Радује нас ако сте се, макар и на кратко, задржали на нашем веб градилишту.
Уколико Вам се садржаји које нудимо допадну и одлучите да више времена проведете са нама, то ће нас уверити да наш труд, око уређивања ових страница, није узалудан.
Осим што у Вама видимо читаоце прилога које објављујемо, очекујемо и Ваш допринос у унапређењу и побољшању кваитета нашег градилишта и онога што градимо.
Градимо културу дијалога кроз коју ће, очекујемо, учесници са обе стране (и аутори чланака и читаоци) расти у духу, проширивати своје увиде, размењивати и сазнавати нове и поузданије чињенице, и тако објективније градити своје ставове о себи и о свету који нас окружује.
Главне теме, које су обухваћене нашим презентовањем, јесу теме из духовних наука, антропологије, историје (укључујући савременост), књижевности и музике. Увели смо и категорију ДУХОВИТОСТ, којој прилоге могу пружити ствараоци из разнородних области. Ту су и могућности за оне које занима пословање преко Интернета.
Духовне науке
(теорија и пракса)
Христово учење ће бити централно, али не и једино о коме ће овде бити речи. Упознавање са историјским контекстом и следом различитих и мање-више сродним духовним учењима, те са њиховим паралелним опстајањем, може да помогне у бољем разумевању другог, различитог и сродног или истоветног. Биће заступљени како теоријски, тако и практични приступ у излагању, проучавању и проверавању ставова и закључака духовних наука.
Књижевност
На овој страници ћемо објављивати песме, приче, приказе књига, одломке из већих књижевних целина (објављених и необјављених романа, драмских дела, збирки прича или збирки песама, књижевних часописа(, као и радове из теорије књижевности.
Антропологија
Првенствено ћемо објављивати радове из Критичке антропологије, страних и домаћих аутора. Критичка антропологија је она антропологија која проучава савременост са недогматског, неимперијалног, научно-објективног, а у исто време етички вредносног становишта, по коме је човек (створен од Бога) таква вредност која заслужује да живи слободна од израбљивања од стране другог човека, слободна за стваралачки рад, с правом да задовољи све своје интринсичне потребе (Видети хијерархију потреба по Абрахаму Маслову.) Критичка антропологија открива и тенденције у постојећем друштвеном стању и динамизму, које могу, уз људски ангажман, водити стварању бољег и праведнијег друштва.
Музика
На овој страни ћете наићи на линкове који Вас воде ка музици коју изводи уредник градилишта “Човек од речи” или ју је он одабрао за Вас.
Историја и савременост
Првенствено ћемо се бавити историјом српског народа, не зато што нам историја других народа смета, већ зато што је историја Срба, у последњих нешто више од сто и педесет година, чак намерно, ако изузмемо и известан немар, запостављана, склањана у крај, интензивно испуњавана кривотворењима и фалсификатима… Под историјом се мисле најмање две ствари: историја као наука која проучава прошле догађаје и историја као сами ти догађаји. Историја у овом другом смислу се догађа било да смо ње свесни или не, било да у њој суделујемо вољно или безвољно. Историјска наука, ослањајући се на писане изворе: архивску грађу (углавном обухвата документацију државних институција, кореспонденцију значајних и утицајних људи), записе митова и легенди, библиотечку грађу, и на неписане изворе: усмену предају знања о догађајима, митова, легенди, лирске и епске поезије, предања унутар фамилија и сл, настоји да реконструише прошле догађаје, историјске процесе и то на што вернији начин, водећи рачуна о хронологији догађаја. Савременост је историја која се догађа у овом часу.
Најновији чланци
Вучетић који је надживео епоху: механизација и скулптуре социјалистичког реализма
Москва, 23. јануар 2020. године На Ростовској обали у Москви, на супротној страни од Кијевске железничке станице и тржишног центра «Европски», без престанка и задивљујућом постојаношћу и брзином подже снег на камион [...]
Молебан подршке из Торонта православним Србима у Црној Гори и свуда где су угрожени српски народ и његове богомоље
У најстаријој Српској православној цркви у Торонту ”Свети Сава”, коју је далеке 1953. освештао св. Владика Николај, одржан је у суботу 18. јануара 2020. Молебан подршке православним Србима у Црној Гори и свуда где [...]
Колико је (ФИСКАЛНИ РАЧУН ОПАСАН ПО ЗДРАВЉЕ)
субота, 11. јан 2020, 16:50 -> 17:48 Извор: Танјуг Колико је фискални рачун опасан по здравље С почетком ове године у ЕУ је ступила на снагу забрана коришћења хемикалије бисфенол А у термалном папиру, а у Србији ће ова [...]
У помен преминулом истинском православцу-светосавцу Иљи Числову- Пишу проф. др Божидар Митровић и SrpskaCafe.com
Онај Србин или Рус који је имао част да га Иља Числов позове у Православну гимназију на прославу Светог Саве био је озарен атмосфером и усхићен како су његови ученици изводили програм на «безакцентном» српском [...]
Борба против цркве унапријед осуђена на пропаст – Пише Миладин Митровић
Од момента отцјепљења Црне Горе од Србије, путем фалсификованог референдума, па све до данас, вјештачка нација грађена искључиво на антисрпској хистерији, слијепој вјери у европске интеграције и сталним притисцима на Српску православну цркву, није [...]
О малом Шенгену – Пише Живадин Јовановић
МАЛИ ШЕНГЕН – ЕКОНОМИЈА ИЛИ ГЕОПОЛИТИКА? „Мали Шенген“, три чланице НАТО и „војно неутралне“ Србије, тешко може бити економија, веће инвестиције, запошљавање и „бољи живот“, иако се искључиво тако представља. Пре ће бити да је [...]
Јавите нам се
За садржај овде објављених чланака, одговорни су искључиво њихови аутори, а не уредник или власник сајта https://www.homoverbum.com/.
Нећемо објављивати прилоге и коментаре који садрже расистичке и шовинистичке ставове и поруке или псовке циљано упућене да се повреди личност опонента у расправи. Прихватљиви су дијалози који садрже нападе ad argumentum, али не и ad hominem.
Уредник др Лука Јоксимовић Барбат
Придружите се „мејлинг“ листи ЧОВЕК ОД РЕЧИ!
Уколико желите да редовно добијате обавештења о новопостављеним чланцима, можете се придружити „мејлинг“ листи ЧОВЕК ОД РЕЧИ једноставним слањем празне поруке на:
homoverbum+subscribe@googlegroups.com.
Као одговор, на Ваш захтев за придруживање, добићете е-поруку у којој ћете кликнути на линк ради потврђивања захтева о придруживању.
Напомињемо да ова „мејлинг“ листа није дискусиона.
Администратор</центер>