ЈЕРМЕНИЈО

Јерменијо, сестро Србије,
Јерменијо, цвету Русије,
Бедему хришћанства у Закавказју.

Волим Те због библијског Арарата
који је и у српским душама Нојева барка.
Волим Те што си прва држава хришћанства.

Волим Те због Твојих византијских василевса,
Због наваркоса Антонија Мезезије
који латине победи под Сиракузом и главу изгуби.

Волим Те због његових потомака
који на Балкан избегоше и главе сачуваше
и храмове наше опоравише.

Волим Те због витешке Каликије
и планине Тауруса и града Тарсуса,
бедема хришћанства на Блиском Истоку.

Волим Те због Твојих избеглих калуђера
који су и нас Србе крштавали на митском Балкану
књиге нам штампали у манастирима избегличким.

Волим Те због Твојих древних манастира,
лепотом сродних нашеим средњовековним лаврама,
Волим Те због твоје ненадмашне свеуметности.

Волим Те, духовна Јерменијо,
због књижевног барда Ованеса Тумањана
преко кога сам твоју душу спознао.

Волим Те због историје Велике Јерменије
коју су све империје разарале
а Турци геноцидом решили ”јерменско питање”,
баш као и Велику Србију и ”српско питање”.

Волим Те, стамена Кућо на Путу, што си опстала
поред свих турских ”данака у крви” и ”ћеле-кула”,
баш као и моја пет векова гажена Србија.

Волим Те, мученичка Јерменијо,
баш као моју мученичку Србију,
због наше метафизичке осећајности
коју славимо Даном Мученика.

Због наше племените туге коју наслеђујемо
због непрестаних геноцида над нама
због сталних сеоба којим живимо
у саборности са нашим прецима и потомцима.

——————————————

ТУЖБАЛИЦА ЈЕРМЕНСКОГ ИЗБЕГЛИЦЕ У КАНАДИ Канади

1.
Турци Селџуци на бедевијама голим
кавкаске скитнице и крволоци
Велику Јерменију моју разорише
крвљу јерменском натопише
Каликијски бедем хришћанства срушише
хранитеље нам побише
Подвалом на трасама и пругама крвавим
митраљезима из заседа
Уз кредите Америке и Енглеске
у паклу заједно горели
На Бајрам вам Турци крв наша прокључала
у кућама и амбарима вашим
Нејач нашу у маларичне мочваре сатерасте
имена нам помухамеданисте
Сабљом топузом и исламом затуцасте
вешалима тргове окитисте
Геноцидне аждахе азијатске све опоганисте
Отоманским Царством се прозвасте
Манастире и цркве нам и поџамијасте помунаристе
јерменску и грчку земљу осрамотисте
Немани турска геноцидом настала геноцидом и скончала

2.
Када се потпуном помору и смакнућу приближисмо
у избеглиштво на југ кренусмо
У заклоне кедрова ливанских и јорданских
Либана, Јордана, Сирије и Ирака
Премостимо и Јордан и Еуфрат телима сеоба наших,
потуцасмо се Персијом злосрећном
И у Мисиру проклетом фараонске мрве нађосмо
у копску Црну Африку доспесмо
У окриље Русије на истоку прибегосмо
у Заквказје скровито
На западу на Балкан митски и скитски
со и хлеб да делим са Србима
И набијање на колац и данак у крви турски
на глоговом коцу скончали
Стигосмо и до Латина и Германа на северу
њихово гостопримство да кушамо
Јерменске и српске књиге да штампамо.
3.
А у пошасти турској и америчкој најновијој
Фанатичног Калифата Исламског
На рушевинама Ирака и Сирије разваљених
бомбардерима и тенковима америчким и европским
Главосечама закрвављеним турским и арабијским
преотеше нам изворе црног злата
нас сиријске Јермене погорелце преко океана протераше
не хтесмо у Европу безверну
Са организованим дезертерима терористима арапским
које Европи Амери, Турци и Арабљани послаше
Да их убијају по трговима ресторанима и кућама њиховим
и некада хришћанску Европу исламизују
Будућности немали сви који су у овој ујдурми учествовали
земље вам се распале од зла сопственог
Набукодоносори азијатски и Клинтони Буши амерички

4.
И сама геноцидом и ледом пострадала Канада
препозна зов искона свог у јауцима нашим
Прими нас у прекоокеанско изгнанство
да са домороцима и имигрантима својим
Прогнаним геноцидима ранијим са свих страна земљиног шара
да своје медитеранске душе очврснемо
На леденом северу канадском огријемо
у срцима свих Канађана и наших Јермена и Срба
Своје простране куће нам широм отворише
позвани од државе и народа Канаде
Наду Слободу и Доброту нам дариваше
и тела и душе нам ушушкаше
Спасононосним душама предака и потомака Канаде
миром оплемењених и освећених
Топлином душе свих њених народа и хуманошћу државе
Које надјачаше ветрове и лед севера
Хвала Ти о Канадо што си нас спасила од геноцида будућих
фанатичних исмаилћана Турске и Арабије
И гангстерских америчких и европских НАТО убица
топлином срца твојих народа
Већа си и од пространства своје земље непрегледне
Канадо Спаситељице.

——————–

О АУТОРУ (преузето са Википедије)

Радомир Батуран је рођен 1948. године у насељу Бабићи у општини Плужине код реке Пиве. Основну школу завршио је у Никшићу, а учитељску школу у Сарајеву. Дипломирао је књижевност на Сарајевском универзитету. На Београдском универзитету магистрирао је на романима Борислава Пекића, а докторирао на књижевном делу Растка Петровића. Радио је као наставник српског језика у Сарајеву, професор српског језика у Крушевцу, научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду, Нортроп Фрај центра и Центра за руске и источноевропске студије на Универзитету у Торонту. Члан је Удружења књижевника Србије и Републике Српске. Био је и члан канадског ПЕН центра који је напустио када ни једним актом нису реаговали на НАТО бомбардовање Србије и Црне Горе када су побијене хиљаде цивила, а међу њима и више деце, новинара и писаца.

Присутан је у српској књижевности већ пола века: од својих првих објављених радова у бањалучким „Путевима”, збирке поезије „Нити наде” и прозе „Питомуша”, с почетка осамдесетих, преко књижевно-научних радова о књижевним делима Борислава Пекића и Растка Петровића („Структура романа Борислава Пекића” и „Откровења Растка Петровића”) деведесетих, до антологичарског рада на српском метафизичком песништву „Од Растка до Растка”, јединственој књизи књижевне критике „Казивања у Србици”, књиге поезије „Дамарице” у првој деценији овога века и романа „Кустос Мезезија” из 2015.

О његовим књигама писали су значајни стручњаци науке о књижевности (академик Предраг Палавестра, проф. Новица Петковић, проф. Ново Вуковић, проф. Милан Радуловић, проф. Небојша Радић, др Владимир Димитријевић), као и бројни књижевни критичари и филозофи, како у матици тако и у дијаспори (Предраг Драгић Кијук, Мирослав Лукић, Милорад Прелевић, Драгомир Вукосављевић, Миодраг Лукић…).

Као свестран књижевни стваралац ушао је у Енциклопедију Срба коју издаје Матица Српска из Новог Сада.

РАДОВИ

Батуран је објављивао своје књижевне радове у скоро свим значајнијим листовима и часописима у бившој Југославији, од Нишке „Градине”, крушевачке „Багдале”, Сарајевског „Одјека” и подгоричког „Овдје”, до најугледнијих српских часописа „Савременик”, „Књижевност”, „Летопис Матице српске”, као и у канадским и америчким публикацијама.

Батуран објављује своје радове и на енглеском језику: књигу „Poet Rastko Petrovich” и енциклопедијску јединицу „Milovan Danojlic, Dictionary of Literary Biography, Volume 353: Twenty-First-Century Central and Eastern European Writers”.

Референце из Батуранових књижевних студија преузимали су и чувени европски теоретичар књижевности Роман Јакобсон у својој знаменитој књизи „Poesie der Gramatik und Grammatik der Poesie”,[1] амерички професори Харолд Б. Сегел, са Колумбија универзитета, у својој књизи The Columbia Guide to the Literatures of Eastern Europe Since 1945 и Олга Недељковић, са Универзитета Илиноиса у Чикагу, у својој књизи Do Supernatural Elements Exist in Borislav Pekić’s: How to Kill a Vampire.[2]

Аутор је и приређивач следећих књига:

Кустос Мезезија (роман, два издања), Катена мунди, Београд, 2015.
Дамарице (збирка песама), Прометеј, Нови Сад, 2014;
Milovan Danojlic, Dictionary of Literary Biography (Encyclopedia unit), Volume 353: Twenty-First-Century Central and Eastern European Writers, GALE CENGAGE Learning, A Bruccoli Clark Layman Book, Detroit, New York, San Francisco, Conn, Waterville, Maine, London, 2010 (на енглеском);
Васа Михаиловић, Корифеји / Vasa Mihailovich, Coryphaei збирка песама / collection of poetry), Рашка школа, Београд, 2008. (на српском и енглеском)
Од Растка до Растка. Антологија српског метафизичког песништва, Графички атеље Дерета и NEA Publishing, Toronto, 2006;
Казивање у Србици (књижевна критика), Удружење књижевника Србије, Београд, 2005;
Poet Rastko Petrovic (study), NEA Publishing, Toronto, 2000. (на енглеском);
Милорад Микетић, Загризи у длан (предговор и збирка песама), NEA Publishing, Торонто, 2000;
Живко Јевтић, Самосвести, Постојање и Присност (студија и изабрана дела), Народан библиотека Крушевца и Народна библиотека Јагодине, 1996;
Јован Дучић, Истине (студија и избор метафизичких песама, два издања), Институт за књижевност и уметност и Научна књига, Београд, 1995. и 1996;
Откровења Растка Петровића (монографија), Научна књига, Београд, 1993;
Романи Борислава Пекића (монографија), Универзитетска ријеч, Никшић, 1989;
Нити Наде (збирка песама) Багдала, Крушевац, 1987;
Питомуша, (збирка приповедака) ГИРо, Крушевац, 1987;
Млађи писци братских градова (предговор и избор радова), Књижевна омладина, Крушевац, 1978.[3]
Преведен је на следеће језике: енглески, шпански, румунски и јерменски.

ЉУДИ ГОВОРЕ / PEOPLE SAY

Поред својих књига поезије, прозе, романа и књижевне критике и теорије, Батуран је и покретач и уредник јединственог српског двојезичног часописа (на српском и енглеском) „Људи говоре” који већ десетак година излази у Торонту. Као оснивач и његов уредник успео је да повеже српске писце, уметнике и научнике из целог света, али и сараднике и читаоце овог часописа из матичних српских земаља и бројног српског расејања на свим континентима. И многе светске савремене писце Батуран је у свом часопису представио српским читаоцима и писцима, али и на десетине српских писаца објавио на енглеском језику и упознао свет са савременим делима српске књижевности.