Loading...
Naslovna2018-10-28T20:42:23+00:00

Радује нас ако сте се, макар и на кратко, задржали на нашем веб градилишту.

   Уколико Вам се садржаји које нудимо допадну и одлучите да више времена проведете са нама, то ће нас уверити да наш труд, око уређивања ових страница, није узалудан.

     Осим што у Вама видимо читаоце прилога које објављујемо, очекујемо и Ваш допринос у унапређењу и побољшању кваитета нашег градилишта и онога што градимо.

     Градимо културу дијалога кроз коју ће, очекујемо, учесници са обе стране (и аутори чланака и читаоци) расти у духу, проширивати своје увиде, размењивати и сазнавати нове и поузданије чињенице, и тако објективније градити своје ставове о себи и о свету који нас окружује.

Главне теме, које су обухваћене нашим презентовањем, јесу теме из духовних наука, антропологије, историје (укључујући савременост), књижевности и музике. Увели смо и категорију ДУХОВИТОСТ, којој прилоге могу пружити ствараоци из разнородних области. Ту су и могућности за оне које занима пословање преко Интернета.

Духовне науке

(теорија и пракса)

Христово учење ће бити централно, али не и једино о коме ће овде бити речи. Упознавање са историјским контекстом и следом различитих и мање-више сродним духовним учењима, те са њиховим паралелним опстајањем, може да помогне у бољем разумевању другог, различитог и сродног или истоветног. Биће заступљени како теоријски, тако и практични приступ у излагању, проучавању и проверавању ставова и закључака духовних наука.

Књижевност

На овој страници ћемо објављивати песме, приче, приказе књига, одломке из већих књижевних целина (објављених и необјављених романа, драмских дела, збирки прича или збирки песама, књижевних часописа(, као и радове из теорије књижевности.

Антропологија

Првенствено ћемо објављивати радове из Критичке антропологије, страних и домаћих аутора. Критичка антропологија је она антропологија која проучава савременост са недогматског, неимперијалног, научно-објективног, а у исто време етички вредносног становишта, по коме је човек (створен од Бога) таква вредност која заслужује да живи слободна од израбљивања од стране другог човека, слободна за стваралачки рад, с правом да задовољи све своје интринсичне потребе (Видети хијерархију потреба по Абрахаму Маслову.) Критичка антропологија открива и тенденције у постојећем друштвеном стању и динамизму, које могу, уз људски ангажман,  водити стварању бољег и праведнијег друштва.

Музика

На овој страни ћете наићи на линкове који Вас воде ка музици коју изводи уредник градилишта “Човек од речи” или ју је он одабрао за Вас.

Историја и савременост

Првенствено ћемо се бавити историјом српског народа, не зато што нам историја других народа смета, већ зато што је историја Срба, у последњих нешто више од сто и педесет година, чак намерно, ако изузмемо и известан немар, запостављана, склањана у крај, интензивно испуњавана кривотворењима и фалсификатима… Под историјом се мисле најмање две ствари: историја као наука која проучава прошле догађаје и историја као сами ти догађаји. Историја у овом другом смислу се догађа било да смо ње свесни или не, било да у њој суделујемо вољно или безвољно. Историјска наука, ослањајући се на писане изворе: архивску грађу (углавном  обухвата документацију државних институција, кореспонденцију значајних и утицајних људи), записе митова и легенди, библиотечку грађу, и  на неписане изворе: усмену предају знања о догађајима, митова, легенди, лирске и епске поезије, предања унутар фамилија и сл, настоји да реконструише прошле догађаје, историјске процесе и то на што вернији начин, водећи рачуна о хронологији догађаја. Савременост је историја која се догађа у овом часу.

Најновији чланци

Руски Орден Светог апостола Андреје Првозваног са мачевима краља Петра I Карађорђевића

јануар 14th, 2019|Историја и савременост|

Аутор: Љубомир С. Стевовић Орден Светог Апостола Андреје Првозваног Свети Андреја, брат Светог Петра, био је први апостол кога је Јован Крститељ упознао са Исусом Христом.[1] Проповедао је Хришћанство у околини Црног Мора, Дњепру, Руској [...]

Протестно писмо проф. Божидара Митровића часопису „Анали“ и Правном факултету у Београду

јануар 2nd, 2019|Вести|

  ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ        Главном и одговорном уреднику часописа «Анали» професорици Марији Караникић Мирић   Копија Професору Зорану Мирковићу, доктору правних наука декану Правног факултета Универзитета у Београду   Поштована [...]

Проф. др Божидар Митровић: Да ли је било разговора о књизи проф. др Самарџића ТРАГЕДИЈА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ?

децембар 30th, 2018|Вести|

ТРАГЕДИЈА СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ БЕЗ ДОВОЉНЕ И ПРАВИЛНЕ АНАЛИЗЕ И ПРЕГЛЕДА СТАВОВА Недавно сам пријатељима препоручио да присуствују презентацији књиге ТРАГЕДИЈА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ издавачке куће CATENA MUNDI. Присуствовао сам најављеном "разговору", иако [...]

Две цивилизације у Европи – проф. др Божидар Митровић

децембар 25th, 2018|Историја и савременост|

Аутор: професор Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука[1]    Апстракт   Рад представља темељну анализу облика организовања друштва у древним временима и до данашњих дана са позиција теорије државе и права. Научна анализа представљена у [...]

Рашка и муслимани у Првом светском рату – Салих Селимовић

децембар 16th, 2018|Историја и савременост|

Аутор: проф. Салих Селимовић, редовни члан Матице српске   ИЗЛАГАЊЕ НА НАУЧНОМ СКУПУ У ХЕРЦЕГ НОВОМ 10.НОВЕМБРА 2018.   ПОКУШАЈ ОТЦЕПЉЕЊА ПРОСТОРА НЕКАДАШЊЕГ НОВОПАЗАРСКОГ САНЏАКА  ОД СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ 1917.ГОДИНЕ И ПРИКЉУЧЕЊА БиХ, ЗАПРАВО [...]

Јавите нам се

За садржај овде објављених чланака, одговорни су искључиво њихови аутори, а не уредник или власник сајта https://www.homoverbum.com/.

Нећемо објављивати прилоге и коментаре који садрже расистичке и шовинистичке ставове и поруке или псовке циљано упућене да се повреди личност опонента у расправи. Прихватљиви су дијалози који садрже нападе ad argumentum, али не и ad hominem.

Уредник др Лука Јоксимовић Барбат