СВЕСРПСКА ЗАЈЕДНИЦА ФРАНЦУСКЕ (СЗФ)
Париз, 21. фебруара 2019.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Ми, Срби у Француској, са огорчењем и осудом памтимо злочиначко САД-НATO
бомбардовање Савезне Републике Југославије, углавном Србије, скрнављење српских духовних светиња,
протеривања српског становништва са својих вековних огњишта од стране шиптарских терориста, и
најзад, окупацију Косова и Метохије.
Данас, шиптарски терористи, прерушени у државнике, лажне државе Косова, уз подршку и
саучешће појединих политичара и мултинационалних компанија САД и Канаде, међу којима се налазе и
они који су починили злочин над српским народом у току САД-НATO агресије, настоје да отму природно
и рудно богатство Србије. Србија то не сме да дозволи.

Потсећамо српску и светску јавност да Срби нису заборавили:

– Да је НATO, предвођен Сједињеним Америчким Државама, бомбардовао Србију 1999. године, у
супротности са међународним правом, починивши злочине међународног карактера над
цивилним становништвом. За те злочине још нико није одговарао. Ти злочини не застаревају.

– Да су Сједињене Америчке Државе и НATO окупирале Републику Србију. Потсећамо, да се на
основу Члана 42 Хашких прописа из 1907. године, територија једне државе сматра окупирана када
се нађе под ауторитетом непријатељске војске, што је данас случај са Србијом. Поред тога,
Женевска Конвенција IV, Члан 2 потврђује да се дефиниција окупације односи на „све
случајеве делимичне, или потпуно окупиране територије“. Трајање окупације, по тумачењу
многих стручњака међународног права, нема временско ограничење и може да се сведе чак и на
неколико сати. То је важан податак, имајући у виду низ Споразума које је Влада Србије
потписала са САД, и посебно са НATO-ом о такозваном транзиту њихових оружаних снага преко
територије Србије.

– Да се окупација Републике Србије огледа : 1) Присуством СAД-НATO непријатељске војне базе
Бондстил, 2) Присуством KFOР-а, међународних војних снага Уједињених нација на основу
Резолуције 1244 Савета безбедности, 3) Незаконитим преносом суверености јужне српске
покрајине на шиптарску терористичку организацију и 4) Споразумима које је претходна влада
Србије потписала са СAД и са НATO окупаторима.

Стога, Свесрпска заједница Француске, позивајући се на своје славне предке, на своје духовно
наслеђе, као и на часне савременике, који се боре против Велеиздаје Косова и Метохије, не прихватајући
српско национално понижење, свечано усваја следећу,

ДEKЛAРAЦИJУ
О ЈЕДИНСТВЕНОСТИ И ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ЦЕЛОВИТОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

1. Косово и Метохија су неотуђиви део суверене територије Републике Србије, у сагласности са Уставом Србије и Међународним правом, укључујући и Резолуцију 1244 (Aнeкс 2, Члан 8) Савета безбедности Уједињених нација. Разговор и могуће прихватање такозваног разграничења, значили би пристанак на повреду територијалног интегритета Републике Србије, не само да су антиуставни, већ су равни признању лажне државе Косова.

2. Незаконит пренос суверенитета Косова и Метохије на терористичку организацију косовских
Албанаца је остварен уз подршку и саучешће САД-НАТО окупационих снага. На основу
Међународног права, окупационе снаге САД-НАТО, нису имале право да мењају економску,
социјалну, нити правну структуру окупиране територије Србије (Члан 53 IV Женевске
Конвенције) нити да од те јужне српске покрајине створе једну другу државу, као што је то
учињено са проглашењем независности Косова од стране терористичке организације OBK.

3. Очување суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије, као правног
наследника Савезне Републике Југославије, гарантовано је Уставом Републике Србије, 2006.
године и Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација, 1999. године и најважнији је
државни и национални интерес који се, у име легитимне колективне самоодбране, а у складу са
Чланом 51, Повеље Уједињених нација, брани свим стредствима, укључујући и употребом
оружане силе.

4. Државе и народи, чија је земља окупирана од стране силе, задржавају стално право на своје
природно богатство. Поред тога, нелегалне су све мере које окупатор предузме да би користио
природно и људско богатство окупиране територије. На основу тога, између осталог:
Окупатор не преузима суверенитет над територијом;
Забрањена је конфискација приватне својине;
Културна имовина мора бити поштована;
Приватно власништво не може бити конфисковано од стране окупатора;
Окупатор не стиче право власништва над непокретном јавном имовином.

5. Дужност Народне скупштине Републике Србије и Владе Републике Србије је да прогласе
окупацију Србије, како би се Србија правно заштитила од пљачке шиптарских терориста и
светских мултинационалних компанија. Познато је да је Косовска влада донела одлуку да се сва
непокретна имовина, регистрована на име Републике Србије, као наследника СФР Југославије,
региструје на име Косова. Милиони квадратних метара земљишта, и имовина највећих српских
јавних предузећа мали су део богатства које Влада Косова жели да присвоји.

6. Свака сагласност и пристанак Владе Републике Србије о отуђивању дела територије Републике
Србије, или прећутно прихватање окупације, у име „реалне политике” подразумева се кривичним
делом против Уставног уређења и безбедности Републике Србије (Члан 305, Члан 306 и Члан
307).

7. Да би се успоставио мир између грађана Републике Србије и самопрокламоване лажне државе
Косова, неопходно је да се вратимо таквим односима у којима неће владати интереси других
држава, нити интереси мултинационалних компанија. Једино у таквим условима и у оквиру
јединствене државе Србије, Устава Републике Србије из 2006. године, Статута Суштинске
Аутономне покрјине Косова и Метохије и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених
нација, одржаће се мир и правда. Суживот између Срба и грађана албанског порекла је неминован
и могућ је међусобним поштовањем, заштитом људских права, и једнакости. Поред тога, грађани
јужне српске покрајине Косова и Метохије албанског порекла, по свом нахођењу, могу да се
организују, као невладина организација, с циљем да добију Консултативни статут у оквиру
Економског и социјалног савета Уједињених нација. То је највиши статут кога Уједињене
нације дају невладиним организацијама, чиме им се омогућава суделовање у раду
Уједињених нација.

8. С обзиром да су САД-НАТО, подржавајући тероризам и нелегални сепаратизам, починили
многобријне злочине током агресије на Србију, Влада Републике Србије, да би заштитила српске
националне интереса и опстанак свог народа, треба да усмери своју спољну политику према
братској Русији и пријатељским земљама које подржавају суверенитет и територијални
интегритет Србије и које нису признале самопроглашену лажну државу Косово. Међу тим
земљама, многе државе Европске заједнице тај услов не испуњавају.

9. Одбрана националних и државних интереса Србије, наспрам глобалних освајача, под којима
првенствено подразумеваму САД-НАТО, не може се бранити без подршке пријатељских земаља,
нити се може бранити понизном политиком која не поштује част и достојанство свог народа.

Свесрпска заједница Француске, на свом Скупштинском заседању од 21. фебруара 2019. године,
свечано позива Србе у отаџбинским земљама и у расејању на свесрпску саборност, међусобно
повезивање и заједничко деловање у одбрани српских националних интереса. Позивамо српске
организације у расејању и у отаџбинским земљама да, имајући у виду свесрпске националне интересе,
успоставе сарадњу са родољубивим невладиним организацијама у Србији, Републици Српској, као и са
избегличким невладиним организацијама окупиране Републике Српске Крајине у оквиру једног
заједничког родољубивог Програма,

Сима С. Мраовић, Доктор Неурофизиологије,
бивши председник, СЗФ
Иван Јанковић, почасни председник СЗФ