Првенствено ћемо се бавити историјом српског народа, не зато што нам историја других народа смета, већ зато што је историја Срба, у последњих нешто више од сто и педесет година, чак намерно, ако изузмемо и известан немар, запостављана, склањана у крај, интензивно испуњавана кривотворењима и фалсификатима… Под историјом се мисле најмање две ствари: историја као наука која проучава прошле догађаје и историја као сами ти догађаји. Историја у овом другом смислу се догађа било да смо ње свесни или не, било да у њој суделујемо вољно или безвољно. Историјска наука, ослањајући се на писане изворе: архивску грађу (углавном  обухвата документацију државних институција, кореспонденцију значајних и утицајних људи), записе митова и легенди, библиотечку грађу, и  на неписане изворе: усмену предају знања о догађајима, митова, легенди, лирске и епске поезије, предања унутар фамилија и сл, настоји да реконструише прошле догађаје, историјске процесе и то на што вернији начин, водећи рачуна о хронологији догађаја. Савременост је историја која се догађа у овом часу.