(Преузето из романа Код ошишане овце, из 11. поглавља „У сусрет новом, обећаном добу“.)

 

Србија је будућност Европе.

 

„Будимо патриоте!“ – гласно повиче, распрода земљу и утече.

 

Бела Кућа је многе завила у црно.

 

Постоје три ГРАДАЦИЈЕ ноћи:

обична, поларна и наша ноћ.

 

Види се да је наша власт одрасла на десетерцу.

Новим наметима наставља да цеди суву дреновину.

 

Булевар у коме живим под хитно преименовати у Булевар Краљевића Марка. Кладим се да је туда ономад прошао лично Вукашинов син са ралом и воловима.

 

Аууу, што наша администрација игра добар фудбал.

Шутира странке и левом и десном.

 

Ја теби, ти мени,

он теби, ти њему,

он мени, ја њему,

– све по списку.

 

Више ми се допада да медицинска сестра лежи у мом кревету, него да ја лежим у болничком.

 

Када би ме она волела онолико колико ја њу волим,

умро бих од среће.

Ваљда ме зато и не воли толико.

 

Дајем награду од милион долара ономе ко успе да измери

која од наших политичких странака највише воли „свој народ“.

 

Успели смо да изокренемо ону латинску

и да „преко трња“, уместо до „звезда“, стигнемо право у блато.

 

Парламент ми све више личи на кориду.

У нечему се ипак разликују.

У кориди, публика одмах зна ко је пикадор, ко матадор, ко тореадор, а ко бик.

 

Каква је разлика између државе и мафије?

Терминолошка.

Када држава наплаћује рекет, то се назива порез.

Када мафија наплаћује порез, то се назива рекет.

 

Кад год напишем отворено писмо, мене затворе.

 

На Западу је свако поштен док га не ухвате.

 

Западна медицина уме да опише сваку болест,

а готово ни једну да излечи.

 

„Влада није угрожена!“ – јавља влада.

„Угрожен је народ!“ – јавља народ.

 

Народ је најисплативија крава.

Музу га нон-стоп, а он ни да рикне.

 

Када полицајац туче своју жену, ком органу да га пријави?

 

Јуче се нисам вратио кући.

Нисам могао да пронађем улицу.

Три пута су јој променили назив док сам био на послу.

 

Криза ће сигурно проћи.

Ако не пре, онда када нам прође живот.