Предговор Томаса Мејера мађарском издању књиге Рудолфа Штајнера о Ахримановој инкарнацији на Западу* (*Die Vorträge über Ahrimans Inkarnation im Westen – German publication by Perseus Verlag, 2016). Kao посебан чланак је објављен у антропозофском часопису „Садашње доба“* (*The Present Age Vol. 5 / No. 11 / July 2020, pp 3).

(Превео са енглеског Љубомир С. Стевовић
5 новембар 2020)

Свим савременим мисаоним антропософима је постало јасно да Ахриманова инкарнација није пред нама, већ да смо усред њених ефеката. То је недавно потврдила такозвана Коронска криза. Џером Адамс, врхунски здравствени званичник Трампове администрације је Корону упоредио са Перл Харбором и 11. септембром. Свако ко познаје историје зна шта то значи: још једно „изненађење“ од подмуклог напада. Овај пут то нису ни Јапанци, ни Исламисти; већ „вирус“. Још једном живимо у атмосфери крајње лажљивости. Само што је сада лаж много већа, да кажемо, на куб већа. Удахнути ову атмосферу у душу је највећа опасност са којом се тренутно суочавамо. То производи ситничаве, материјалистичке плашљиве мисли о великој опасности од заразе. Али, две духовно-научне чињенице о Ахриману могу да нас заштите од аутоматског и заразног удисање ове атмосфере.

1. Добре духовне хијерархије, које су створиле човека са циљем да се развије до слободе, у то су упослиле и Ахримана. Кроз смрт и интелигенцију, Ахриман, који потиче из више хијерархије од човека, требало је да допринесе да се оствари план добрих хијерархија. Међутим, морале су да предузму мере предострожности да Ахриман не преузме свеукупну контролу. Зато су богови донели одлуку да један од њих оде на Земљу, да упозна и победи смрт, која не постоји у духовним световима. Христос је ову жртву преузео на Себе. Одлука богова је морала да остане скривена од Ахримана. Када је Христос Васкрсао, Ахриман је био изненађен, како Штајнер дословно каже. Жртвом на Голготи Христос је ограничио Ахриманову моћ за све будуће векове, укључујући и ово наше време. Ахриманова моћ је заувек „отупљена“. Штајнер детаљнија објашњава ову одлуку богова у предавању од 2. априла 1922. (ГА 211)* (* https://wn.rsarchive.org/Lectures/Dates/19220402p02.html ).

2. Ахриман, је дух који подстиче страх, који и сам пати од огромног страха. Плаши се од људског мишљења. Има уверење, „укорењено у древној грешци“ да људско мишљење има снагу која ће га постепено уништити. То су речи које он говори о Бенедикту у последњој сцени четврте мистеријске драме Рудолфа Штајнера, „Пробуђење душе.“ Стога покушава да људско мишљење доведе у збрку и, ако је могуће, да га угуши. Али ова Ахриманова (тајна) слабост је уствари снага људског бића. То је наше једино одбранбено оружје од Ахримановог прекомерног уплитања у људску еволуцију. Једноставно бити добар, односно имати моралну снагу, то на Ахримана не чини никакав утисак, исто тако мало као и мишљење које није просветлила видовитост. Оно што га ставља на његово место данас је само Михаиловско* (*Арханђел Михаило је главни Христов арханђел, са Сунца и вођа космичке интелигенције), односно продуховљено мишљење.

Ако се узму у обзир ове две тачке, и ако их човек увек има на уму, са Ахриманом може да се изађе на крај без страха. Да, од њега чак можемо и да научимо да истрајемо у својим, људским, духовним циљевима. Јер управо то он на свој начин ради са својим Ахриманским циљевима. У Штајнеровој трећој мистеријској драми „Чувар Прага“, у осмој слици, Ахриман говори о својим хиљадугодишњим настојањима:

„До сада нисам успео ни у чему;
Земља није желела да ми се покори.
Али наставићу да се кроз векове трудим
Док – можда – не победим.
Оно што се не изгуби треба да се искористи “.

Пре него што је ово признао, Ахриман је Страдеру (један од главних јунака, који је у сцени заједно са Ахриманом) запушио уши. Али ми, ученици духовне науке, морамо да слушамо отвореним ушима.
У свом зениту, у својој инкарнацији, Ахриманово надање је сасвим природно. Ова нада испуњава садашњу ахриманску атмосферу; Ахриман се свуда шири. Огледална, супротна слика Ахриманове наде у победу се код многих наших савременика манифестује као безнађе. Али, то је само Ахриманов одраз у њиховим душама.
Ако знамо да је Христос ограничио Ахриманову моћ, (видети горе под 1) и ако знамо за Ахриманов страх од јасног, продуховљеног људског мишљења (2) – тада и тај страшни одраз можемо да протерамо из својих душа.

Томас Мејер
Арлесхајм, 1. јула 2020

Додатак преводиоца

Из четврте мистеријске драме Рудолфа Штајнера „Пробуђење душе“, петнаеста последња слика;

Бенедикт, Ахриману: Ма ко да си ти, ти служиш само добру,
Ако нећеш да тежиш у самом себи,
Ако се изгубиш у људском мишљењу
И тако се изнова појавиш у развоју света.

Ахриман: Сад је час да се из његовог круга
Најбрже уклоним; јер чим ме из његовог гледања
Може ма само и да мисли, замишља, у мојој истини
Ствара ми се у његовом мишљењу убрзо
Један део снаге који ме полагано уништава.
(Ахриман исчезне)


Рудолф Штајнер; Портрет Ахримана, гипс