Професор Божидар Трифунов Митровић, др прав. наука,
СПЕЦИАЛИСТА ЗА УГОВОРЕ У МЕЂУНАРОДНОЈ ТРГОВИНИ
Србија, 11000 Београд, ул. Тр******а, број 2 стан, *
Телефон: +38161320670 или WhatsApp +7929 9 32 23 72
E-mail: bozzidar@inbox.ru

Изл. бр. 85-3 од 24. августа 2021. године
МУЗЕЈУ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА У БЕОГРАДУ
Др Дејану Ристићу, в. д. директора

Копија
Министру културе Србије Госпођи Маји Гојковић

Захтев да хитно иницирате:
1. да се безлични назив «Музеј жртава геноцида» промени на назив «Музеј геноцида над Србима» и
2. да се изгради зграда достојна жртава о чијим страдањима је дужан да се стара «Музеј геноцида над Србима» јер просторије за излагање музејске грађе условљава и тачка 2 чл. 29 «Закона о музејској делатности» да би се ваша установа називала «музеј»

Поштовани господине Ристићу,
Предлажем Вам да у року од 60 дана од дана добијања овог захтева поднесете иницијативу Министарству културе Србије, Влади Србије и Скупштини Србије:
 да се безлични назив «Музеј жртава геноцида» промени на назив «Музеј геноцида над Србима» те да се тиме усклади са основним циљем оснивања тог музеја а музеј је основан «ради трајног сећања на жртве геноцида над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида…», како је предвиђеном Законом о оснивању Музеја жртава геноцида („Службени гласник Републике Србије“ бр. 49/92 од 16. јула 1992. године), те се очигледно сећање на жртве геноцида над Србима не односи само на геноцид над Србима у Другом светском рату, него и на геноцид над Србима и у Првом светском рату и у другим формама и периодима геноцидног потискивања и етничким прогонима Срба укључујући и период од 1991. године,
 да изграде зграду достојну жртава о чијим страдањима је дужан да се стара «Музеј геноцида над Србима», јер према тачки 2 члана 29 «Закона о музејској делатности» да би једна институција носила назив музеј и да би почела са радом као музеј мора да поседује и «испуњава посебне услове у погледу просторија, техничке опреме, … начина и услова чувања и излагања музејске грађе»

Безлични назив «Музеј жртава геноцида» мора да се промени на назив «Музеј геноцида над Србима» и из следећих разлога:
1. у Првом светском рату Србија и српски народ су изгубили трећину својих житеља али до данас ни у научној литератури ни у јавној комуникацији не постоји појам «геноцид над српским народом» или «геноцид над Србима» па ни Ви, као доктор историјских наука и в. д. директора тог фамозног «Музеја жртава геноцида» ни један једини пут нисте поменули појам «геноцид над српским народом» или «геноцид над Србима» у Вашем чланку «Shame on those who seek to revise histroy of the Holocaust/Срамота за оне који покушавају да промене историју холокауста» који је објавио «The Jerusalem post/Џерузалем пост» а пренео лист «Политика» у четвртак 19. августа 2021. године на страни 1 и 4, већ лицитирате број српских и јеврејских жртава у систему логора Јасеновац и на простору Југославије игноришући цигане и њихове жртве као (по вама могуће) мање битне и мање вредне чиме се идентификујете не само са нама непознатим, а могуће и непостојећим Давидом Голдманом, но и са нама познатим Брозовим генералом Туђманом.
a. 23. августа 2021. године у тв емисији код Миломира Марића на тв HAPPY овај новинар – енциклопедиста, Славко Штрбац оснивач организације назване по латинској богињи «Веритас», који је највећи гласноговорник ватиканских и хрватских података, предавач из Брозове Кумровачке једнопартијске школе и водитељка удата за Хрвата су пола сата лицитирали број жртава а да ни један једини пут нису споменули појам «геноцид над српским народом» у вези зверстава у усташком систему Јасеновац и у другим логорима НДХ,
b. Због тога и Вама и осталим историчарима и новинарима постављам питање: «Колико Срба треба да буде побијено да бисте Ви као историчар и Вама слични историчари, новинари и политичари изговорили појам „геноцид над српским народом“?»

2. у Првом светском рату Аустро – Угарска армија није напала Србију са Дунава него са Дрине да би из подручја ендемског (перманентног) тифуса у Церској битци (од 18. до 24. августа 1914. године) и у Колубарској битци (у новембру – децембру 1914. године) убацили у Србију Аустро-Угарске војнике већ заражене тифусом као облик бактериолошког рата и геноцида над Србима, јер је одређеним структурама из Пеште била потребна СРБИЈА БЕЗ СРБА, о чему сам организовао излагање 15 српских генерала, пуковника и аутора који изучавају историју српске медицине на међународној конференцији о Првом светском рату у Музеју историје на ПреКрасном тргу у Москви и у универзитету где сам био руководилац катедре, што је објављено у Зборнику са те конференције али «Службени гласник» и издавачка кућа Министарства одбране игноришу позиве да те радове објаве на српском језику.
a. Исту монструозну и геноцидну операцију Аустро-Угарски каплар је поновио (управо јер ова форма геноцида и бактериолошког рата против српског народа није разматрана ни објављена на српском језику) и у Другом светском рату када су његови јањичари провели јединице партизана по тежој маршрути Игмана да би их навели у та ендемска подручја тифуса после чега су Срби, који су били велика већина у партизанима, – опет били десетковани од тифуса,
b. Иста Пештанска група и структура пред бомбардовање Југославије 1999. године у 1998. години је на челу са Сорошем организовала инвестициону конференцију да би прикупили довољно средстава за довољно бомби са осиромашеним уранијумом да би 1999. године НАТО снаге бомбардовале Србе: исте те снаге преко својих непријављених лобиста у Влади Србије и данас онемогућавају да се утврди обим катастрофалних канцерогених последица у коме се уништава српски народ и двадесет година после тих злочиначких и геноцидних бомбардовања нуклерним облицима наоружања, а Ваш музеј злочиначки ћути о тим формама геноцида над српским народом иако је очиглено да неким иностраним «структурама» и данас треба СРБИЈА БЕЗ СРБА.

3. Ви у лицитирању броја српских жртава између 4500 неког непостојећег аутора «Џерузалем поста» и Ваших, наводно поузданих 90 000 побијених Срба у систему логора Јасеновац, не спомињете:
a. не само појам «геноцида над српским народом» односно «геноцид над Србима»
b. него не спомињете ни прогон 650 000 Срба из Републике Српска Крајина чиме је «коначно решено питање Срба» у тзв Хрватској, као да неко има монопол на ту форму геноцида. Ви то не спомињете иако је то више него очигледан и неспоран и то савремени облик «геноцида над српским народом у сувереној Брозовој Хрватској», где жртве не треба пребројавати, јер постоје стравични снимци непрегледних колона ненаоружане деце, жена, старих и других цивила које гранатирају и митраљирају злочиначки хрватски авиони и то крајем ХХ века и то уз помоћ приватних армија САД и не скривајући пред тв камерама које су све то забележиле али Ви о томе злочиначки ћутите и као Музеј жртава геноцида – не тражите да се прогнани врате на своја хиљадугодишња огњишта, иако је то једна од три форме усташког геноцида над Србима:
i. трећину Срба побити,
ii. трећину Срба покрстити, што је рађено и уз помоћ Дијане Будисављевић коју сада славите по целој Србији и споменик јој чак подижете, иако би Ваш музеј и ту форму геноцида морао изучавати, осуђивати и истраживати да се зна ко су у Хрватској покатоличени Срби одведени са Јасеновачког стратишта, и поред тога што су Брозове усташко-идеолошке службе уништавале ту Дијанину архиву, а Ви о томе ћутите поданички и злочиначки,
iii. трећину Срба протерати – што су и урадили али преко (Лењинових и) Брозових граница, које ви вама слични историчари и НАТО браните свим својим знањем и оружијем,

4. уколико остане овај безлични назив «Музеј жртава геноцида» Ваш музеј ће бити у обавези, не само да нумерички евидентира него и истражи узроке, поводе, методе и све аспекте најстрашнијег геноцида у историји човечанства који су над Руским народом починили јеврејски екстремисти предвођени Троцким (Лев Давидович Троцки чије је право име било Лејб Давидович Бронштејн) и Лењиним (Владимир Ильич Уљанов- Бланк) и припадници такозваних војно – револуционарних комитета у којима је било мање од 1% Руса тако што је од 1917. године ова антируска банда побила 20 милиона Руса и припадника осталих 192 народа које је Руски народ очувао у Руској цивилизацији. Ова обавеза тог безличног «Музеј жртава геноцида» постоји, јер је управо Југославија била нова отаџбина десетинама хиљада прогнаних Руса од стране те бољшевичке банде јеврејских екстремиста, који су тежили не само да побију што више Руса него да униште целе слојеве Руске империје како би Руски народ заменили са анационалним појмом «совјетски грађани» већ од октобра 1917. године а онда и још темељније од Декрета од 5. септембра 1918 «О црвеном терору/О красном терроре». Међу тим прогнаним Русима били су и легендарни професори права од којих су двојица предавали «Словенско право» али су исте банде бољшевика на челу са Мошем Пијаде забраниле предавање «Словенског права» и у Београду, јер су Александра Васиљевича Салавјова прво прогнали у Сарајево а онда одатле у Швајцарску чим су заузели 1944. године власт у Београду и успоставиле «диктатуру пролетаријата» како је писало и у Уставу те власти.
a. Молим Вас да ме разумете да ја немам ништа против Руса и Ваше обавезе да истражите као «Музеј жртава геноцида» узроке, обим, методе геноцида који је почињен над руским народом, чији су прогнани рођаци и њихови потомци и дан данас становници Београда и Србије и чија дела грађевинска, научна и уметничка представљају темеље савремене Србије.

a. Ипак се надам да ће и у Русији престати да делује тај «антисловенски расизам» на основу којег ни у Русији још увек не постоји у употреби појам «геноцид над Руским народом» те да ће Руси смоћи снаге да направе величанствени «Музеј жртава геноцида над руским народом», због чега музеј у Београду ипак мора бити «Музеј геноцида над Србима», без обзира што Србије не би ни било да није било тих огромних жртава Руског народа, који је изгубио царску породицу, царство и 20 милиона побијених Руса услед Црвеног терора/Красного террора над руским народом који је започет пучем у Петрограду у октобру 1917. а званично прописан Декретом од 5. септембра 1918 «О црвеном терору/О красном терроре»,
b. У социјалистичкој Југославији је тај терор имао Уставну одредбу о «диктатури пролетаријата» јер је од 1944. године, по истраживањима Института савремене историје Србије, побијено 83 000 становника Србије иако су објективне процене да је ова цифра троструко већа. Али и у овом случају није битна лицитација о броју побијених Срба већ сам факт да је то био терор/диктатура усмерена на геноцид над српским народом са истим циљем – да се истреби предузетничко српско становништво и имућни сељаци ради уништења српског села и српске индустрије.

Ми Срби са поштовањем говоримо о јеврејским жртвама холокауста у Другом светском рату и не треба као Ви да правимо паралеле између броја српских жртава у систему усташких логора Јасеновац и броја јеврејских жртава у Аушвицу где су били заточени и Срби и где су системски уништавани, али број никада и ничим неће умањити стравичне размере холокауста над јеврејским народом.

Ми Срби морамо увек поштовати јеврејске жртве холокауста и од Јевреја учити о поштовању својих жртава.

«Музеј геноцида над Србима» у Београду несумњиво треба да се бави и «прикупљањем, обрадом и коришћењем података о геноциду над Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина“.», као пратећом активношћу.

То што постоји геноцид над Јеврејима (холокауст) и што је Хитлер, иако Јеврејин, имао «коначно решење за јеврејско питање» не сме никако да значи да:
а) Срби не смеју да говоре о стравичном геноциду над српским народом и у Првом и у Другом светском рату.
б) Срби не смеју да истичу да је усташки режим НДХ као и Туђманов режим неоусташке Хрватске имао и реализовао – «коначно решење за српски народ», јер је реално коначно у операцијама «Олуја» и «Бљесак» из тзв. Хрватске протерано 650 000 Срба о чему цео свет ћути а посебно ћути колаборационистички режим у Србији који је:
a. претворио Србију у Недићевску Србију, у којој извршава све налоге окупатора српских земаља
b. претворио Србију у велики концентрациони логор где се пензионери умртвљују бедним пензијама од којих не могу да преживе, јер ни једна земља не може да преживи ако прими 1 000 000 протераних Срба из Хрватске и са Косова и Метохије, и не предузима ништа да се ти прогнани Срби врате на своја хиљадугодишња огњишта.

Експресно објављивање чланка неког Давида Голдмана «Ова срамотна злоупотреба Холокауста мора одмах да престане» а онда још брже и Вашег чланка под називом «Shame on those who seek to revise histroy of the Holocaust/Срамота за оне који покушавају да промене историју холокауста» 18. августа 2021. године а већ сутрадан 19. августа 2021. године и у листу «Политика» а сада и извињење «Џерузалем поста» Сбима – треба схватити само као операцију специјалних служби «Нумеролог против форензичара» (јер ви не само да банализовано пребројавате жртве и компарирате их у односу на број једног и другог народа већ и из тога стварате квази науку а понизно не спомињете појам «геноцид над српским народом») и то која је усмерена да подигне Ваш лични рејтинг и да Вас устоличи као поузданог и ефикасног директора апстрактног и непостојећег «Музеј жртава геноцида» који нити је реалан музеј, нити има музејске просторије за презентовање конкретних и веома различитих облика «геноцида над српским народом».

Молим Вас због тога да ми доставите из ког рода, које вероисповести и које националности, је Ваша мајка мада је код бољшевика, из разумљивих разлога, ово питање било забрањено постављати.

Ових дана се цео државни апарат Србије упрегао да демонизује Србе преко демонизације несумњиво полицијских ликвидатора каква је била тзв. «навијачка група», јер је сада државном апарату важно да прикаже апарате за млевење људи које су наводно користили ови злочинци у Ритопеку јер је познати истражвивач Иван Голдштајн у ТВ емисији «Недељом у 2» хрватске телевизије, изнео тезу да су лешеви у Јасеновцу уништавани и «машином за дробљење костију» (како наводи лист Политика у чланку од 23.08.2021. године), коју су користили нацисти за млевење побијених Срба, Јевреја и Цигана у систему логора Јасеновац, иако се одавно знало да су од побијених Срба, Јевреја и Цигана – усташе правиле сапун. Због тога је тражење форензичких истраживања побијених у Јасеновцу па је Ваше пребројавање побијених у Јасеновцу – не само подла геноцидна превара прикривања обима злочина већ и срамно понижавање побијених у Јасеновцу, јер су у систему Јасеновац побијене целе породице, као што су у операцијама «Олуја» и «Бљесак» протеране не само целе породице него и цели народ од 650 000 људи, о чему Ви срамно ћутите и нећете тражити као Музеј жртава геноцида да се ти прогнани у геноциду Срби врате на хиљадугодишња огњишта у Републику Српска оКрајина. Ваш позив «да се јави онај кога нема» је циничан и понижавање побијених.

Око броја жртава не треба даље лицитирати, мада је познат случај који је разобличио мој колега који је први почео радити у Москви као адвокат – адв. Слободан Перовић који је заступајући српске жртве на суђењу зликовцу Артуковићу због злочина почињених у Јасеновцу уочио и јавно објавио да хрватски брозовски јавни тужиоци оптужују Артуковића за појединачне случаве злочина које није починио да би се Артуковић накнадно рехабилитовао јер му није суђено за заиста и несумњиво почињене злочине над Србима који су прикривени (Јово Поповић спомиње величанствена иступања адв. Слободана Перовића у књизи «Суђење Артуковићу и што није речено», Стварност, Југоарт, 1986. година).

Вама достављам и копију мога чланка «Напуљски рат на простору Југославије» који је објављен у јунском броју часописа «Геополитика» да видите како је усташко-брозовски режим од 1991. године водио фиктивни рат на штету српског народа да би испунио Услове међународних споразума потписаних 1980. године у граду Напуљу по којима земља која преживи грађански рат не враћа део међународних кредита (у овом случају Брозових кредита за спољнотрговинско посредовање Југославије у Хладном рату) на основу чега је српски народ демонизован и изложен новом облику геноцида о чему ви као музеј и такозвани српски новинари – срамно ћутите.

Ви се и у чланку у «Џерузалем посту» фрљате изразом «псеудонаука» као и на Вашем предавању на Златибору о чему је лист Политика известио 17. августа 2021. године на стр. 13 («Свој идентитет чувамо знањем и борбом против псеудонауке» иако је израз «идентитет» необољшевичка и глобалистичка мантра за измишљање нових нација, што им је био омиљен појам после Другог светског рата), у односу на тврдње Албанаца да су православни храмови на Косово и Метохији њихови, иако ни текст у «Џерузалем посту» ни тврдње Албанаца немају везе ни са науком ни са псеудонауком (наука која неправилно користи методологију истраживања) јер су и једно и друго антисрпске подвале.

Препоручујем Вам да се угледате на Јеврејина, историчара из Загреба Иву Голдштајна,:
 који наводи да је у систему Јасеновац «почињен геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима», како преноси лист «Политика» 23.08.2021. године у јасном чланку и
 прецизном ставу: «Голдштајн одговорио Голдману: Шокиран сам тим колажом лажи и измишљотина».

Очигледна лаж нема везе са псеудонауком јер Ви тај израз не разумете као ни појам «наука» коју схватете као догму као и већина историчара са језуитског ФилоЗофског факултета Универзитета у Београду и некадашње једнопартијске Брозовске школе која се сада назива Факултет политичких наука.

Ви нисте именовани за в.д. директора да будете «књиговођа смрти» и да лицитирате са Туђманом и непознатим и непостојећим лицима број побијених Срба у НДХ и Јасеновцу, чиме несумњиво понижавате побијене Србе, него да истражујете узроке, историјске разлоге таквог суровог и перманентног геноцида над српским народом на католичком простору, поводе и последице и региструјете различите форме перманентног геноцида над српским народом и да то презентујете у музејском простору посетиоцима. У том циљу Вам достављам мој чланак објављен на руском језику у Москви и на енглеском језику у Канади и у скраћеном облику у листу Политика «Две цивилизације у Европи» али претпостављам да ће за Вас и за Ваш Музеј то бити неприхватљиво штиво јер као историчар у антисловенској расистичкој заслепљености не допуштате да СлоВени постоје на простору Балкана до петог века и да иако највећи етнос у Европи уопште постоје до петог века, када су постали неопходни Западу због одбране од налета Арапа.

Игнорисањем појма «геноцид над српским народом» Ви вређате:
 не само др Милана Булајића, «међународног стручњака за геноцид, интернационалног експерта за изучавање геноцида са гледишта међународног права, историчара и историографа геноцида, и југословенског дипломату у области међународних односа и међународног права», којег су «упокојили» 2009. године а који је радио у време усташко-бољшевичке «диктатуре пролетаријата» и био оснивач и покретач овог музеја,
 већ вређате не само побијене Србе већ
 вређате све Србе који прате овај усташко-бољшевички (не)рад «Музеја жртава геноцида» који нема просторије музеја и лажно и нетачно већ 29 година носи назив музеј, иако и према логици и према Закону о музејској делатности мора имати изложбени простор.

«Чега се трезан стиди пијан се поноси» те и Ви на сајту https://www.muzejgenocida.rs/2/o-nama износите слику јединог – канцеларијског простора «Музеја жртава геноцида» а то су ваше удобне канцеларије на ПЕТОМ СПРАТУ на Тргу Николе Пашића 11/III те јавно демонстрирате да према члану 29 «Закона о музејској делатности» немате испуњене «посебне услове у погледу просторија, техничке опреме, … начина и услова чувања и излагања музејске грађе». Али не говорите о вероватно приличним платама за злочиначко ћутање и сакривање и не излагање чињеница о геноциду над српским народом,

Канцеларијски простор такозваног музеја са апстрактним називом «Музеј жртава геноцида» иако се у Закону о оснивању јасно наводи да је «основан ради трајног сећања на жртве геноцида над Србима»

Али не сваљујем ја на Вас кривицу за непостојање изложбеног простора о тим стравичним чињеницама геноцида над српским народом. Та технологија «непостојања изложбеног простора» је једна од форми геноцида над српским народом јер ни такозвани «Музеј града Београда» који се стара о изучавању, систематизовању знања о култури Винча већ скоро сто двадесет година од 1903. године, такође, и не случајно нема свој изложбени простор. Доказе о овоме види и на сајту тог назови музеја http://www.mgb.org.rs/monografije/muzej-grada-beograda-detail:
 «У недостатку адекватног простора за излагање збирки Музеја града Београда, књига „Музеј града Београда 1903-2003“ добија на значају јер се једино у њој могу видети неки од најзначајнијих предмета.».
 «У Збирци се чувају археолошки предмети који сведоче о непрекидном трајању живота на данашњој територији града (Београда), почев од средњег и млађег неолита, око 5.300 године п.н.е, све до доласка Римљана на овај простор почетком I века н.е – 10.000 предмета израђених од керамике, камена, кости и метала, који говоре о материјалној и духовној култури ондашњег човека.», који нису изложени и презентовани београђанима и туристима – да се не би досетили да су то српски симболи и српски азБучни знаци,

И поред тог одсуства музејског простора и ова институција носи назив Музеј иако не само да не излаже београђанима и туристима то огромно национално благо, већ систематски уништава археолошко налазиште Винчу. Археолошко налазиште Винча је потпуно уништено и запуштено као и истраживања геноцида над Србима у НДХ и Брозовој Хрватској.

Шта више Аустро-Угарски каплар са надимком Тито и његови усташко-бољшевички сатрапи су у Винчи, као једном од најстаријих слоВенских светилишта, подигли:
1. највеће ђубриште у овом делу Европе, којим сада трују све Београђане тиме што подмећу пожаре да би прикрили чињенице да капацитети новоизграђених објеката неће моћи да прерађују старо ђубриште у Винчи,
2. нуклеарни центар да би спречили археолошка истраживања и посећивање тог отвореног археолошког простора, што такође сведочи да то што ваш тзв музеј нема просторије није случајно,
3. изградили највећу школу у Србији да би се народ насељавао и својим кућама затрпавао огромно археолошко налазиште Винча, које сведочи о непрекидности словенске/српске културе, о чему Вам достављам марке и разгледнице, чланке и књиге – како је из српске речи Коло настала реч култура, појам КолоДар/каленДар и појам КолоВени/СлоВени,
4. пројектовали мост преко Дунава да би додатно уништио оно што су нам наши српски преци оставили:
a. када су се звали Рас (род Првобитног)
b. за које је још у Лепенском Виру Аз било првоБино Коло, које се одражава на пресеку дрвета у виду божанских ГОДова и које ствара венац живота на земљи
c. због чега су себе звали КолоВени, а што Ви историчари злочиначки прећуткујете и игноришете
d. иако се Аз са божанском лепотом актеха види већ 12 200 на супротној страни Лепенског Вира над планином Трескавац сваке дугодневице, 21. јуна у 6 часова и 6 минута.

Али ни за трећину побијених Срба у Првом светском рату нити за било који излицитирани од Вас или било ког другог број побијених Срба у Другом светском рату (што су све несумњиво форме геноцида над српским народом) ваш такозвани музеј нема Оделење ратних репарација за геноцид над српским народом нити ваш музеј чува, нити евидентра документацију о геноциду над српским народом да би Србија тражила накнаду од Аустро-Угарске, Мађарске, Немачке, Хрватске, Словеније, Бугарске и других земаља које су напале Србију 1914. године и од земаља које су напале Србију 1941. годину да би чинили геноцид над српским народом. Тако да се неодговорним (не)радом ваших предходника та документација системски уништава и налази у приватним архивама по Србији и иностранству уместо да се чува у трезорима Вашег музеја.

Али те анализе о обиму геноцида над српским народом је (у)радио и један од идеолога либералног капитализма – Џон Мејнард Кејнс који је у раду Економске последице мира (The Economic Consequences of the Peace) указивао «да је Србија пропорционално највише страдала у Првом светском рату» управо на основу геноцида над српским народом и губитком аграрног становиништва у аграрно организованој земљи. Али Вашим стручњацима и сарадницима са језуитског ФилоЗофског факултета Универзитета у Београду Џон Мејнард Кејнс, који је одређивао принципе репарација после Великог/Првог светског рата није мерило већ кукумавче у потрази по архивама, од чега никаквих резултата нити користи за српски народ – нема (са сајта вашег музеја: https://www.muzejgenocida.rs/2/ novosti-muzej-žrtava-genocida?view=article&id=72:проф-др-александар-животић,-филозофски-факултет-универзитета-у-београду&catid=27:новости-музеј-жртава-геноцида).

Уместо тога организованом акцијом немачких, холандских и других специјалних служби и америчке „ЦИА“ измишљен је геноцид који су наводно починили Срби над Србима муслиманске вероисповести у српској енклави Сребреница да би се Немачка и Европска заједница ослободиле српских захтева за ратне репарације у Првом и Другом светском рату. Кадрови ваших музеја и научних института апсолутно су неспособни и неспремни да бране српски народ јер у свом научном раду бране и даље и искључиво Брозову идеологију и филмске фикције о њему.

Садржај «Закона о изменама и допунама Закона о оснивању Музеја жртава геноцида» који је усвојен у Скупштини Србије у мају 2021. године (Службени гласник РС бр. 49/2021) најбоље илуструје ваш бирократски (не)рад, бирократску психологију и неспособност да суштински радите на изучавању (перманентног) геноцида над Србима а тиме и да радите на спречавању његовог понављања убудуће. При томе нисте ни покушали да ускладите тај ваш закон (и оснивачки акт) са т. 2 чл. 29 «Закона о музејској делатности» да коначно испуните тај услов да будете музеј а то је да имате просторије и да изложите резултате својих научних и других истраживања, и тиме коначно изађете из Брозових филмских фикција и забрана истраживања и презентовања геноцида над Србима.

Још једном Вас позивам да у року од 60 дана од дана добијања овог захтева поднесете иницијативу Министарству културе Србије, Влади Србије и Скупштини Србије:
 да се безлични назив «Музеј жртава геноцида» промени на назив «Музеј геноцида над Србима» те да се тиме усклади са основним циљем оснивања тог музеја а музеј је основан «ради трајног сећања на жртве геноцида над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида…», како је предвиђено Законом о оснивању Музеја жртава геноцида („Службени гласник Републике Србије“ бр. 49/92 од 16. јула 1992. године), те се очигледно сећање на жртве геноцида над Србима не односи само на геноцид над Србима у Другом светском рату, него и на геноцид над Србима и у Првом светском рату и у другим формама и периодима геноцидног потискивања и етничким прогонима Срба укључујући и период од 1991. године,

 да изграде зграду достојну жртава о чијим страдањима је дужан да се стара «Музеј геноцида над Србима», јер према тачки 2 члана 29 «Закона о музејској делатности» да би једна институција носила назив музеј и да би почела са радом као музеј мора да поседује и «испуњава посебне услове у погледу просторија, техничке опреме, … начина и услова чувања и излагања музејске грађе».

Молим Вас да овај захтев схватите у најбољој намери јер није усмерен не само против Вас него није усмерен против било кога осим што је усмерен на заштиту права српског народа да поштује жртве геноцида над Србима.

Мене можете контактирати
на електронску адресу bozzidar@inbox.ru
по skype: koloven1
у Београду на тел. +38161 322 0670
на WhatsApp +7929 9 32 23 72

Професор Божидар Митровић, доктор правних наука