Loading...
Naslovna2018-10-28T20:42:23+00:00

Радује нас ако сте се, макар и на кратко, задржали на нашем веб градилишту.

   Уколико Вам се садржаји које нудимо допадну и одлучите да више времена проведете са нама, то ће нас уверити да наш труд, око уређивања ових страница, није узалудан.

     Осим што у Вама видимо читаоце прилога које објављујемо, очекујемо и Ваш допринос у унапређењу и побољшању кваитета нашег градилишта и онога што градимо.

     Градимо културу дијалога кроз коју ће, очекујемо, учесници са обе стране (и аутори чланака и читаоци) расти у духу, проширивати своје увиде, размењивати и сазнавати нове и поузданије чињенице, и тако објективније градити своје ставове о себи и о свету који нас окружује.

Главне теме, које су обухваћене нашим презентовањем, јесу теме из духовних наука, антропологије, историје (укључујући савременост), књижевности и музике. Увели смо и категорију ДУХОВИТОСТ, којој прилоге могу пружити ствараоци из разнородних области. Ту су и могућности за оне које занима пословање преко Интернета.

Духовне науке

(теорија и пракса)

Христово учење ће бити централно, али не и једино о коме ће овде бити речи. Упознавање са историјским контекстом и следом различитих и мање-више сродним духовним учењима, те са њиховим паралелним опстајањем, може да помогне у бољем разумевању другог, различитог и сродног или истоветног. Биће заступљени како теоријски, тако и практични приступ у излагању, проучавању и проверавању ставова и закључака духовних наука.

Књижевност

На овој страници ћемо објављивати песме, приче, приказе књига, одломке из већих књижевних целина (објављених и необјављених романа, драмских дела, збирки прича или збирки песама, књижевних часописа(, као и радове из теорије књижевности.

Антропологија

Првенствено ћемо објављивати радове из Критичке антропологије, страних и домаћих аутора. Критичка антропологија је она антропологија која проучава савременост са недогматског, неимперијалног, научно-објективног, а у исто време етички вредносног становишта, по коме је човек (створен од Бога) таква вредност која заслужује да живи слободна од израбљивања од стране другог човека, слободна за стваралачки рад, с правом да задовољи све своје интринсичне потребе (Видети хијерархију потреба по Абрахаму Маслову.) Критичка антропологија открива и тенденције у постојећем друштвеном стању и динамизму, које могу, уз људски ангажман,  водити стварању бољег и праведнијег друштва.

Музика

На овој страни ћете наићи на линкове који Вас воде ка музици коју изводи уредник градилишта “Човек од речи” или ју је он одабрао за Вас.

Историја и савременост

Првенствено ћемо се бавити историјом српског народа, не зато што нам историја других народа смета, већ зато што је историја Срба, у последњих нешто више од сто и педесет година, чак намерно, ако изузмемо и известан немар, запостављана, склањана у крај, интензивно испуњавана кривотворењима и фалсификатима… Под историјом се мисле најмање две ствари: историја као наука која проучава прошле догађаје и историја као сами ти догађаји. Историја у овом другом смислу се догађа било да смо ње свесни или не, било да у њој суделујемо вољно или безвољно. Историјска наука, ослањајући се на писане изворе: архивску грађу (углавном  обухвата документацију државних институција, кореспонденцију значајних и утицајних људи), записе митова и легенди, библиотечку грађу, и  на неписане изворе: усмену предају знања о догађајима, митова, легенди, лирске и епске поезије, предања унутар фамилија и сл, настоји да реконструише прошле догађаје, историјске процесе и то на што вернији начин, водећи рачуна о хронологији догађаја. Савременост је историја која се догађа у овом часу.

Најновији чланци

Озбиљно упозорење и апел Мреже српских родољуба

децембар 1st, 2018|Вести|

Пријатељи,   Сведоци смо одлучности спонзора независности Косова да најкасније наредне године Србија и формално призна независност АП Косово и Метохија. Рачунају при томе на оне чију су свест отровали својим лажима. Зато је једино [...]

О штетном и противуставном деловању марионетске власти у Србији – Проф. др Божидар Митровић

новембар 26th, 2018|Вести|

Разговор у видео емисији ХОРИЗОНТ ДОГАЂАЈА који води Оливера Манојловић-Штрбац можете погледати на каналу СРПСКА ПРИЧА https://www.youtube.com/watch?v=3ePKI1LrOIM Виши научни сарадник Драган Петровић, доктор историјских наука и доктор географских наука и професор Божидар Митровић доктор правних [...]

Берберница код Барба Луке Барбата или „ЦАРЕВО НОВО РУХО“ /из визуре једног повлашћеног читаоца/

новембар 26th, 2018|Књижевност|

Аутор: Мајо Даниловић, књижевник     Сјећамо ли се како смо изгледали "од мајке рођени"? Е, па такви смо код Лукине Ошишане овце. Ин флагранти, уз по један слој патворености и комформизма, које инерцијом битисања [...]

Недораслост српских државника, политичара и државних универзитета – Писмо Милорада Бухе, председника владе Републике Српске крајине у прогонству

новембар 22nd, 2018|Вести|

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ 11.000 Београд, Змај Јовина 15 Тел. 063/495-051 Бр. 46/18 – 23.  новембар 7527 (2018)   СРПСКА НЕДОРАСЛОСТ   Влада Републике Српске Крајине у прогонству је, последњих година, обавештавала јавност [...]

Спознајмо истину, одбранимо Србију! – Мрежа српских родољуба

новембар 15th, 2018|Вести|

  Поштовани,   Држећи се Гебелсовог правила да „Хиљаду пута поновљена лаж, постаје истина!“, спонзори независности Космета и њихови телали обмањују српски народ. Обмањују га да је Космет изгубљен, да треба да пристане на сецесију [...]

Осврт на „Винчанско писмо“ од др Радивоја Пешића

новембар 15th, 2018|Историја и савременост|

Аутор: Војислав Ђ. Јанковић У 1995. години, две године после смрти др. Радивоја Пешића објављена је у малом тиражу од свега 500 примерака његова рукописна заоставштина -Издање Пешић и синови, Београд. Књига садржи дванаест његових [...]

Јавите нам се

За садржај овде објављених чланака, одговорни су искључиво њихови аутори, а не уредник или власник сајта https://www.homoverbum.com/.

Нећемо објављивати прилоге и коментаре који садрже расистичке и шовинистичке ставове и поруке или псовке циљано упућене да се повреди личност опонента у расправи. Прихватљиви су дијалози који садрже нападе ad argumentum, али не и ad hominem.

Уредник др Лука Јоксимовић Барбат