дуг премашивала су 140 милијарди долара. Међутим, након што је априла 2014. Вашингтон најавио санкције против Русијее, Руси су почели су да се ослобађају америчких хартија од вредности.
Централна банка Русије је 2018.године покренула огромну распродају, преполовивши портфељ америчких државних обвезница хартија – на 13,2 милијарде долара. Од тада се практички није повећао удео америчких обвезница у златно-девизним резервама Русије.

Уравнотежени портфељ

Улагања се периодочно повећавају што је потребно ради балансирања портфеља, али се у целини гледано доследно смањују. Сада америчке хартије од вредности чине мање од један одсто међународних резерви Русије. Особођена средства улажу се у злато, као и у евро и у јуане.
Може се рећи да је то логичан резултат политике која се одавно води. Од октобра Министарство финансија Русије предложило је распродају и доларски активи пали су на рекордно ниски ниво, констатује Едвард Бугров из инвестиционе компаније „ГЛС Инвест“.
Постоји неколико фактора за то. Прво, у току је дедоларизација која смањује зависност руске економије од америчке валуте. Друго, међународне резерве треба диверсификовати.
Како истиче Михаил Коган, шеф одељења за аналитичка истраживања на Вишој школи за финансијски менаџмент, ребаланс је нормалан процес за апсолутно сваки портфељ, почев од појединачног инвеститора новајлије до државе. Према његовој прогнози, пошто података засад нема, у децембру је динамика везана за америчке државне обвезнице такође била негативна. Реч је о уобичајеном преиспитивању интересовања према одређеној ставки инвестирања.

Проценити ризик

Међутим, формирање резерви није само питање тржишне сврсисходности. Диверсификација (евро, јуан, швајцарски франак, као и резервне валуте другог реда) повећава стабилност финансијског система у реаговању на даље притиске. Другим речима, ослобађајући се америчког државног дуга, Русија пре свега минимизира санкционе и геополитичке ризике.
Већ сада је јасно да су односи две земље поново ескалирали и да Вашингтон прети Москви новим ограничењима. Русију ће те „искључити“ из система СВИФТ, те јој обећавају циљане санкције против банака. Али има и горих опција.
„Не може се искључити могућност да САД одлуче да замрзну доларске активе Русије и одбију да одговарају на дужничке обавезе. Наравно, на таласу сличне реторике било би неразумно држати новац у ресурсима који су под контролом опонента“, указује Едвард Бугров.

Рационалан приступ

Истовремено, иако је удео америчких државних обвезница у златно-девизним резервама Русије постао чисто симболичан, то не значи да све треба продати. Америчке државне обвезнице су високо ликвидни активи, могу се брзо и у великом обиму конвертовати у водеће светске валуте и продати у било ком тренутку. Поред тога, то је згодан алат за осигурање обавеза, рецимо у пословима са другим активима.
Уз то, огромна већина међународних обрачуна се и даље врши у америчкој валути, а управо се долар користи у главним финансијским и робним токовима.
Друга ствар је што се Русија свесно удаљава од системског ризика, а овде се не ради само о геополитици и санкцијама. Сама финансијска ситуација у САД намеће питања међу многим инвеститорима. Пре свега, збуњује их огроман дуг којим је све теже управљати од скоро 30 билиона долара.
У августу прошле године, Американци су поново достигли законом успостављен плафон државног дуга. Технички гледано, ово је онемогућило земљу да се задужује. У том тренутку обавезе државне благајне већ су премашиле обим америчке привреде и износиле 28,5 билиона долара. На крају је Министарство финансија опет подигло лимит а буџет превело у режим „усисивача“, емитујући серију државних обвезница на велике суме. Вашингтону и даље позајмљују новац, али је све више бојазни хоће ли он моћи да га врати.

Чврсте резерве

Међународне резерве Русије су дотле крајем 2021. Обновиле историјски максимум и достигле 630,5 милијарди долара. Овим високоликвидним страним активима управљају Централна банка и влада.
Оне обухватају монетарно злато, посебна права вучења (СДР), резервну позицију у ММФ и средства у страној валути. Све се то користи за покривање дефицита платног биланса, за утицај на курс рубље путем интервенција, плаћање спољних кредита, обрачунске операције с другим државама и испуњавање социјалних обавеза.
Последњих година доминира злато. Крајем јуна 2020. године удео племенитог метала је први пут премашио долар – износио је 23 одсто према 22 одсто. Отприлике једну трећину средстава чини евро, а 12 одсто јуан.
Банка Русије је крајем 2021.године повећала своје златне резерве на 2,3 хиљаде тона (што је око 74 милиона унци). То је вредно око 133 милијарде долара, а чини око 21,3 одсто златно-девизних резерви. Тако високи показатељ, , како наводи коментатор РИА Новости Наталија Дембинска, даје додатну стабилност, осигурава поузданост, диверсификацију и раст вредности. Иначе сада се око трећине резерви развијених земаља чува управо у злату.