Радује нас ако сте се, макар и на кратко, задржали на нашем веб градилишту.
Уколико Вам се садржаји које нудимо допадну и одлучите да више времена проведете са нама, то ће нас уверити да наш труд, око уређивања ових страница, није узалудан.
Осим што у Вама видимо читаоце прилога које објављујемо, очекујемо и Ваш допринос у унапређењу и побољшању кваитета нашег градилишта и онога што градимо.
Градимо културу дијалога кроз коју ће, очекујемо, учесници са обе стране (и аутори чланака и читаоци) расти у духу, проширивати своје увиде, размењивати и сазнавати нове и поузданије чињенице, и тако објективније градити своје ставове о себи и о свету који нас окружује.
Главне теме, које су обухваћене нашим презентовањем, јесу теме из духовних наука, антропологије, историје (укључујући савременост), књижевности и музике. Увели смо и категорију ДУХОВИТОСТ, којој прилоге могу пружити ствараоци из разнородних области. Ту су и могућности за оне које занима пословање преко Интернета.
Духовне науке
(теорија и пракса)
Христово учење ће бити централно, али не и једино о коме ће овде бити речи. Упознавање са историјским контекстом и следом различитих и мање-више сродним духовним учењима, те са њиховим паралелним опстајањем, може да помогне у бољем разумевању другог, различитог и сродног или истоветног. Биће заступљени како теоријски, тако и практични приступ у излагању, проучавању и проверавању ставова и закључака духовних наука.
Књижевност
На овој страници ћемо објављивати песме, приче, приказе књига, одломке из већих књижевних целина (објављених и необјављених романа, драмских дела, збирки прича или збирки песама, књижевних часописа(, као и радове из теорије књижевности.
Антропологија
Првенствено ћемо објављивати радове из Критичке антропологије, страних и домаћих аутора. Критичка антропологија је она антропологија која проучава савременост са недогматског, неимперијалног, научно-објективног, а у исто време етички вредносног становишта, по коме је човек (створен од Бога) таква вредност која заслужује да живи слободна од израбљивања од стране другог човека, слободна за стваралачки рад, с правом да задовољи све своје интринсичне потребе (Видети хијерархију потреба по Абрахаму Маслову.) Критичка антропологија открива и тенденције у постојећем друштвеном стању и динамизму, које могу, уз људски ангажман, водити стварању бољег и праведнијег друштва.
Музика
На овој страни ћете наићи на линкове који Вас воде ка музици коју изводи уредник градилишта “Човек од речи” или ју је он одабрао за Вас.
Историја и савременост
Првенствено ћемо се бавити историјом српског народа, не зато што нам историја других народа смета, већ зато што је историја Срба, у последњих нешто више од сто и педесет година, чак намерно, ако изузмемо и известан немар, запостављана, склањана у крај, интензивно испуњавана кривотворењима и фалсификатима… Под историјом се мисле најмање две ствари: историја као наука која проучава прошле догађаје и историја као сами ти догађаји. Историја у овом другом смислу се догађа било да смо ње свесни или не, било да у њој суделујемо вољно или безвољно. Историјска наука, ослањајући се на писане изворе: архивску грађу (углавном обухвата документацију државних институција, кореспонденцију значајних и утицајних људи), записе митова и легенди, библиотечку грађу, и на неписане изворе: усмену предају знања о догађајима, митова, легенди, лирске и епске поезије, предања унутар фамилија и сл, настоји да реконструише прошле догађаје, историјске процесе и то на што вернији начин, водећи рачуна о хронологији догађаја. Савременост је историја која се догађа у овом часу.
Најновији чланци
У АМБАСАДИ СРБИЈЕ У МОСКВИ СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН ДАН ДРЖАВНОСТИ И УСТАВНОСТИ Србије
Аутор: проф. Др Божидар Т. Митровић На Сретење Господње у Амбасади Србије у Москви је свечано обележен Дан државности и уставности Србије величанственим концертом и пријемом на коме су присуствоале многе угледне личности друштвене и [...]
И ТУРЦИ СУ БИЛИ БОЉИ – Б.Т. Митровић
Аутор: Професор Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука О дану државности Сретенског Устава Скоро педесет година сва историја нам је почињала у Јајцу (Друго заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије је одржано 29. [...]
Ланцима против окова – Саопштење Одбора Уставобранитеља за Београд
У Београду, 10.01.2019. године, одржано саветовање Одбора УставоБранитеља за Београд ЛАНЦИМА ПРОТИВ ОКОВА На основу Устава Србије, у складу са Уставом Србије и ради заштите Устава Србије организовано је СоВешћањије (на савременом српском језику речено: [...]
Раскол у Православљу
Аутор: Милорад Стаменовић - доктор економије и струковни специјалиста медицине У Бања Луци је 26.новембра. 2018 године u Академији Наука и Умјетности Републике Српске одржана међународна конференција од великог значаја за ширење свести о [...]
Колико Шиптара живи на Косову и Метохији и чији су држављани
Београд, 16. 4. 2002. Слободан Јарчевић ДОКУМЕНТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ О СТРАДАЊУ СРБА[1] Крајем 1992. године, Влада Републике Српске Крајине је више пута обавештавала владе СР Југославије, Републике Српске, Републике Србије и Републике Црне Горе, [...]
Бора Шестолебац – драмска минијатура
Аутор: Оливер Јанковић - догађа се између два светска рата, а последњи део се дешава у садашњости – УЛОГЕ: Бора Васиљевић Доктор Драган, пекар Путник 2 просјака 2 човека који скупљају по контејнерима [...]
Јавите нам се
За садржај овде објављених чланака, одговорни су искључиво њихови аутори, а не уредник или власник сајта https://www.homoverbum.com/.
Нећемо објављивати прилоге и коментаре који садрже расистичке и шовинистичке ставове и поруке или псовке циљано упућене да се повреди личност опонента у расправи. Прихватљиви су дијалози који садрже нападе ad argumentum, али не и ad hominem.
Уредник др Лука Јоксимовић Барбат
Придружите се „мејлинг“ листи ЧОВЕК ОД РЕЧИ!
Уколико желите да редовно добијате обавештења о новопостављеним чланцима, можете се придружити „мејлинг“ листи ЧОВЕК ОД РЕЧИ једноставним слањем празне поруке на:
homoverbum+subscribe@googlegroups.com.
Као одговор, на Ваш захтев за придруживање, добићете е-поруку у којој ћете кликнути на линк ради потврђивања захтева о придруживању.
Напомињемо да ова „мејлинг“ листа није дискусиона.
Администратор