Радује нас ако сте се, макар и на кратко, задржали на нашем веб градилишту.
Уколико Вам се садржаји које нудимо допадну и одлучите да више времена проведете са нама, то ће нас уверити да наш труд, око уређивања ових страница, није узалудан.
Осим што у Вама видимо читаоце прилога које објављујемо, очекујемо и Ваш допринос у унапређењу и побољшању кваитета нашег градилишта и онога што изграђујемо.
Градимо културу дијалога кроз коју ће, очекујемо, учесници са обе стране (и аутори чланака и читаоци) расти у духу, проширивати своје уввиде, размењивати и сазнавати нове и поузданије чињенице, и тако објективније градити своје ставове о себи и о свету који нас окружује.
Главне теме, које су обухваћене нашим презентовањем, јесу теме из духовних наука, антропологије, историје (укључујући савременост), књижевности и музике. Ту су и могућности за оне које занима пословање преко Интернета.
Духовне науке
(теорија и пракса)
Христово учење ће бити централно, али не и једино о коме ће овде бити речи. Упознавање са историјским контекстом и следом различитих и мање-више сродним духовним учењима, те са њиховим паралелним опстајањем, може да помогне у бољем разумевању другог, различитог и сродног или истоветног. Биће заступљени како теоријски, тако и практични приступ у излагању, проучавању и проверавању ставова и закључака духовних наука.
Књижевност
На овој страници ћемо објављивати песме, приче, приказе књига, одломке из већих књижевних целина (објављених и необјављених романа, драмских дела, збирки прича или збирки песама, књижевних часописа(, као и радове из теорије књижевности.
Антропологија
Првенствено ћемо објављивати радове из Критичке антропологије, страних и домаћих аутора. Критичка антропологија је она антропологија која проучава савременост са недогматског, неимперијалног, научно-објективног, а у исто време етички вредносног становишта, по коме је човек (створен од Бога) таква вредност која заслужује да живи слободна од израбљивања од стране другог човека, слободна за стваралачки рад, с правом да задовољи све своје интринсичне потребе (Видети хијерархију потреба по Абрахаму Маслову.) Критичка антропологија открива и тенденције у постојећем друштвеном стању и динамизму, које могу, уз људски ангажман, водити стварању бољег и праведнијег друштва.
Музика
На овој страни ћете наићи на линкове који Вас воде ка музици коју изводи уредник градилишта “Човек од речи” или ју је он одабрао за Вас.
Историја и савременост
Првенствено ћемо се бавити историјом српског народа, не зато што нам историја других народа смета, већ зато што је историја Срба, у последњих нешто више од сто и педесет година, чак намерно, ако изузмемо и известан немар, запостављана, склањана у крај, интензивно испуњавана кривотворењима и фалсификатима… Под историјом се мисле најмање две ствари: историја као наука која проучава прошле догађаје и историја као сами ти догађаји. Историја у овом другом смислу се догађа било да смо ње свесни или не, било да у њој суделујемо вољно или безвољно. Историјска наука, ослањајући се на писане изворе: архивску грађу (углавном обухвата документацију државних институција, кореспонденцију значајних и утицајних људи), записе митова и легенди, библиотечку грађу, и на неписане изворе: усмену предају знања о догађајима, митова, легенди, лирске и епске поезије, предања унутар фамилија и сл, настоји да реконструише прошле догађаје, историјске процесе и то на што вернији начин, водећи рачуна о хронологији догађаја. Савременост је историја која се догађа у овом часу.
Најновији чланци
Афоризми – први део
Аутор: Лука Јоксимовић Барбат Откако смо искрчили села, њиве су нам зарасле у коров. Партије владају тамо где савест абдицира. Боље партијска књижица у џепу него диплома у руци! Када [...]
Јавна телевизијска и видео иступања професора Божидара Митровића у одбрану Устава и територијалне целовитости Србије
Поштовани пријатељи, У Београду сам боравио од средине јула до 20. септембра 2018. године. У овом кратком периоду сам имао неколико јавних, телевизијских, видео наступа и јавних обраћања о чему је неколико портала [...]
Писма пријатељу
Ауторка: Милица Димитрић 1. Не патим ни за ким. Патим од себе, од жеље и немоћи. Не, ни за ким не патим. Патим од моћи неупотребљене. И љубави неукорјењене. Патим од себе, од [...]
Позив на предавање – Српске химне: Каква нам је химна потребна? Предавач: Љубомир Стевовић
Удружење АS Вас позива на трибину Историја српског народа у оквиру које ће се одржати предавање под називом Српске химне: Каква нам је химна потребна? Предавач: Љубомир Стевовић – хералдичар, историчар, специјалиста [...]
Одржан XVI међународни конгрес слависта у Београду – проф. др Божидар Митровић
Аутор: проф. Др Божидар Митровић На Филолошком факултету Универзитета у Београду од 25. до 27. августа 2018. године, одржан је Шеснаести међународни конгрес слависта 2018. Свечано отварање Међународног конгреса слависта 2018. године у [...]
Европски идентитет и српско питање: историјско – геополитички контекст – М. Вукашиновић
Аутор: Милорад Вукашиновић Резиме огледа Модерна геополитика као дисциплина која се бави истраживањем односа просторног и политичког настала је крајем 19. и почетком 20. века. Узроке настанка геополитике ваља тражити у тадашњој [...]
Јавите нам се
За садржај овде објављених чланака, одговорни су искључиво њихови аутори, а не уредник или власник сајта https://www.homoverbum.com/.
Нећемо објављивати прилоге и коментаре који садрже расистичке и шовинистичке ставове и поруке или псовке циљано упућене да се повреди личност опонента у расправи. Прихватљиви су дијалози који садрже нападе ad argumentum, али не и ad hominem.
Уредник др Лука Јоксимовић Барбат