У Београду, на Михољдан, Л.Г. 2019 по Р.Х.
Крајишки културно-историјски центар
Ваша Светости, Ваша Високoпреосвештенства, Ваша Преосвештенства!
Пишемо дубоко узнемирени покушајима ревизије историје страдања српског народа у клеронацистичкој НДХ и свесном потпуно неутемељеном смањивању броја жртава како у злогласном концентрационом логору Јасеновац, тако и у целој НДХ. Оно што посебно узнемирава све нас јесте чињеница да се „Туђмановој историографији“ последњих година све више и све гласније придружује и владика славонски Јован (Ћулибрк). И не само неутемељеном одбраном Степинца (узгред, потпуно раскринканом), него и узнемирујућом ревизијом по питању броја жртава у Јасеновцу. Владика Јован игнорише налазе статистичара, официра и обавештајаца из Словеније, Немачке, Италије и Хрватске, иако је, на пример, познато да су веома тачни и прецизни извештаји које су Немачки обавештајци и официри слали Хитлеру и својим надређеним. Игнорише рад десетина комисија, конференција, истраживача, сада већ и таквих какав је Гидеон Грајф, главни истраживач Института за холокауст „Шем олам“ у Израелу, који је приредио студију „Јасеновац, Аушвиц Балкана“.
У јавности је објављена вест да ће 21. и 22. октобра 2019. године у Народној библиотеци Србије бити одржан скуп који организује Музеј геноцида из Београда чији је директор Вељко Ђурић Мишина. Обзиром да је владика Јован председник Управног одбора Музеја, јасно је да од њега зависи и директорска фотеља господина Вељка Ђурића Мишине. Очекује се да на том скупу епископ Јован наступи са исказом о броју жртава у Јасеновцу. На основу његових изјава последњих година, постоји оправдана бојазан да он жели да скрене пажњу јавности да број јасеновачких жртава ни приближно није онолики колико се, на темељу многих изворних података, тврди да их је било.
Како се поменути епископ наметнуо СПЦ и влади Србије као „стручњак“ за холокауст нама није познато, али нам је познато да се тај владика није бавио никаквим озбиљнијим научним истраживањем јасеновачких жртава. Познато нам је да он није написао ни један рад о хрватском геноциду, осим што је направио неку библиографију о тој тематици. Он простим логицирањем драматично смањује број жртава и приближава се цифри на којој инсистирају Туђман и његови политички наследници. Указујемо и да су овакве тврдње у супротности са политиком државе Србије која се бори против покушаја Републике Хрватске да умањи број жртава у Јасеновцу и овај логор ужаса прогласи за „радни логор“ у коме су наводно комунисти убијали Хрвате.
Драматично смањивање броја Јасеновачких новомученика, дакле званично канонизованих од стране наше свете Цркве, представља неку врсту поновног убиства тих мученика, па због тога апелујемо на Вас као на озбиљне људе и пастире нашег многострадалног рода, да сугеришете и утичете на епископа Јована да се окане ревизије историје и окрене истинском пастирском раду, а проучавање историје да остави историчарима. У противном, ако он настави без озбиљнијих научно утврђених доказа да смањује српске жртве пострадале у време НДХ нанеће велику штету не само нашој Цркви и држави већ и читавом српском народу.
Заборав је најопасније људско осећање, које скоро увек има трагичне последице.
Ми нисмо ни свесни како су нам страни или домаћи манипулатори годинама испирали мозак.
Да ли смо се икада упитали зашто у нашим читанкама никада нисмо могли да видимо Дучићеву песму Сину тисућљетне културе. Да смо је пажљиво изучавали, никада нам се деведесетих година не би поновиле страхоте које су Срби доживели у Другом светском рату (раније догађаје нећи ни да помињем).
Сетимо се само Орвелове реченице из „1984“ – ко контролише садашњост тај контролише прошлост. А ко контролише прошлост тај контролише будућност.
Православље непрестано инсистира на опросту грехова. При томе заборављамо на нашу праву многобожачку религију која је изнедрила многе мудрости. Једна од њих је и КАДА НАИЂЕШ НА ЗМИЈУ СМРСКАЈ ЈОЈ ГЛАВУ ЈЕР ЋЕ ТЕ ИНАЧЕ УЈЕСТИ КАД-ТАД.
Љиљана Ћуић
ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ
У славу страдалих Срба дана
У десетерцу песма спевана
Ко што доликује јунацима
Документарац у стиховима
У лето четрет прве почело,
До краја рата мучено мрено.
Србин моро да потури главу,
На ушћу Уне у реку Саву.
Страдања недостојна људског рода
Горе но највећа ноћна мора
Србин је ко роб морао да хода
Надали се доћи ће слобода
У логору против своје воље,
Усташа га туче, стреља, коље.
У влази, хладноћи, жеђи, глади,
Мучен, исцрпљен мора да ради.
Радионице намене разне,
У којој је зависи од казне.
Без хлеба кувана сточна репа,
Гладна утроба људи се цепа.
Никола Гарго, заповедник самица,
Ђавоља природа људског лица.
Под ћелије и нужник и сто,
Зликовца мозак осмислио то.
Србска села Јабланац и Млака,
Место људи: гавран, врабац, сврака.
На броду „Сава“ једнога дана,
Ко дрва тела Срба трпана.
Срби мучени па побијени,
Без сахране низ Саву пуштени.
Мртва тела ка Србији плове,
Језива слика, стварности ове.
Јасеновац близу ушћа Уне,
И кад га муче, Србин не куне.
Мучење убиства без пресуде,
Па зар је то за браћу за људе?
Шест метара високи зидови,
Савом да побегну, пусти снови.