Радује нас ако сте се, макар и на кратко, задржали на нашем веб градилишту.

   Уколико Вам се садржаји које нудимо допадну и одлучите да више времена проведете са нама, то ће нас уверити да наш труд, око уређивања ових страница, није узалудан.

     Осим што у Вама видимо читаоце прилога које објављујемо, очекујемо и Ваш допринос у унапређењу и побољшању кваитета нашег градилишта и онога што градимо.

     Градимо културу дијалога кроз коју ће, очекујемо, учесници са обе стране (и аутори чланака и читаоци) расти у духу, проширивати своје увиде, размењивати и сазнавати нове и поузданије чињенице, и тако објективније градити своје ставове о себи и о свету који нас окружује.

Главне теме, које су обухваћене нашим презентовањем, јесу теме из духовних наука, антропологије, историје (укључујући савременост), књижевности и музике. Увели смо и категорију ДУХОВИТОСТ, којој прилоге могу пружити ствараоци из разнородних области. Ту су и могућности за оне које занима пословање преко Интернета.

Духовне науке

(теорија и пракса)

Христово учење ће бити централно, али не и једино о коме ће овде бити речи. Упознавање са историјским контекстом и следом различитих и мање-више сродним духовним учењима, те са њиховим паралелним опстајањем, може да помогне у бољем разумевању другог, различитог и сродног или истоветног. Биће заступљени како теоријски, тако и практични приступ у излагању, проучавању и проверавању ставова и закључака духовних наука.

Књижевност

На овој страници ћемо објављивати песме, приче, приказе књига, одломке из већих књижевних целина (објављених и необјављених романа, драмских дела, збирки прича или збирки песама, књижевних часописа(, као и радове из теорије књижевности.

Антропологија

Првенствено ћемо објављивати радове из Критичке антропологије, страних и домаћих аутора. Критичка антропологија је она антропологија која проучава савременост са недогматског, неимперијалног, научно-објективног, а у исто време етички вредносног становишта, по коме је човек (створен од Бога) таква вредност која заслужује да живи слободна од израбљивања од стране другог човека, слободна за стваралачки рад, с правом да задовољи све своје интринсичне потребе (Видети хијерархију потреба по Абрахаму Маслову.) Критичка антропологија открива и тенденције у постојећем друштвеном стању и динамизму, које могу, уз људски ангажман,  водити стварању бољег и праведнијег друштва.

Музика

На овој страни ћете наићи на линкове који Вас воде ка музици коју изводи уредник градилишта “Човек од речи” или ју је он одабрао за Вас.

Историја и савременост

Првенствено ћемо се бавити историјом српског народа, не зато што нам историја других народа смета, већ зато што је историја Срба, у последњих нешто више од сто и педесет година, чак намерно, ако изузмемо и известан немар, запостављана, склањана у крај, интензивно испуњавана кривотворењима и фалсификатима… Под историјом се мисле најмање две ствари: историја као наука која проучава прошле догађаје и историја као сами ти догађаји. Историја у овом другом смислу се догађа било да смо ње свесни или не, било да у њој суделујемо вољно или безвољно. Историјска наука, ослањајући се на писане изворе: архивску грађу (углавном  обухвата документацију државних институција, кореспонденцију значајних и утицајних људи), записе митова и легенди, библиотечку грађу, и  на неписане изворе: усмену предају знања о догађајима, митова, легенди, лирске и епске поезије, предања унутар фамилија и сл, настоји да реконструише прошле догађаје, историјске процесе и то на што вернији начин, водећи рачуна о хронологији догађаја. Савременост је историја која се догађа у овом часу.

Најновији чланци

Жртве усташко-нацистичког логора смрти у Земуну – Пише Никола Милованчев

август 15th, 2019|Историја и савременост|

Да ли постоје српске жртве логора Земун Преузето са Стање ствари, 14. октобра 2018. • ( 4 ) Tреба приступити утврђивању имена страдалих у логору Земун. За полазиште ту је 3.075 пострадалих из једне једине општине, [...]

Извештај Емона Смита: Између 100 и 300 Срба били жртве илегалне трговине органима 1999.

јул 30th, 2019|Историја и савременост|

Преузето са САЈТА: „СТАЊЕ СТВАРИ“ https://stanjestvari.com/2019/07/26/emon-smit-zrtve-trgovine-organima/ Е-mail: ststvari@gmail.com   Сви транспорти и `хируршке` процедуре извршавани су са знањем и директним учешћем средњих и виших официра ОВК, као и лекара са Косова и из иностранства    Рамуш [...]

Енигма југословенске кризе – Пише Милорад Вукашиновић

јул 25th, 2019|Историја и савременост|

Аутор: Милорад Вукашиновић, новинар и публициста (чланак преузет са https://www.kcns.org.rs/agora/enigma-jugoslovenske-krize/) Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века догодиле су се тектонске промене у међународној политици. У елитистичким круговима на Западу процењено је да је [...]

Наопаки Срби или Шта ће Србима непријатељи кад имају себе – пише Илија Петровић

јул 21st, 2019|Историја и савременост|

Београдска Академија наука и уметности, такозвана Срп­ска, она која окупља углавном лекаре, инжењере, молере, фарбаре, му­зи­канте, каменоресце, дрвопрерађиваче, грнчаре и разне друге недру­штвене другове и другове својих другова, она која се кроз памет свога председника [...]

Анастазија Манојловић гласала на Великој народној скупштини у Новом саду 1918. године за присаједињење српске Војводине Србији – Пише Звонко Стантић

јул 16th, 2019|Историја и савременост|

                  Прилог биографији Анастазије Манојловић                         посланици Велике народне скупштине и њеној породици                             [...]

Препоручујемо два нова прилога на Youtube каналу: Lu-Jo-Bar

јун 28th, 2019|Вести|

За Љубитеље поезије и музике,  видео снимак представљања издавачке делатности "Акције за слепе", одржане у Удружењу књижевника Србије, 19. јун 2019. "Дрво чежње" песникиње Ануш Балајан и "Благовир" - звучни часопис за културу и науку [...]

Јавите нам се

За садржај овде објављених чланака, одговорни су искључиво њихови аутори, а не уредник или власник сајта https://www.homoverbum.com/.

Нећемо објављивати прилоге и коментаре који садрже расистичке и шовинистичке ставове и поруке или псовке циљано упућене да се повреди личност опонента у расправи. Прихватљиви су дијалози који садрже нападе ad argumentum, али не и ad hominem.

Уредник др Лука Јоксимовић Барбат

Придружите се „мејлинг“ листи ЧОВЕК ОД РЕЧИ!

Уколико желите да редовно добијате обавештења о новопостављеним чланцима, можете се придружити „мејлинг“ листи ЧОВЕК ОД РЕЧИ једноставним слањем празне поруке на:
homoverbum+subscribe@googlegroups.com.
Као одговор, на Ваш захтев за придруживање, добићете е-поруку у којој ћете кликнути на линк ради потврђивања захтева о придруживању.
Напомињемо да ова „мејлинг“ листа није дискусиона.
Администратор