Радује нас ако сте се, макар и на кратко, задржали на нашем веб градилишту.

   Уколико Вам се садржаји које нудимо допадну и одлучите да више времена проведете са нама, то ће нас уверити да наш труд, око уређивања ових страница, није узалудан.

     Осим што у Вама видимо читаоце прилога које објављујемо, очекујемо и Ваш допринос у унапређењу и побољшању кваитета нашег градилишта и онога што градимо.

     Градимо културу дијалога кроз коју ће, очекујемо, учесници са обе стране (и аутори чланака и читаоци) расти у духу, проширивати своје увиде, размењивати и сазнавати нове и поузданије чињенице, и тако објективније градити своје ставове о себи и о свету који нас окружује.

Главне теме, које су обухваћене нашим презентовањем, јесу теме из духовних наука, антропологије, историје (укључујући савременост), књижевности и музике. Увели смо и категорију ДУХОВИТОСТ, којој прилоге могу пружити ствараоци из разнородних области. Ту су и могућности за оне које занима пословање преко Интернета.

Духовне науке

(теорија и пракса)

Христово учење ће бити централно, али не и једино о коме ће овде бити речи. Упознавање са историјским контекстом и следом различитих и мање-више сродним духовним учењима, те са њиховим паралелним опстајањем, може да помогне у бољем разумевању другог, различитог и сродног или истоветног. Биће заступљени како теоријски, тако и практични приступ у излагању, проучавању и проверавању ставова и закључака духовних наука.

Књижевност

На овој страници ћемо објављивати песме, приче, приказе књига, одломке из већих књижевних целина (објављених и необјављених романа, драмских дела, збирки прича или збирки песама, књижевних часописа(, као и радове из теорије књижевности.

Антропологија

Првенствено ћемо објављивати радове из Критичке антропологије, страних и домаћих аутора. Критичка антропологија је она антропологија која проучава савременост са недогматског, неимперијалног, научно-објективног, а у исто време етички вредносног становишта, по коме је човек (створен од Бога) таква вредност која заслужује да живи слободна од израбљивања од стране другог човека, слободна за стваралачки рад, с правом да задовољи све своје интринсичне потребе (Видети хијерархију потреба по Абрахаму Маслову.) Критичка антропологија открива и тенденције у постојећем друштвеном стању и динамизму, које могу, уз људски ангажман,  водити стварању бољег и праведнијег друштва.

Музика

На овој страни ћете наићи на линкове који Вас воде ка музици коју изводи уредник градилишта “Човек од речи” или ју је он одабрао за Вас.

Историја и савременост

Првенствено ћемо се бавити историјом српског народа, не зато што нам историја других народа смета, већ зато што је историја Срба, у последњих нешто више од сто и педесет година, чак намерно, ако изузмемо и известан немар, запостављана, склањана у крај, интензивно испуњавана кривотворењима и фалсификатима… Под историјом се мисле најмање две ствари: историја као наука која проучава прошле догађаје и историја као сами ти догађаји. Историја у овом другом смислу се догађа било да смо ње свесни или не, било да у њој суделујемо вољно или безвољно. Историјска наука, ослањајући се на писане изворе: архивску грађу (углавном  обухвата документацију државних институција, кореспонденцију значајних и утицајних људи), записе митова и легенди, библиотечку грађу, и  на неписане изворе: усмену предају знања о догађајима, митова, легенди, лирске и епске поезије, предања унутар фамилија и сл, настоји да реконструише прошле догађаје, историјске процесе и то на што вернији начин, водећи рачуна о хронологији догађаја. Савременост је историја која се догађа у овом часу.

Најновији чланци

Ко су заправо Буњевци : претпоставке и тумачења историографских извора- пише проф. Илија Петровић

јун 27th, 2019|Историја и савременост|

Potpisnik ovih redaka uveren je da stavove prema bunjevačkom poreklu treba заснивати на писању Плинија Старијег (Gaius Plinius Secundus Maior, 23-79. године по Христу), у делу Naturalis Historia III, Chap. 25.(21.) - Liburnia and Illyricum, [...]

Једно виђење глобализације – Пише Небојша Вукељић

јун 26th, 2019|Историја и савременост|

Мишел Чосудовски у својој књизи „Глобализација сиромаштва и нови светски поредак“, језиком економских чињеница, а пре свега праћењем финансијских токова, кроз југословенски сценарио, разоткрива сценарио глобалне колонизације у режији владара из сенке.   Разлог постојања оваквог сценарија је мрачни људски нагон за моћи, [...]

Говорни програм на српском за мобилне телефоне – пише Невена Јовановић

јун 20th, 2019|Вести|

( Преузето из БалканМагазин: хттп://www.балканмагазин.нет/технологија/цид132-212149/говорни-програм-на-српском-за-мобилне-телефоне   среда, 19. јун 2019 09:54     Први говорни софтвер на српском, под називом Алфанум Даница, биће бесплатан за све слепе и слабовиде кориснике који користе телефоне са оперативним [...]

Куда иде аудио књига у Србији? (Сарадња и искуство са библиотекама за слепе и слабовиде) – пише Невена Јовановић

јун 15th, 2019|Историја и савременост|

    (Невена Јовановић је оснивачица Фондације за подршку лицима са знатно смањеном и без функције вида "Фиби".) Већ је небројено пута написано и речено да су аудио књиге намењене искључиво слепима што је предрасуда [...]

Пшатени – Из двојезичне збирке песама „Дрво чежње“ ауторке Ануш Балајан

јун 14th, 2019|Књижевност|

  ПШАТЕНИ   Моје дрво пшатени[1] Већ толико година Не жели да никне У туђој земљи.   Беживотно пружа Неколико жила, Стремећи ка сунцу Усахне и падне.   Ова красна биљка Жели родне воде, Своје [...]

Позив на промоцију двојезичне песничке збирке ДРВО ЧЕЖЊЕ и звучног часописа за културу и науку БЛАГОВИР

јун 12th, 2019|Вести|

      Удружење „Акција за слепе“ Вас позива да 19. јуна 2019. године, у 18.00ч, својим присуством обогатите и подржите промоцију издавачке делатности Удружења.   Промоција ће се одржати у Удружењу књижевника Србије, Француска [...]

Јавите нам се

За садржај овде објављених чланака, одговорни су искључиво њихови аутори, а не уредник или власник сајта https://www.homoverbum.com/.

Нећемо објављивати прилоге и коментаре који садрже расистичке и шовинистичке ставове и поруке или псовке циљано упућене да се повреди личност опонента у расправи. Прихватљиви су дијалози који садрже нападе ad argumentum, али не и ad hominem.

Уредник др Лука Јоксимовић Барбат

Придружите се „мејлинг“ листи ЧОВЕК ОД РЕЧИ!

Уколико желите да редовно добијате обавештења о новопостављеним чланцима, можете се придружити „мејлинг“ листи ЧОВЕК ОД РЕЧИ једноставним слањем празне поруке на:
homoverbum+subscribe@googlegroups.com.
Као одговор, на Ваш захтев за придруживање, добићете е-поруку у којој ћете кликнути на линк ради потврђивања захтева о придруживању.
Напомињемо да ова „мејлинг“ листа није дискусиона.
Администратор