Радује нас ако сте се, макар и на кратко, задржали на нашем веб градилишту.

   Уколико Вам се садржаји које нудимо допадну и одлучите да више времена проведете са нама, то ће нас уверити да наш труд, око уређивања ових страница, није узалудан.

     Осим што у Вама видимо читаоце прилога које објављујемо, очекујемо и Ваш допринос у унапређењу и побољшању кваитета нашег градилишта и онога што градимо.

     Градимо културу дијалога кроз коју ће, очекујемо, учесници са обе стране (и аутори чланака и читаоци) расти у духу, проширивати своје увиде, размењивати и сазнавати нове и поузданије чињенице, и тако објективније градити своје ставове о себи и о свету који нас окружује.

Главне теме, које су обухваћене нашим презентовањем, јесу теме из духовних наука, антропологије, историје (укључујући савременост), књижевности и музике. Увели смо и категорију ДУХОВИТОСТ, којој прилоге могу пружити ствараоци из разнородних области. Ту су и могућности за оне које занима пословање преко Интернета.

Духовне науке

(теорија и пракса)

Христово учење ће бити централно, али не и једино о коме ће овде бити речи. Упознавање са историјским контекстом и следом различитих и мање-више сродним духовним учењима, те са њиховим паралелним опстајањем, може да помогне у бољем разумевању другог, различитог и сродног или истоветног. Биће заступљени како теоријски, тако и практични приступ у излагању, проучавању и проверавању ставова и закључака духовних наука.

Књижевност

На овој страници ћемо објављивати песме, приче, приказе књига, одломке из већих књижевних целина (објављених и необјављених романа, драмских дела, збирки прича или збирки песама, књижевних часописа(, као и радове из теорије књижевности.

Антропологија

Првенствено ћемо објављивати радове из Критичке антропологије, страних и домаћих аутора. Критичка антропологија је она антропологија која проучава савременост са недогматског, неимперијалног, научно-објективног, а у исто време етички вредносног становишта, по коме је човек (створен од Бога) таква вредност која заслужује да живи слободна од израбљивања од стране другог човека, слободна за стваралачки рад, с правом да задовољи све своје интринсичне потребе (Видети хијерархију потреба по Абрахаму Маслову.) Критичка антропологија открива и тенденције у постојећем друштвеном стању и динамизму, које могу, уз људски ангажман,  водити стварању бољег и праведнијег друштва.

Музика

На овој страни ћете наићи на линкове који Вас воде ка музици коју изводи уредник градилишта “Човек од речи” или ју је он одабрао за Вас.

Историја и савременост

Првенствено ћемо се бавити историјом српског народа, не зато што нам историја других народа смета, већ зато што је историја Срба, у последњих нешто више од сто и педесет година, чак намерно, ако изузмемо и известан немар, запостављана, склањана у крај, интензивно испуњавана кривотворењима и фалсификатима… Под историјом се мисле најмање две ствари: историја као наука која проучава прошле догађаје и историја као сами ти догађаји. Историја у овом другом смислу се догађа било да смо ње свесни или не, било да у њој суделујемо вољно или безвољно. Историјска наука, ослањајући се на писане изворе: архивску грађу (углавном  обухвата документацију државних институција, кореспонденцију значајних и утицајних људи), записе митова и легенди, библиотечку грађу, и  на неписане изворе: усмену предају знања о догађајима, митова, легенди, лирске и епске поезије, предања унутар фамилија и сл, настоји да реконструише прошле догађаје, историјске процесе и то на што вернији начин, водећи рачуна о хронологији догађаја. Савременост је историја која се догађа у овом часу.

Најновији чланци

Медаља цара Јована VIII Палеолога, 1439. – Пишу Љубомир Стевовић и Видан Богдановић

септембар 15th, 2019|Вести|

  Прве српске државне медаље су настале у кнежевинама, Црној Гори и Србији, у XIX веку. Међутим, постоји и једна „полусрпска“ медаља коју је 1439. године установио византијски цар Јован VIII Палеолог, праунук Цара Душана [...]

Ко и зашто брани постављање бисте Стефану Немањи у Новом пазару? – Пише историчар Салих Селимовић

септембар 15th, 2019|Вести, Историја и савременост|

  Удружење „Рас“ из Новог Пазара је још 2002.године урадило бисту Стефана Немање, утемељивача српске средњовековне државе Рашке или Србије. Намера је била да се биста постави испред општинске зграде у центру града на чијем [...]

Обележена 20-та годишњица Фонда дијаспора за матицу ; Додељена помоћ од 10 000 евра Храму Светог Саве

септембар 15th, 2019|Вести|

  У Београду, у Парохијском дому Храма Светог Саве, 14. септембра је одржана Скупштина Фонда дијаспора за матицу, којом је обележена дведесета годишњица од оснивања ове невладине, непрофитне, хуманитарне организације. Фонд је основан 04. августа [...]

Православна цивилизација и наше време (Билтен број 68) – Пише Владимир Кршљанин

септембар 6th, 2019|Духовне науке - теорија и пракса|

(Преузето са: http://pokretzasrbiju.org ПРАВОСЛАВНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И НАШЕ ВРЕМЕ)     Бог је Логос, смисао. Пре свега смисао живота – човека уопште и сваког од нас коме је стало до смисла, дакле који верује; затим свих [...]

Престижни московски часопис „МЕЖДУНАРОДНАЯ ЭКОНОМИКА“ објавио је значајан рад професора Божидара Митровића

септембар 5th, 2019|Вести|

У најновијем, 8. броју чувеног московског научног журнала “МЕЖДУНАРОДНАЈА ЕКОНОМИКА” (МЕЖДУНАРОДНАЯ ЭКОНОМИКА), који је управо изашао из штампе, објављен је чланак професора Божидара Митровића, доктора правних наука под називом Две цивилизације у Европи на страницама [...]

Закон идеологизације се не укида наредбом нити прогласом – Пише Лука Јоксимовић Барбат

август 18th, 2019|Антропологија|

Деловање и пулсирање "закона" идеологизације најгрубље и најогољеније су се манифестовали између двадесетих и педесетих година XX века. Што се тиче дубине, његово деловање и данас једнако траје. Реторике које се користе за оправдавање војних [...]

Јавите нам се

За садржај овде објављених чланака, одговорни су искључиво њихови аутори, а не уредник или власник сајта https://www.homoverbum.com/.

Нећемо објављивати прилоге и коментаре који садрже расистичке и шовинистичке ставове и поруке или псовке циљано упућене да се повреди личност опонента у расправи. Прихватљиви су дијалози који садрже нападе ad argumentum, али не и ad hominem.

Уредник др Лука Јоксимовић Барбат

Придружите се „мејлинг“ листи ЧОВЕК ОД РЕЧИ!

Уколико желите да редовно добијате обавештења о новопостављеним чланцима, можете се придружити „мејлинг“ листи ЧОВЕК ОД РЕЧИ једноставним слањем празне поруке на:
homoverbum+subscribe@googlegroups.com.
Као одговор, на Ваш захтев за придруживање, добићете е-поруку у којој ћете кликнути на линк ради потврђивања захтева о придруживању.
Напомињемо да ова „мејлинг“ листа није дискусиона.
Администратор</центер>